„Zemlja daje dovoljno da zadovolji sve ljudske potrebe ali ne i svu ljudsku pohlepu“ – ovo su davno izgovorene reči Mahatme Gandija, nekoliko decenija pre nego što se među ljudima probudila svest o očuvanje naše Planete.
Svake godine Dan planete Zemlje se širom sveta obeležava 22. aprila u cilju skretanja pažnje javnosti na važnost očuvanja prirode, zaštite i sprečavanja negativnih uticaja na životnu sredinu i celu Planetu. Ove godine je i mali jubilej: 50 godina od kada se obeležava.
Kako je sve počelo
Prvi put je Dan planete Zemlje obeležen 22. aprila 1970. godine. Tog dana je 20 miliona Amerikanaca (što je bilo 10% tadašnje američke populacije) protestvovalo skrećući pažnju na zagađenje životne sredine i navodeći potrebu za zdravim i samoodrživim okruženjem. Proteste su organizovali, nezavisno jedan od drugog, američki senator Gejlord Nelson iz Viskonsina i aktivista Džon MekKonel.
Senator je bio svedok ogromnog izlivanja nafte u Santa Barbari, u Kaliforniji 1969. godine. Zapanjen obimom tada nastalog zagađenja i željom da se ovakve stvari ne ponove, došao je na ideju da, energiju studentskih antiratnih pokreta koji su u to vreme bili veoma aktuelni, prenese i skrene pažnju na ekološke probleme.
Koledži i univerziteti su se aktivno uključili i učestvovali u protestima, a sam pokret je dostigao veliku popularnost. Stekao je podršku najuticajnijih političkih partija, kao i ljudi različitih klasa, bogatih i siromašnih, tako da je do kraja 1970. godine osnovana Američka agencija za zaštitu životne sredine.
Svest ljudi raste
Možda je danas teško poverovati da se protestima morala skrenuti pažnja na problem zagađenja tla, vode i vazduha, ali pre pola veka svest ljudi se po tom pitanju tek budila.
Vremenom je sve veći broj ljudi učestvovao u aktivnostima pokreta, tako da je 1990. godine postao najmasovniji globalni pokret obuhvatajući 192 zemlje. U poslednjoj deceniji prošlog veka, akcenat je bio na recikliranju.
Početkom novog milenijuma fokus kampanja pokreta je bio na globalnom zagrevanju i promovisanju čistih izvora energije.
Od 2010. godine pokret se ponovo vratio na političku scenu jer su jak naftni lobi i nezainteresovani političari pokušavali da zapostave teme zaštite Planete, pa je bilo potrebno ponovo, novom energijom, skrenuti pažnju javnosti da je neophodno kontinuirano se baviti problemima ekologije i životne sredine.
Dan planete Zemlje 2020.
Danas, u obeležavanju Dana planete Zemlje učestvuje preko milijardu ljudi u različitim aktivnostima. Dobro su organizovani, a više informacija možete pronaći na zvaničnoj prezentaciji Dana planete Zemlje.
Bilo je planirano da brojne zajednice organizuju akcije čišćenja smeća, sađenje drveća i uređivanje zelenih zapuštenih površina. Ipak, to se ove godine neće dogoditi.
Zbog aktuelne pandemije i nemogućnosti okupljanja većeg broja ljudi na jednom mestu, Dan planete Zemlje 2020 biće obeležen više virtualno i to podizanjem kolektivne svesti, lične i kolektivne odgovornosti u zaštiti Planete kroz plasiranje različitih edukativnih programa. Ove godine je akcenat je na klimatskim promena i planiranju globalnih akcija koje ove promene mogu smanjiti pa čak i zaustaviti.
Pored toga, pokrenuta je i akcija globalnog čišćenja od smeća iz reka, jezera, ulica, parkova morskih obala i smanjenju upotrebe plastike. Naravno, kada se za to ukaže prilika tj. kada vanredne mere širom sveta dozvole ovakve aktivnosti.
Takođe je pokrenuta je globalna inicijativa da se stanovništvo uključi u brigu o čistoći vode, vazduha i očuvanju biljnih i životinjskih vrsta u okruženju.
Jedan od najkrupnijih koraka je plan saradnje pojedinaca, zajednica i kompanija iz različitih oblasti, da se sprovedu promene u sektoru koji najviše doprinosi klimatskim promenama, a to je dosadašnji način proizvodnje hrane.
Da bi se izgradio najveći i najraznovrsniji pokret za zaštitu životne sredine u istoriji, potrebna je podrška i učestvovanje svakog pojedinca. Zato, pridružite se ili sami pokrenite neku akciju u svom okruženju.
Važnost pojedinca
Mnogi su skloni da pomisliti kako je uloga pojedinca u ovakvim akcijama beznačajna. A u stvarnosti nije tako i svako je pozvan da se odazove i uključi u ove aktivnosti.
Najvažnije je razviti svest o racionalnoj potrošnji, naročito svega onoga što stvara mnogo smeća. Kada se na to obrati pažnja nije teško zaključiti da svaki pojedinac pravi mnogo više smeća nego što na prvi pogled izgleda. Racionalno i mudro ponašanje može pomoći da se to promeni.
Evo nekoliko predloga kako to možete da uradite:
Pre svega: umesto da mislite i radite kako vam je lakše, uradite onako kako je bolje i korisnije za našu Planetu
- Svojim primerom odgovornog ponašanja, podstaknite svoju decu i članove svoje porodice i ljude oko sebe da vam se pridruže.
- Vozite auto ređe i što manje možete. Umesto toga hodajte, koristite bicikl ili gradski prevoz.
- Najbolje je da prestanete da koristite plastične kese – zamenite ih praktičnijim cegerima i torbama.
- Razmislite o svemu što se može reciklirati i odlažite elektronski otpad, papir, plastičnu i metalnu ambalažu u kontejnere za to predviđene.
- Zasadite bar jedno drvo svake godine ili uredite zapuštene površine oko zgrade u kojoj živite.
- Priključite se organizovanim akcijama čišćenja smeća sa zelenih površina i reka.
- Informišite se o urbanom baštovanstvu i na koristan način ozelenite betonske površine na vašim balkonima i u gradu.
Odgovornost za Planetu je u našim rukama. Svih nas. I odgovornost za budućnost naše dece je na nama. U kakvom će svetu živeti odlučujemo svakoga dana. Omogućimo da i njima svet bude prijatno mesto koje će predati svojim potomcima.
