Proces starenja je normalna pojava za svako živo biće, pa tako i za čoveka. Neminovno je da se ljudi tokom ovog procesa menjaju, fizički i psihički. Starenje je neizbežno i ma koliko ljudi pokušavali da pronađu eliksir mladosti, sam proces se ne može promeniti, ali se može usporiti.
Iako ne možete da izbegnete starost, možete da utičete na to kakva će ona da bude. U kakvoj formi ćete biti u poznim godinama zavisi od vašeg načina života, ishrane, fizičke aktivnosti, ali i mnogih drugih genetskih faktora.
Postoje ipak neke nepredvidive stvari koje se vezuju za starost, na koje ne možete uticati, kao na primer na pojavu demencije. Neki ljudi je se pribojavaju ali u većini je skrivena nada da će ih demencija zaobići. Iako demencija učini da se čovek oseća bespomoćno, ipak je moguće učiniti nešto što će sprečiti ili značajno odložiti pojavu demencije.
U nastavku teksta ćete saznati šta sve možete učiniti i sprečiti (ili usporiti) pojavu demencije i to na vreme – kada se još nije pojavila ili tek daje naznake.
Šta je to demencija?
Demencija je sindrom, odnosno skup simptoma koji se javljaju, u čak 150 različitih bolesti, a jedna od najčešćih je Alchajmerova bolest.
Kod demencije je karakteristično progresivno i nepovratno gubljenje pamćenja, propadanje intelektualnih sposobnosti, kao i viših mentalnih funkcija. Osobe kod kojih se razvije demencija pored pamćenja, mogu imati problema sa govorom, socijalnim sposobnostima, učenjem, inteligencijom, mišljenjem i potpunom promenom ličnosti.
Do demencije dolazi usled morfoloških, histoloških i biohemijskih promena mozga, koje su normalne i prirodne u toku procesa starenja. Iako su ove promene česte u procesu starenja, demencija nikako nije sastavni deo starenja svake osobe i kod većine ljudi nikada ne dođe do pojave demencije.
Postoji mnogo uzroka koji dovode do demencije, ali jedan od osnovnih je svakako izumiranje neurona, ćelija u mozgu, koje nemaju mogućnost da se obnove (mada, poslednjih godina – istraživanja pokazuju da je ovo ipak moguće u određenom obimu). Demencija može nastati i usled neke fizičke povrede ili promene, ali i kao posledica neke druge bolesti ili tumora na mozgu.
Pošto se nastanak demencije ne može predvideti, svaka osoba potencijalno može da oboli od nje. Ipak, postoje grupe ljudi koji češće oboljevaju a osobe koje spadaju u rizičnu grupu su dijabetičari, osobe sa visokim krvnim pritiskom, pušači kao i osobe sa povišenim holesterolom.
Brojke: U svetu trenutno ima više od 40 miliona ljudi sa demencijom, a taj broj će se do 2030. godine verovatno popeti na više od 70 miliona.
Klasifikacija i vrste demencije
Postoje mnoge vrste demencije, a neke od najčešćih su Alchajmerova bolest, Vaskule demencije, Frontotemporalne demencije, demencije sa Levijevim telima i Pikova bolest.
Demencije se mogu podeliti prema etiologiji i to na degenerativne i nedegenerativne, ali i prema šansi za lečenje, na one koje su izlečive i one koje su neizlečive. Da, demenciju je moguće izlečiti uz pomoć adekvatne terapije i u slučaju blagovremenog reagovanja. Oko 15% obolelih ima šansu da se oporavi od demencije, delimično ili u potpunosti.
Demencija i životni stil
Kao i kod mnogih drugih problema i bolesti, životni stil može značajno uticati na pojavu demencije. Najbitniji faktori su ishrana, fizička aktivnost, alkohol i pušenje. I kada pogledate slični faktori se provlače i kroz preporuke za smanjivanje rizika od drugih oboljenja (šećerna bolest, kardiovaskularni problemi, problemi sa varenjem… )
Uključite u ishranu više povrća, integralnih žitarica, voća i jezgrastih plodova. Maksimalno izbegavajte industrijski prerađenu hranu, slatkiše i zasićene masnoće. Kada životni stil uredite tako da eliminišete faktore rizika koji odatle vrebaju, stvorili ste prostor za još jednu veoma korisnu aktivnost koja vas može u potpunosti ukloniti sa puta demencije, a to je učenje stranog jezika.
