Hijatus hernija (želudačna kila) – tihi neprijatelj zdravlja

Tema ovog teksta je hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila), poremećaj od kojeg pati veliki broj ljudi mada mnogi to i ne znaju. Često prođe dosta vremena dok se postavi prava dijagnoza i veliki broj neprijatnosti koje osoba doživljava ne pripiše pravom uzroku – hijatusnoj herniji. Upravo zbog velikog broja simptoma koji ukazuju na druge poremećaje – hijatusna hernija je nazvana velikim imitatorom – podseća na druge bolesti, a sama ostaje dugo skrivena.

U praksi su se kao neprijatni i dosadni pokazali sledeći simptomi: plitko disanje i nemogućnost da se udahne punim plućima, zadihanost pri hodu, gorušica, težina i bol u želucu, nervoza, otežano varenje, nadutost, anksioznost… Zašto je tako komplikovano doći do prave dijagnoze i preporučiti efikasno lečenje kada je ovaj poremećaj u pitanju? O tome će biti rečeno više u nastavku ovog teksta.

Šta je hijatus hernija

Svaki put kada se unutrašnji deo tela „gura“ u područje koje mu ne pripada, to se zove hernija. Hijatus hernija (želudačna kila, kila na želucu) se formira kao ispupčenje koje prolazi kroz otvor koji povezuje želudac i jednjak i koji je deo digestivnog sistema. Inače, odatle i naziv poremećaju: hijatus znači jednjak a hernia kila.

Po klasifikaciji, postoje četiri vrste hijatusne hernije, a najčešće se javljaju klizajuća ili aksijalna  – javlja se kod 95% slučajeva. Paraezofagelana hernija se mnogo ređe javlja ali je rizičnija po osobu. Kod ove hernije deo želuca se istisne kroz otvor i ostane pored jednjaka. Iako i ovaj tip hernije može biti bez simptoma, postoji opasnost da želudac postane „ugušen“ i da mu se prekine dotok krvi što može uzrokovati oštećenje tkiva. Klizajuća hernija se daleko češće javlja i zato će ovde biti detaljnije objašnjena.

Hijatus hernija: Uzroci i faktori rizika

Procenjuje se da je kod 60 procenata odraslih prisutna hijatus hernija i da više od polovine osoba preko 50 godina ima hijatusnu herniju, mada mnogi nikada nemaju simptome. U velikom broju slučajeva se ne može reći kada i kako je nešto uzrokovalo njen nastanak. Najčešći uzroci su slabost mišića u abdomenu, povišena napetost probavnog trakta i, generalno, visok nivo zapaljenja u telu.

Kada mišići, koji okružuju otvor koji razdvaja jednjak od želuca (ezofagealni hijatus), postanu slabi i prestanu da funkcionišu pravilno, to utiče na formiranje hijatusne hernije – praktično, mišić se olabavi, nema onu snagu zatvaranja želuca koju je imao.  Ovaj otvor je ovalnog oblika, i kontrolišu ga određeni ligamenti i membrane koji su od suštinskog značaja za održavanje kontrole tkiva želuca i njegovog sadržaja uključujući i želudačnu kiselinu. Zadatak tih mišića je da zatvaraju potencijalne prostore između otvora i jednjaka, otvaraju se i zatvaraju u zavisnosti od toga da li ste nešto pojeli (pogledajte gornju sliku i biće vam sve jasno).

Probijanje  i penjanje u jednjak

Dakle, kada spomenuti mišići koji kontrolišu gutanje i tkiva u jednjaku postanu neelastični, slabi, zategnuti ili izloženi velikom stresu i pritisku, želudačna kiselina i delovi želuca mogu da se „probiju“ – popnu u donji deo jednjaka i izazovu brojne  neprijatnosti. Česta je i gorušica i to je jedan od razloga zašto se hijatus hernija često povezuje sa GERB-om.

