Ispijanje kafe mnogima je omiljeni ritual, deo tradicije ili, prosto, navika. Za neke je možda čak i vid zavisnosti. Na našim prostorima ispijanje kafe sasvim je uobičajeno i nešto bez čega se ne može zamisliti početak dana ili bilo koji razgovor.
Većina uživa u kafi, njenom ukusu, a i u činjenici da nas održava budnima kada je najpotrebnije. Međutim, da li je kafa uopšte dobra za zdravlje i koliko? S različitih strana dolaze različite informacije za koje se može reći da su pomalo i kontroverzne.
Hajde da vidimo koliko je kafa zapravo dobra i da li bi trebalo da smanjimo njen unos ili možda da skroz prestanemo da je pijemo.
Kafa je bogata esencijalnim hranljivim materijama i antioksidansima
Iako verovatno nikada o kafi ne razmišljate ovako, bogata je raznim vitaminima, mineralima i antioksidansima.
U kafi možete naći sledeće:
- vitamin B1
- vitamin B3
- vitamin B2
- vitamin B5
- kalijum
- magnezijum
- fosfor
- mangan
Kofein iz kafe poboljšava funkcije mozga i ubrzava metabolizam
Od svih kofeinskih pića koja unosimo kafa ga ima najviše. Kofein je stimulans koji povećava aktivnost mozga i oslobađa određene neurotransmitere, kao što su norepinefrin i dopamin. Na taj način se smanjuje umor i kratkoročno se poboljšavaju funkcije mozga i osnovne kognitivne funkcije.
Kofein takođe ubrzava i metabolizam, i to do čak 11%. Ipak, ako pijete previše kafe, vaš organizam može razviti toleranciju prema kofeinu.
Kafa možda može zaštititi mozak od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
Nekoliko studija pokazalo je kako osobe koje redovno konzumiraju kafu imaju čak 65% manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti.
Što se tiče Parkinsonove bolesti, oni koji piju kafu imaju 32-60% manje šanse da obole od nje.
Osobe koje piju kafu u manjem su riziku od razvitka dijabetesa tipa 2
Brojne studije su pokazale kako oni koji svakodnevno piju kafu imaju manje šanse da obole od dijabetesa tipa 2, i to 23-67%.
Oni koji piju kafu u manjem su riziku od bolesti jetre
Čak 84% manje su šanse za nastanak ciroze jetre ukoliko osoba redovno pije kafu, i to više puta na dan.
Neke studije pokazuju da osobe koje piju kafu žive duže
S obzirom na to da kafa pomaže u prevenciji mnogih potencijalno opasnih bolesti, može se reći da osobe koje piju kafu žive duže.
Studije su pokazale da oni koji piju kafu žive duže od onih koji ne piju kafu, i to posebno ako piju više šoljica na dan.
Kofein može izazvati anksioznost i poremetiti san
Ipak, kafa nije toliko savršena kao što se možda moglo činiti dosad. Previše kafe može izazvati anksioznost, napad panike, nervozu i ubrzano lupanje srca.
Ako primetite da ste osetljivi na kofein i da imate problem sa lupanjem srca, napadima panike ili anksioznošću, trebalo bi da prestanete da pijete kafu.
Još jedna nuspojava unosa kafe je poremećaj sna i njegovog kvaliteta. Ako imate problema sa nesanicom i kvalitetom sna, najbolje bi bilo da smanjite unos kafe i da je ne pijete kasno.
Kafa izaziva zavisnost
S obzirom na to da kofein izaziva zavisnost, postajemo zavisni od kafe. Posledice te zavisnosti primećuju se kada se kafa ne popije duže vreme. Tada se javljaju simptomi odvikavanja, kao što su glavobolja, razdražljivost i umor.
Kako da vam kafa ne šteti?
Sada, kada smo videli da postoje pozitivne, ali i negativne strane ispijanja kafe, pitanje je kako da smanjimo one negativne, a povećamo one pozitivne.
Kada pijete kafu, poželjno bi bilo da izbegavate kafu sa ukusima i različitim dodacima, sirupima, šećerima i zaslađivačima.
Najbolja opcija bila bi da kafu pijete kod kuće i da to bude domaća kafa ili espreso, bez bilo kakvih dodataka i šećera.
Kafa sadrži kafestol, molekul koji podiže nivo holesterola. Kako biste izbegli ovo, možete skuvanu kafu da procedite kroz papirni filter kako biste odstranili kafestol.
Najbitnije je da ne preterujete sa količinom popijene kafe u toku dana, dve male kafe su sasvim dovoljne.
Ko ne bi trebalo da pije kafu?
Očigledno je da nam kafa može doneti dosta koristi, ali postoje osobe koje bi trebalo da je izbegavaju. Tada možemo reći da je negativan odgovor na pitanje da li je kafa dobra za zdravlje. To su sledeće grupe:
- trudnice,
- osobe koje pate od anksioznosti,
- osobe koje imaju problem sa nesanicom,
- osobe sa visokim krvnim pritiskom.
Zaključak
Bitno je naglasiti da su pomenute studije posmatračkog karaktera i da ih ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Takođe, potrebno je zapamtiti i da je sve u balansu. Sa konzumacijom kafe svakako ne bi trebalo preterivati, a ako primetite da vam smeta, onda je najbolje da prestanete da je pijete.
Ipak, kafa nije strašna koliko pojedinci tvrde ako je pijete u ograničenim količinama, a može delovati pozitivno na zdravlje.
