r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Funkcionalna dispepsija

Možda vam izraz iz naslova nije poznat i ne znači vam ništa. Vrlo je moguće da se prvi put u životu susrećete sa ovim terminima. Ali da li su vam poznati bolovi u stomaku, mučnina nakon obroka, osećaj nadutosti, pa čak i osećaj vraćanja hrane? Sigurno jesu. Onda ste već na dobrom putu da otkrijete šta je funkcionalna dispepsija ili što bi se jednostavnije reklo – loše varenje.

Ne postoji osoba na ovoj planeti koja bar jednom u životu nije imala neke stomačne tegobe. Srećni su oni kojima se to retko dešava, ali ipak više je onih koji se sa ovim problemima bore svakog dana.

Sve ove tegobe se u stvari dešavaju usleg lošeg varenja, a ono se stručno naziva dispepsija.

mlađa žena leži sklupčena i drži se za stomak jer je muči funkcionalna dispepsija

Šta je dispepsija?

Dispepsija je loše, odnosno otežano varenje. Takođe ovaj pojam obuhvata još nekoliko različitih neprijatnosti. Pored standardnih stomačnih tegoba na koje ste možda već i navikli, može da se javi i osećaj nelagodnosti nakon obroka, osećaj rane sitosti posle samo nekoliko zalogaja ili čak posle gutljaja tečnosti.

U nekim slučajevima se to događa sa bilo kojom hranom, a drugim slučajevima sa tačno određenom vrstom hrane. Takođe, može da se desi da se stomačni problemi jave na prazan stomak, a da ih konzumiranje hrane ublažava.

A šta je funkcionalna dispepsija?

Osobe koje imaju probleme sa stomačnim tegobama u većini slučajeva imaju funkcionalne tegobe gornjeg dela sistema za varenje.

Gornji deo sistema za varenje čine:

  • Jednjak
  • Želudac
  • Dvanaestopalačno crevo

Tako je funkcionalna dispepsija poremećaj pravilnog rada gornjeg dela digestivnog trakta. I vrlo je verovatno da ako ste ikada imali neki od prethodno navedenih simptoma, uzrok je bila upravo funkcionalna dispepsija. Ovaj poremećaj je toliko raširen da čak jedna trećina svih gastroenteroloških pregleda kao završnu dijagnozu ima: funkcionalna dispepsija iliti loše varenje.

Simptomi funkcionalne dispepsije

Mogući simptomi ovog poremećaja su:

  • Nadutost,
  • Podrigivanje,
  • Mučnina,
  • Rana sitost,
  • Gorući osećaj u gornjem delu abdomena ili u nižem delu grudi,
  • Vraćanje pojedene hrane, itd…

Simptoma ima još, gornji su najkarakterističniji i najčešći.

Uzroci funkcionalne dispepsije

Karakteristično za funkcionalnu dispepsiju je to što je kod skoro svih pacijenata vrlo teško naći pravi uzrok ovih tegoba.

Ono što mnogi stručnjaci pretpostavljaju i sumnjaju je to, da je uzrok psihološkog porekla, a ponajviše stres.

Ukoliko imate simptome slične spomenutim ili znate da patite od funkcionalne dispepsije probajte da vratite film u nazad. Razmislite kada su simptomi počeli da se ispoljavaju; da li je tome prethodio neki stresni period u vašem životu ili možda neki stresni događaj.

Ako možete da se setite i povežete određene događaje sa svojim simptomima, na dobrom ste putu rešavanja svog problema.

Kako se dijagnostifikuje funkcionalna dispepsija?

Kada pacijent sa jakim stomačnim tegobama dođe na pregled obavezno se uradi anamneza, pregled pacijenta, potrebne laboratorijske analize, ultrazvučni i rendgenski pregled stomaka. Preporučena je i gastroskopija, odnosno pregled gornjeg dela digestivnog takta. Prilikom gastroskopije pacijentu se uzima biopsija sluzokože želuca, a u nekim slučajevima i biopsija dvanaestopalačnog creva. Na kraju se radi i patohistološki pregled sluzokože koja je uzeta prilikom biopsije.

U nekim slučajevima kod pacijenta se utvrdi da ima gastritis, odnosno zapaljenje sluzokože želuca. Ova infekcija se javlja zbog postojanja bakterije Helicobacter pylori i uspešno se može izlečiti antibioticima.

Ipak, određeni pacijenti nemaju infekciju Helicobacter pylori, ali i dalje imaju jake stomačne tegobe. Kada se otklone sumnje na bilo kakve sistemske, metaboličke ili organske bolesti, a pacijent ima stomačne tegobe u trajanju od 12 nedelja u poslednjih 6 meseci, smatra se da je u pitanju funkcionalna dispepsija.

Pacijenti sa funkcionalnom dispepsijom se na osnovnu dominantnih simptoma dele u dve grupe:

  • Sindrom nelagodnosti posle jela – PDS
  • Sindrom bola u predelu želuca – EPS

U slučaju sindroma nelagodnosti posle jela javlja se osećaj punoće i nelagodnosti posle konzumiranja hrane, kao i rana sitost nakon konzumacije vrlo malo hrane ili tečnosti.

A u slučaju sindroma bola u predelu želuca javlja se bol u sredini stomaka koji se smanjuje nakon konzumacije hrane.

Mladić kome se ne vidi gornji deo tela jednom rukom drži lepinju sa hamburgerom a drugom stomak

Kako se leči funkcionalna dispepsija?

Pošto se ne zna tačan uzrok ovog poremećaja ono što je najbitnije i što je prvo potrebno uraditi je promeniti stil života.