Jednostavnije rečeno, iz različitih razloga – mišići koji bi trebalo da deluju kao snažna kapija između jednjaka i želuca – popuštaju, a pošto je pritisak u želucu veći nego u jednjaku – njegovi delovi se bukvalno mogu popeti kroz otvor i izvršiti pritisak pre svega na srce i pluća ali i kiselinom oštetiti sluzokožu jednjaka.

Kako ti mišići utiču na pluća i srce? Čisto mehanički – smanjuju prostor pa dolazi do otežanog disanja, a kada je srce u pitanju: Hijatus hernija i lupanje srca imaju značajnu povezanost (kako i ne bi kada hernija bukvalno dodiruje srce i smanjuje mu „radni“ prostor!).

Hijatus hernija: Faktori rizika za nastanak

• Visok nivo zapaljenja u telu  što je povezano sa lošim stanjem creva (SIBO bakterije i propustljiva creva) i konzumiranjem industrijski prerađene hrane;
• Gojaznost i prekomerna težina izazivaju povećan pritisak u abdomenu što direktno utiče da se pojavi želudačna kila – kila na želucu;
• Nepravilna i nutritivno siromašna ishrana;
• Histaminska intolerancija na namirnice bogate histaminom;
• Trudnoća – zbog razvoja fetusa, organi trpe kontinuirani pritisak;
• Jak ili hronični kašalj koji može biti uzrokovan infekcijom ili bolestima respiratornih organa;
• Opstipacija i naprezanje prilikom pražnjenja creva;
• Genetske predispozicije – neki ljudi se rađaju sa većim hijatusnim otvorom u dijafragmi i zbog toga postoji veći rizik da nastane kila na želucu (želudačna kila);
• Podizanje teških predmeta do tačke naprezanja mišića u abdomenu;
• Povreda dijafragme ili abdomena;
• Dugotrajno sedenje i pasivan životni stil;
• Alkohol, pušenje i kontinuirani stres…

Hijatus hernija: Simptomi

Često se dijagnoza hijatusne hernije (kila na želucu, želudačna kila)  postavi kada osoba uradi  rendgenski snimak grudnog koša ili abdomena ili prilikom gastrointestinalne endoskopije jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (duodenuma). Mada se i pažljivom analizom simptoma može pretpostaviti šta je u pitanju.

Simptomi koji se najčešće javljaju

• Problemi sa varenjem (teško i sporo varenje, nadutost i gasovi);
• Plitko disanje, nemogućnost da se udahne punim plućima;
• Bol u grudima;
• Gorušica;
• Otežano gutanje;
• Osećaj postojanja knedle u grlu;
• Često podrigivanje;
• Aritmija (tahikardija, bradikardija, nepravilan rad srca, lupanje srca…);
• Osećaj težine u želucu nakon jela;
• Bol u leđima, u dnu leve plećke (može se napipati kao tvrd čvor koji se masiranjem može opustiti i time osobi olakšati disanje);
• Nervoza i anksioznost…

Hijatus hernija i lupanje srca

Jedan od spomenutih, a čestih i  veoma neprijatnih simptoma (lupanje srca) ukazuje na povezanost hijatus hernije i srca. Ljudima je posebno SVAKI neprijatan osećaj vezan za srce i često su zabrinuti.

Kod velikog broja osoba, ovaj poremećaj srčanog ritma nastaje upravo zbog postojanja mehaničkog problema tj. prodora želudačnog sadržaja u jednjak i bukvalno mehaničkog pritiska na srce.

Anatomski gledano, kod zdravog pojedinca sa idealnim životnim stilom, navikama i sl. razmak između leve srčane komore i jednjaka je svega 5mm. A koliko nas ima tako idealno zdravlje i stanje? A 5 mm je zaista malo i posle obimnijeg obroka veoma lako kod oslabljenog sfinktera dolazi do prelaska dela želuca u jednjak i onih 5mm bude pritisnuto i smanjeno… Ostalo se može samo po sebi pretpostaviti.