Kakve veze imaju demencija i učenje jezika?
Da bi se kognitivne funkcije mozga razvijale, potrebno je da čovek svoj mozak izlaže izazovima svakodnevno i da neguje i proširuje svoj um.
Jedan od najinteresantnijih, a vrlo verovatno i najkorisnijih načina da se tako nešto uradi, je učenje novog jezika.
Mnogobrojne naučne studije su pokazale da osobe koje su učile neki strani jezik i na taj način „vežbale“ svoj mozak imaju značajno manje problema sa pamćenjem u starosti, kao i mnogo nižu stopu demencije.
Takođe, postoje istraživanja koja su pokazala da osobe koje govore dva jezika, u proseku ispoljavaju simptome demencije i Alchajmerove bolesti prosečno pet godina kasnije od ljudi koji govore samo jedan jezik! Impresivno, zar ne.
Naučnici pretpostavljaju da je razlog tome što ljudi koji govore više od jednog jezika, imaju veću kognitivnu rezervu u mozgu, pa je samim tim mozak otporniji na štetu koja nastaje usled demencije.
Ustanovljeno je i da osobe koje su obolele od Alchajmerove bolesti, a govore dva jezika, zadržavaju više sive materije, koja nam pomaže da obrađujemo informacije, od osoba koje govore samo jedan jezik.
Zašto se ovo dešava?
Kada osoba uči neki novi jezik, njen mozak ulaže dodatni napor i ponaša se slično kao telo kada trenira. Za učenje novog jezika je potrebna dodatna koncentracija i fokus, pa se samim tim pojačavaju veštine koje su potrebne za rešavanje problema.
Ako počnete da učite novi jezik bilo kada u životu, vaš mozak će početi da uči da rešava nove probleme, i da vežba da bude u fokusu, a samim tim on će se trenirati da bude bistar.
Iako je nemoguće kompletno izbeći smanjenje pamćenja koje prirodno dolazi u starosti, ukoliko je vaš mozak bolje istreniran, on će bolje funkcionisati kada dođete u pozne godine. Učenjem novog jezika vi odlažete napredovanje demencije kasnije u vašem životu, a mozak održavate zdravim i u dobrom stanju.
Savet: Ukoliko nemate vremena da upišete kurs stranog jezika, postoje mnoge aplikacije, koje možete koristiti na vašem telefonu ili kompjuteru, a koje vam mogu pomoći u učenju stranog jezika. Iskoristite modernu tehnologiju i zaštitite na vreme male, sive ćelije!
Saveti za bolje učenje novog jezika
Čovek uči dok je živ i nikada nije kasno započeti nešto novo. Godine su nebitne i ne smeju da vas obeshrabre ako iskreno želite da naučite nešto novo.
Ali ipak ne treba čekati starost da biste počeli nešto novo, jer što pre počnete da učite strani jezik, biće vam lakše da ga savladate.
Kod biranja stranog jezika, uvek izaberite onaj koji vam se najviše sviđa, jer onda učenje nećete smatrati obavezom već uživanjem.
Kada počnete da učite novi strani jezik obavezno počnite i da gledate filmove i serije i da slušate muziku na tom jeziku. Filmove i serije prvo gledajte sa titlovima, a posle nekog vremena iste isključite kako biste brže i bolje ovladali novim jezikom. Muzika je odlično sredstvo u učenju jezika, jer sve što je pevljivo lakše se pamti. Pa tako sledeći put umesto neke vaše omiljene pesme, pustite neku novu pesmu na stranom jeziku koji učite.
I za kraj zapamtite, što više vežbate svoj mozak tokom života, to će on biti živahniji u starosti. Sada je pravi trenutak da mislite na to i da uradite sve što možete da biste imali dobro pamćenje i mentalnu bistrinu i u starosti.