Kako smo već spomenuli, pretpostavlja se da je stres jedan od uzročnika pa je potrebno maksimalno ga smanjiti. A idealno bi bilo eliminisati stvari, događaje ili čak i ljude koji vas dovode u stresne situacije i loše utiču na vaše mentalno stanje. Praktikovanje joge i meditacija vam mogu pomoći da se izborite sa stresom i iznenadnim stresnim situacijama.

Veoma je važno poraditi i na higijensko-dijetetskim navikama.

To podrazumeva da obratite pažnju na način ishrane i da se hranite što zdravije. Takođe, obavezno je imati redovne obroke, normalne porcije (ni previše velike, ni previše male) i bez prevelikih užina između obroka.

Pored ishrane poželjno je posvetiti se i smanjenju telesne mase ukoliko imate višak kilograma. Ali i ako ga nemate, preporučuje se više fizičke aktivnosti, kao i prestanak pušenja ako ste pušač.

Ako se simptomi ne ublaže posle dve-tri nedelje, vaš izabrani lekar će vam prepisati adekvatnu terapiju u odnosu na glavni simptom koji osećate.

Funkcionalna dispepsija kod dece

Nažalost, funkcionalna dispepsija se ne javlja samo u kasnijem životnom dobu, već je sve češća i kod dece. Javlja se kod 3% do 27% dece i znatno utiče na kvalitet života.

Da bi se dijagnostifikovala funkcionalna dispepsija kod dece potrebno je da dete ima konstantan bol ili neprijatnost u predelu abdomena, a da isti nije uzrokovan nekim organskim oboljenjem. Bitno je i da su simptomi prisutni bar 2 meseca pre uspostavljanja dijagnoze.

Ukoliko se vašem detetu dijagnostifikuje funkcionalna dispepsija pored moguće terapije lekovima, veoma je važno da detetu pružite kako psihološku, tako i sociološku podršku. Ovaj poremećaj je naporan i odraslim osobama, a kamoli deci i mladima kojima je često teško objasniti šta se dešava i o čemu se radi.

Dakle, lečenje ovog poremećaja kod dece je slično kao kod odraslih osim povećane pažnje i strpljenja koje je neophodno kod malih pacijenata.

Predlog ishrane kod funkcionalne dispepsije

Iako je ishrana kod FD dosta individualna, postoje određene smernice kojim bi trebalo da se vodite.

Potrebno je izbaciti:

  • Hranu za koju znate da vam smeta,
  • Previše začinjenu hranu,
  • Šećer,
  • Prerađenu hranu,
  • Masnu hranu,
  • Slatkiše i grickalice,
  • Alkohol…

Što se konkretno namirnica i vrste hrane i pića tiče, ne postoji opšta preporuka. Funkcionalna dispepsija se kod različitih pacijenata različito manifestuje, pa samim tim ne postoje univerzalne namirnice koje smetaju svima. Takođe, ne postoje univerzalne namirnice koje prijaju svima.

Ako do sad niste obraćali pažnju na to koje vam namirnice smetaju, počnite što pre. U tome će vam najbolje pomoći vođenje dnevnika ishrane, u koji treba da zapisujete kako se osećate i koje simptome imate nakon konzumacije određene hrane. Posle nekog vremena ćete imati jasan uvid u to koje vam namirnice smetaju, a koje vam ublažavaju simptome ili su neutralne.

Ono što vam može pomoći, posebno u momentima kada osećate jake bolove su čajevi.

Kod nadutosti, bolova i grčeva treba piti čaj od nane, kamilice, komorača ili kima.

Čaj od hajdučke trave će vam pomoći ukoliko se javi bol usled preobilne ishrane, a za problem sa gorušicom je odličan čaj od belog sleza.

providna šoljica sa čajem od kamilice

Primer zdravog ručka

Bitno je izbaciti masnu hranu, ali je isto tako bitno unositi zdrave masti u organizam. Odličan izbor zdravih masti je losos, pa bi zajedno sa drugim vrstama ribe, kao što su bakalar i tuna trebao biti uvršćen u vaš jelovnik.

Losos je najbolje peći u rerni na vrlo malo maslinovog ulja, a možete ga začiniti bosiljkom. Uz njega možete poslužiti grilovano povrće bez dodatnih začina i kefir koji je poznat kao odličan saveznik crevnoj flori.

Zaključak

Iako funkcionalna dispepsija sama po sebi nije opasna, veoma je važno da budete kompletno sigurni da stvarno imate problem sa ovim poremećajem. Razlog je to što simptomi koji se javljaju kod funkcionalne dispepsije mogu biti isti kao i kod ozbiljnih organskih bolesti. Zato je bitno da se javite svom lekaru i ne određujete sami sebi dijagnozu ukoliko imate bilo koji od navedenih simptoma.

Ako vam se ustanovi da imate funkcionalnu dispepsiju automatski imate jednu brigu manje. Jeste, simptomi su naporni, u nekim slučajevima vam otežavaju život, smanjuju kvalitet života, ali bitno je da znate da nije ništa ozbiljnije. Samim tim, kada se malo opustite, smanjićete i tenziju, a sa njom i stres koji ta tenzija prouzrokuje. Kako je vrlo verovatno da je stres jedan od bitnih uzročnika lošeg varenja – smanjenjem istog ste na dobrom putu da trajno rešite stomačne probleme.

Važno je da ne gubite motivaciju i da budete spremni na čeličnu disciplinu, jer ona će vam pomoći da promenite životni stil. A sa promenom životnog stila na bolje vi ste korak bliže ka rešavanju svog problema.

NEWSLETTER

S pažnjom prema važnom