Ako i vi imate ove probleme, setite se šta i kako jedete – pokušajte da manjim obrocima dovedete u red hijatus herniju i lupanje srca.

Hijatus hernija i vrtoglavica

Hijatus hernija i bol u leđima

Komplikacije zbog želudačne kile

Gorušica, vraćanje kiseline i GERB…

Decenijama su istraživači verovali da su GERB i hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila) ista stvar. Klizajuća hernija je najviše povezivana sa vraćanjem kiseline ili GERB-om.

Međutim, uvidi iz novijih istraživanja pokazuju da je vraćanje kiseline / GERB vezan za iste faktore koji uzrokuju hijatusnu herniju ali da oni nisu ista stvar. Vremenom, ako se ne leči, GERB ponekad može dovesti do ozbiljnih problema kao što su refluksni ezofagitis, Barrettov jednjak i adenokarcinom jednjaka (rak jednjaka). Zbog ovih rizika, stručnjaci smatraju da je veoma važno da lekari istraže da li pacijent sa povremenim simptomima refluksa kiseline takođe ima hijatusnu herniju.

Želudačna kila (kila na želucu): Konvencionalni tretmani

Lečenje nije potrebno osobama koje imaju hijatusnu herniju a ne doživljavaju simptome ili bol.

Ako su prisutni simptomi, vaš doktor će dijagnostifikovati hijatusnu herniju pomoću endoskopskog testa, pH testa ili rendgenskog snimka koji će pokazati abnormalnosti unutar jednjaka. Kada lekar pronađe hijatusnu herniju, tretmani će zavisiti od intenziteta i učestalosti simptoma. Većina tretmana se sastoji u  kontroli simptoma GERB-a. Za to se koriste antacidi, H2 blokatori ili drugi lekovi koji se  koriste za regulisanje simptoma žgaravice / vraćanja kiseline.

U teškim slučajevima, predlaže se operacija. Hirurgija je potrebna ako se deo želuca „preseli“ u lošu poziciju, koja prekida dotok krvi u stomak. Laparoskopska hirurgija je jedna od uobičajenih hirurških metoda koje se koriste za fiksiranje kila. Smatra se da je rizik ovakve intervencije relativno nizak.

Celovit pristup i prirodni lekovi

Rešavanje problema koje stvara hijatus hernija zahteva odgovoran pristup zato što je sam poremećaj, ili sindrom kako se još zove, prilično složen. Promena životnog stila igra veliku ulogu u lečenju hijatusne hernije. Imajući u vidu njenu prirodu, najpre treba da korigujete ishranu i prilagodite je svom životnom dobu, dnevnim aktivnostima i ličnim afinitetima, tj. toleranciji ili netoleranciji određenih namirnica.

Ništa manje važno je opuštanje dijafragme ukoliko je zgrčena ili jačanje ukoliko je previše slaba. Najjednostavniji i najprirodniji način za to je abdominalno (stomačno) disanje. Dakle, inicijalni plan bi bio: najpre treba raditi na poboljšanju ishrane, regulisanju telesne težine, povećanju aktivnosti, eliminisanju stresa, pažljivom izboru lekova koji se koriste (da, i lekovi mogu dovesti do slabljenja mišića i nastanka kile).

Ne brinite, nije sam teret izlečenja pao samo na Vaša pleća – ima stručnjaka i pomoćnika koji pomažu da se problem hijatusne hernije reši. Više o tim prirodnim medotama  u nastavku.

Manuelne metode

1. Manuelno nameštanje želuca podrazumeva primenu određenih mehaničkih zahvata, a to je pre svega jednostavna i efikasna samo-masaža i nameštanje želuca. Da biste to primenili potrebno je da dobro proučite svaki zahvat i celu proceduru samomasaže.
2. Drugi mnogo lakši i jednostavniji način je da potražite pomoć osteopate. Osteopate su počele da rade i u našem regionu poslednjih nekoliko godina pa je moguće dobiti osteopatski pregled i tretman. Osteopatija je metoda lečenja manuelnim nameštanjem  mišića, kostiju i unutrašnjih organa – pa samim tim i želuca. Ustanovio ju je dr Endrju Tejlor Stil u 19. veku. U Evropskim zemljama, mnogi preventivno koriste osteopatske tretmane da bi održali pravilno držanje tela, očuvali zdravlje i rešili čak i psihološke probleme.

Hijatus hernija i ishrana

Kada je želudačna kila u pitanju teško je preporučiti određeni već poznati sistem ishrane koji jednostavno treba samo slediti. Budući da svi posedujemo sopstvenu individualnost ali i istoriju nastanka ovog oboljenja, najbolje je da utvrdite šta je to što smeta i pogoršava simptome koje imate a zatim, sistemom eliminacije, napravite jelovnik koji će vama odgovarati. Za to je potrebno vreme, znanje i strpljenje i pošto se radi o vašem zdravlju vredi se potruditi i uložiti sve što je potrebno da pronađete model koji će vama pomoći.

• Uvek uključite ili isključite po jednu namirnicu da biste lakše utvrdili šta se u vašem organizmu dešava. Imajte na umu da određene namirnice same po sebi nisu za vas škodljive, ali u interakciji sa nekom drugom namirnicom mogu uzrokovati probleme. Zato je preporučljivo da neprekidno učite i istražujete. Otežavajući faktor je to što danas postoji veliki broj različitih, a često i kontradiktornih, naučno potkrepljenih dijeta i  sistema ishrane što dodatno otežava snalaženje i primenjivanje istih. Bolje je da sami sprovedete eksperiment nego da budete deo nečijeg neuspešnog ili polu-uspešnog eksperimenta.
• Izbacite iz ishrane industrijski prerađenu hranu i veštačke začine. Izbegavajte alkohol, kafu, sokove,  gazirana i energetska pića, pohovanu i masnu hranu, čokoladu, crni luk i namirnice koje stvaraju nadutost.
• Jedite sporije, dobro i dovoljno dugo žvaćite svaki zalogaj hrane i opustite se (drugim rečima, jedite svesno i pažljivo). Posle jela obavezno prošetajte ili napravite makar 200 koraka.

„Spasonosni“ napitak – recept

Ovaj recept neće izlečiti hijatusnu herniju, ali će pomoći da smanjite pritisak koji se formira u želucu zbog lošeg varenja i koji ga podiže i time direktno pritiska srce i pluća:

• Pomešajte četvrtinu čajne kašičice bikarbone sode sa dva decilitra mlake vode. Dodajte jednu kašiku sirćeta koje u sebi sadrži najmanje 8% alkohola (ukoliko sirće sadrži 4% alkohola dodajte dve kašike). Promešajte i popijte 20 do 30 minuta nakon obroka. Znatno će vam olakšati varenje i smanjiti pritisak u želucu jer će višak gasova vrlo brzo biti izbačen uglavnom podrigivanjem.

Regulišite telesnu težinu

Prekomerna težina ili gojaznost dodatno opterećuju mišiće na ulazu u želudac i time je otežano varenje hrane, što onemogućava dobru apsorpciju hranljivih materija iz hrane, a time vremenom stvara nedostatak vitamina i minerala što dodatno izaziva druge simptome. Time se zdravstveni problemi uvećavaju i usložnjavaju. Održavajte optimalnu telesnu težinu.

Poštujte večernju rutinu

Nakon večernjeg obroka, ostanite budni najmanje tri sata,  prošetajte nakon jela i ostanite opušteni da biste se pripremili za  spavanje. Da bi se sadržaj iz želuca lakše prebacio u creva, podesite položaj za spavanje tako da ležite pod malim uglom – podignite uzglavlje 7-10 cm. To možete postići korišćenjem većeg jastuka ili postavljanjem podizača (gredice) ispod postolja kreveta.

Budite dovoljno aktivni tokom dana – napravite najmanje 10.000 koraka jer će to povoljno uticati na kvalitet sna, ali i vaša hijatus hernija će se vremenom vratiti u želudac tj. povući.

Vežbe kao pomoć kada je u pitanju kila na želucu

Neki od simptoma koji su česti kada je hijatus hernija u pitanju, otežavaju redovnu i za te probleme poželjnu fizičku aktivnost. Mnoge vežbe ne možete izvesti zato što će pojačati simptome koje imate ili ih čak izazvati. Od nekih malo napornijih vežbi možete dobiti „preskakanje srca“. Zato je plivanje najpogodniji način fizičke aktivnosti za osobe sa hijatusnom hernijom.

NAPOMENA: Osobama koje imaju hijatus herniju se preporučuju posebne vežbe i potrebno je pridržavati se datih uputstava da bi se izbegle aritmija i tahikardija u toku vežbanja.

Pušenje i hijatus hernija

Pušenje povećava zapaljenje i narušava mišićne reflekse koji su važni za kontrolu oslobađanja digestivnog sadržaja. Pušenje može povećati proizvodnju želudačne kiseline i vraćanje kiseline.

Izgradite veštinu otpornosti na stres

Stres je veoma „popularan“ i najčešće navođen uzrok mnogobrojnih zdravstvenih tegoba a često se pojavi i tamo gde mu nije mesto. Da biste prestali da budete žrtva stresa, ako to već jeste, ili da biste sprečili da ikada padnete pod njegov uticaj, poželjno je da razumete zašto i kako nastaje stres i šta da uradite da vas zaobiđe.

Za osobe koje pate od hijatusne hernije to je važno pitanje koje prvo treba rešiti. A i veliki izazov jer današnji  radni i životni tempo svakodnevno donose stresne situacije. Vi ih ne možete jednostavno isključiti ali zato možete izabrati kako ćete na njih da reagujete.

Vaša reakcija na neki događaj, osobi ili situaciji daje karakteristiku stresnog i zato pre nego što reagujete pet puta duboko udahnite i izdahnite (udišite i izdišite stomakom). Time ćete sebi dati prostora za razumnu i kvalitetniju reakciju i dopustiti da to prođe mimo vas.

Provodite što više vremena u prirodi. Svakodnevno šetajte i opuštajte se.

Ovladajte abdominalnim / stomačnim disanjem

Veliki broj ljudi zanemaruje jednu vitalnu funkciju, koja na žalost kod velikog broja ljudi funkcioniše neprirodno, a to je disanje. Prirodno disanje je stomačno disanje. Sama reč govori da stomačno (abdominalno)  disanje uključuje aktivnost stomaka i sami možete videti da bebe i mala deca dišu stomakom – kada udišu stomak se širi, a kada izdišu stomak se uvlači i sve to se spontano odvija. Proverite da li dišete stomakom:

1. Lezite na leđa i stavite levu šaku na stomak, a desnu na sredinu grudnog koša.
2. Dišite onako kako inače dišete. Ako vam se ruka na stomaku ne pomera prema spolja, a ruka na grudima se pomera, znači da NE DIŠITE stomakom već grudima.
3. Ako se ruka na stomaku pomera ka spolja kod udisaja i povlači kod izdisaja znači da dišete pravilno stomačno disanje.

Interesantno je napomenuti da je hijatus hernija prisutna u znatno manjem procentu kod osoba koje imaju tzv. pravilno – trbušno disanje.

Hijatusna hernija iskustva

„Moje iskustvo sa želudačnom kilom je prilično gadno…“ – ispričao nam je Aleksandar S. (46) iz Beograda. „Zbog posla provodim dosta vremena za računarom i poslednjih deset godina imam višak 15-20 kilograma, kako kad. Nisam fizički nešto aktivan, ali, po mom mišljenju, pazim na hranu tj. jedem dosta voća i povrća i sve ono što preporučuju kao zdravo.

Ipak, sa navršenih 40 godina, počeo sam da osećam neke čudne smetnje u stomaku za vreme i posle jela. Prvo, dešavalo mi se da se posle svega par zalogaja zasitim, pa posle opet budem gladan posle pola sata, pa onda opet malo pojedem, pa opet sit… I tako u krug. Onda sam počeo da osećam nadimanje stomaka koji je nekada znao da bude nadut kao balon. Ovo mi je naročito smetalo kada je trebalo da se sagnem i obujem cipele ili podignem nešto sa poda.

Sledeća faza je bila da mi je otežano hodanje – jednostavno, osećao sam kratkoću daha – nisam mogao više da hodam uzbrdo a da se dobrano ne zadišem i stanem bar par puta da se odmorim. Nekada mi se i vrtelo u glavi jer sam na silu pokušavao da nastavim dalje, udisao previše vazduha i verovatno hiperventilirao.

Ali izgleda da mi ni ovi problemi još nisu bili dovoljni da poradim nešto po pitanju zdravlja tako da su se simptomi samo gomilali. Umesto samo uzbrdo, zadihanost je počela da se javlja i kada bih hodao po ravnom, a posle par meseci čak i dok bi sedeo za računarom i pričao telefonom. Svaki put sam morao dobrano da se zavalim na stolicu da bih mogao da obavim razgovor do kraja.

Situacija se pogoršava

A onda, sa 45 godina, počelo je i srce da mi preskače i ubzano lupa kada bih zauzeo sasvim blagi sagnuti položaj. E tu sam se već ozbiljno zabrinuo i otišao do lekara. Opisao sam mu simptome a on me je poslao na krvne pretrage i kod interniste.

Krvna slika je bila manje-više u redu, kao i drugi pregledi (EKG) a internista je rekao da pretpostavlja da je u pitanju hijatusna hernija (prvi put sam čuo za taj izraz mada sam čuo onaj drugi: kila na želucu ili želudačna kila). Dao mi je neke lekove za smanjenje kiseline i protiv gasova i posavetovao da jedem manje a češće i da izbegavam teži fizički napor.

Sve obrnuto

Samo sam delimično poslušao savet lekara – lekove redovno uzimao, ali, znajući da mi nije ništa strašno – nastavio da živim starim životnim stilom. I, naravno, lekovi su samo maskirali simptome a ja iz meseca u mesec osećao sve jadnije i mizernije. Počeo sam da imam problema i sa spavanjem – od nadutog stomaka i nekog pritiska u tom predelu nisam mogao ni dobro da spavam.

A onda, jednoga dana – bukvalno nisam mogao da sedim i radim. Svako presavijanje mi je predstavljalo veliki problem pa čak i sedenje. Normalno, bez teškoća, mogao sam da dišem dok stojim ili ležim, a u sedećem položaju to je bilo teško izvodljivo.

Tada sam imao 45 godina i najzad sam shvatio da ako ne preduzmem nešto baš radikalno – stanje će se samo komplikovati i ne čeka me baš neka sjajna budućnost. Zato sam počeo kao mahnit da guglam po netu i tražim sve moguće o hijatus herniji. Pošto sam po prirodi skeptičan, odlučio sam da na svoju ruku odradim snimanje želuca rentgenom. Ovo snimanje nije nešto prijatno jer se pije barijum – tečnost nešto gušća od jogurta – i onda se putem rentgena prati njeno kretanje iz usne duplje do želuca i dalje do dvanaestopalačnog creva.

Snimak je definitivno pokazao da imam želudačnu kilu, da pritiska srce i deo pluća i da se još i pomera. Radiolog mi je rekao da za operaciju nije,  a da je na meni odluka da li ću živeti disciplinovano i smetnje tj. simptome svesti na minimum ili se mučiti i dalje i rizikovati da trajno oštetim neki organ.

Disciplina je lek

Naravno, odlučio sam se za disciplinu. To je na kraju krajeva i besplatno lečenje bolesti. Uveo sve što mi je preporučeno u ishranu, smanjio obroke – čak i one zdrave da bih pomogao želucu i dijafragmi. Meso sam smanjio na minimum – dva puta nedeljno, a uveo dosta zeleniša tj. pravio sam razne šejkove od zelenog lišća kelja, blitve, spanaća… pomešanog sa bananom radi ukusa. Počeo sam i polako da šetam… prvo 100 metara, pa naredne nedelje 200 da bih prvi mesec discipline završio sa 1.200 šetnje svakoga dana.

Pored toga, podigao sam uzglavlje kreveta za nekih 15 cm (stavio dve cigle ispod svake od nogara), a posao na računaru počeo da radim stojeći. Da, bilo je smešno i zafrkavali su me jer sam laptop držao na polici ispred koje sam stajao, ali nisam se previše obazirao na to.

Da ne dužim više, posle tri meseca, skinuo sam 7 kg, poboljšao i disanje i kondiciju (mogao da prepešačim i do 5 km u „cugu“), spavanje mi se značajno popravilo a i ostale smetnje znatno smanjile. Ne smatram još da sam „izlečen“ ali vidim da sam na dobrom putu i ne pada mi više na pamet da toliko zanemarim zdravlje i dovedem se u jadno stanje.

I ma koliko nekome zvučalo da je želudačna kila samo „obično“ i „uobičajno“ oboljenje – oni koji sa njom imaju problema itekako znaju koliko im je kvalitet života pogoršan i kakve su to ljute svakodnevne muke. Ovo sam napisao upravo zbog njih, da im kažem da sam se skoro pa rešio tih ljutih muka i da ih ohrabrim da i oni uz savete stručnjaka i disciplinu – mogu isto da urade. Živi i zdravi bili!“

Kila na želucu – umesto zaključka

Želudac je anatomski tako postavljen da predstavlja centralni deo našeg tela – kao da sve što u životu dolazi ide pravo na želudac koji sve treba da „svari“ . Da bi ostao zdrav i jak potrebno je potruditi se i negovati ga. Neki rođenjem dobiju jak želudac dok su drugi na tom planu zakinuti.

Osetljiv želudac reaguje i na najblaži negativan osećaj.  Zdravi ste onoliko kolika je sposobnost vašeg želuca da ostane na svom mestu, da pravilno vari i apsorbuje hranu ali i emocije (o tome nekom drugom prilikom).

Hijatusna hernija – Rezime

Svaki put kada se unutrašnji deo tela gurne u područje gde mu ne pripada, to se naziva kila (hernija). Kad jedemo, hrana putuje niz jednjak prolazeći kroz mali otvor (hiatus) u dijafragmi, pre nego što uđe u stomak. Obično postoji nekoliko mehanizama koji sprečavaju da kiselina teče unazad (refluks) do jednjaka. Donji sfinkter jednjaka je mišićni ventil koji se nalazi na vrhu želuca, a koji se otvara za ulazak hrane, a zatim se zatvara kako bi se digestivne kiseline i hrana zadržali u stomaku. Kada otvor dijafragme oslabi, on možda neće moći da drži želudac i sfinkter dole, i  deo stomaka će proći kroz hiatus. Hijatalna kila nastaje kada se vrh želuca ili pomeri, ili klizne gore u ovaj otvor i tamo se zaglavi.

Nažalost, sfinkter se ne može pravilno zatvoriti komadom želuca koji je prošao kroz uvećanu hijatalnu rupu. Pojavljuje se refluks želučane kiseline i vraća nazad hranu u jednjak, a osoba može imati žgaravicu, grčeve jednjaka, upalu ili ponekad čireve.

Hiatalna hernija (želudačna kila) je nazvana „velikim imitatorom“, jer oponaša mnoge poremećaje. Osoba sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću, ili GERB, može doživeti jake bolove u grudima i pomisliti da se radi o srčanom zastoju ili stomačnim bolovima koji se osećaju kao čir. Zbog osećaja pečenja mnogi veruju da njihov želudac proizvodi previše hlorovodonične kiseline (HCL) – što u većini slučaja nije tačno.

Predstavlja jednu od bolesti koja je prilično „dosadna“ i čije lečenje zahteve vreme i strpljenje kao i posvećenost.

Postura

Loše držanje može promeniti položaj želuca, uzrokujući da hernija pritisne susedni vagusni živac. Pošto ovaj kranijalni nerv stimuliše oslobađanje hlorovodonične kiseline (protonskim pumpama), to može prouzrokovati povišeno ili sniženo izlučivanje hlorovodonične kiseline i želučanih enzima. Takođe može refleksno opustiti pilorični sfinkter na dnu stomaka, uzrokujući oticanje vitalnih probavnih sokova. Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta u Mičigenu otkrili su neke slučajeve gde su hijatalne hernije odgovorne za palpitacije srca usled iritacije vagusog nerva.

Ako osoba razvije loše varenje u želuca usled nedostatka hlorovodonične kiseline, imaće poteškoće u varenju i asimilaciji proteina i većine minerala, prouzrokujući truljenje hrane u crevima što predstavlja toksičnost za celo telo. Ovaj nedostatak ishrane i toksična stanja mogu doprineti alergijama na hranu, anemiji, zatvoru i slabostima imunološkog i žlezdanog sistema.

U hroničnim slučajevima, gasovi želučane kiseline usled raspada i fermentacije hrane izazivaju grčeve u grlu što dovodi do iritacije štitne žlezde i otežanog gutanja. Osobe koje pate od hijatus hernije često se žale što nisu u stanju da „progutaju tablete i vitamine… posebno kapsule“

Uzroci nastanka kile na želucu

Uzroci hijatusne hernije nisi potvrđeni – uglavnom su u sferi nagađanja i jedinstveni su za svakog pojedinca. Međutim, postoji niz pretpostavki o nastanku.

Pre svega, to može biti mehanički uzrok. Jak kašalj, oštri udarci u trbuh; uska odeća, gojaznost i loše držanje mogu doprineti razvoju ovog problema. Ali,i nepravilno podizanje tereta može biti mehanički uzrok.

Ako se vazduh ne izbacuje iz pluća osobe tokom podizanja, intra-abdominalni pritisak može potisnuti želudac kroz dijafragmu. Kada se osoba naljuti, „usisava“ dah prema gore i često ne uspe da se oslobodi ljutnje. Vremenom se trbušna fascija deformiše i stomak se zaglavi ispod rebra.

Najlakši način za procenu postojanja hijatusne hernije je da stavite prste na gornji stomak odmah ispod sternuma. Duboko udišite i osetite ako vam se abdomen širi. Ako  naiđete na slezanje ramena tokom duboke udisanja, hiatalna hernija može ograničiti kretanje dijafragme. Naravno, postoji mnogo drugih, složenijih metoda ocenjivanja, ali ovaj je manevar prilično jednostavan i pouzdan.

Budući da je hiatalna hernija pre svega mehanički problem, najlakši i najbolji način je da je ispravite – mehanički. Lekari kod većih hernija pokušavaju operacijom da isprave ovaj poremećaj, ali rezultati su obično loši. Rezanje ovog područja može dodatno oslabiti dijafragmu što uzrokuje brzo vraćanje kile. Bolja metoda je manipulacija stomaka i spuštanje kile rukom.

Napomena: Probajte da odmerite koliko dugo može da zadrži dah pre i posle povlačenja stomaka. Nije neobično da hronični hijatalni bolesnici mogu da zadrže dah trećinu duže nakon dobrog lečenja. Da bi se postigla optimalna korist, ova hijatalna rutina mora se obavljati jednom nedeljno, dok osoba nema simptoma.