Hijatus hernija – imitator mnogih bolesti

Tema ovog teksta je hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila), poremećaj od kojeg pati veliki broj ljudi mada mnogi to i ne znaju. Često prođe dosta vremena dok se postavi prava dijagnoza i veliki broj neprijatnosti koje osoba doživljava ne pripiše pravom uzroku – hijatusnoj herniji. Upravo zbog velikog broja simptoma koji ukazuju na druge poremećaje – hijatusna hernija je nazvana velikim imitatorom – podseća na druge bolesti, a sama ostaje dugo skrivena.

U praksi su se kao neprijatni i dosadni pokazali sledeći simptomi: plitko disanje i nemogućnost da se udahne punim plućima, zadihanost pri hodu, gorušica, težina i bol u želucu, nervoza, otežano varenje, nadutost, anksioznost… Zašto je tako komplikovano doći do prave dijagnoze i preporučiti efikasno lečenje kada je ovaj poremećaj u pitanju? O tome će biti rečeno više u nastavku ovog teksta.

hijatus hernija

Šta je hijatus hernija

Svaki put kada se unutrašnji deo tela „gura“ u područje koje mu ne pripada, to se zove hernija. Hijatus hernija (želudačna kila, kila na želucu) se formira kao ispupčenje koje prolazi kroz otvor koji povezuje želudac i jednjak i koji je deo digestivnog sistema. Inače, odatle i naziv poremećaju: hijatus znači jednjak a hernia kila.

Po klasifikaciji, postoje četiri vrste hijatusne hernije, a najčešće se javljaju klizajuća ili aksijalna  – javlja se kod 95% slučajeva. Paraezofagelana hernija se mnogo ređe javlja ali je rizičnija po osobu. Kod ove hernije deo želuca se istisne kroz otvor i ostane pored jednjaka. Iako i ovaj tip hernije može biti bez simptoma, postoji opasnost da želudac postane „ugušen“ i da mu se prekine dotok krvi što može uzrokovati oštećenje tkiva. Klizajuća hernija se daleko češće javlja i zato će ovde biti detaljnije objašnjena.

hijatus hernija

Hijatus hernija: Uzroci i faktori rizika

Procenjuje se da je kod 60 procenata odraslih prisutna hijatus hernija i da više od polovine osoba preko 50 godina ima hijatusnu herniju, mada mnogi nikada nemaju simptome. U velikom broju slučajeva se ne može reći kada i kako je nešto uzrokovalo njen nastanak. Najčešći uzroci su slabost mišića u abdomenu, povišena napetost probavnog trakta i, generalno, visok nivo zapaljenja u telu.

Kada mišići, koji okružuju otvor koji razdvaja jednjak od želuca (ezofagealni hijatus), postanu slabi i prestanu da funkcionišu pravilno, to utiče na formiranje hijatusne hernije – praktično, mišić se olabavi, nema onu snagu zatvaranja želuca koju je imao.  Ovaj otvor je ovalnog oblika, i kontrolišu ga određeni ligamenti i membrane koji su od suštinskog značaja za održavanje kontrole tkiva želuca i njegovog sadržaja uključujući i želudačnu kiselinu. Zadatak tih mišića je da zatvaraju potencijalne prostore između otvora i jednjaka, otvaraju se i zatvaraju u zavisnosti od toga da li ste nešto pojeli (pogledajte gornju sliku i biće vam sve jasno).

Dakle, kada spomenuti mišići koji kontrolišu gutanje i tkiva u jednjaku postanu neelastični, slabi, zategnuti ili izloženi velikom stresu i pritisku, želudačna kiselina i delovi želuca mogu da se „probiju“ – popnu u donji deo jednjaka i izazovu brojne  neprijatnosti. Česta je i gorušica i to je jedan od razloga zašto se hijatus hernija često povezuje sa GERB-om.

Jednostavnije rečeno, iz različitih razloga – mišići koji bi trebalo da deluju kao snažna kapija između jednjaka i želuca – popuštaju, a pošto je pritisak u želucu veći nego u jednjaku – njegovi delovi se bukvalno mogu popeti kroz otvor i izvršiti pritisak pre svega na srce i pluća ali i kiselinom oštetiti sluzokožu jednjaka.

Kako ti mišići utiču na pluća i srce? Čisto mehanički – smanjuju prostor pa dolazi do otežanog disanja, a kada je srce u pitanju: Hijatus hernija i lupanje srca imaju značajnu povezanost (kako i ne bi kada hernija bukvalno dodiruje srce i smanjuje mu „radni“ prostor!).

Hijatus hernija: Faktori rizika za nastanak

  • Visok nivo zapaljenja u telu  što je povezano sa lošim stanjem creva (SIBO bakterijepropustljiva creva) i konzumiranjem industrijski prerađene hrane;
  • Gojaznost i prekomerna težina izazivaju povećan pritisak u abdomenu što direktno utiče da se pojavi želudačna kila – kila na želucu;
  • Nepravilna i nutritivno siromašna ishrana;
  • Histaminska intolerancija na namirnice bogate histaminom;
  • Trudnoća – zbog razvoja fetusa, organi trpe kontinuirani pritisak;
  • Jak ili hronični kašalj koji može biti uzrokovan infekcijom ili bolestima respiratornih organa;
  • Opstipacija i naprezanje prilikom pražnjenja creva;
  • Genetske predispozicije – neki ljudi se rađaju sa većim hijatusnim otvorom u dijafragmi i zbog toga postoji veći rizik da nastane kila na želucu (želudačna kila);
  • Podizanje teških predmeta do tačke naprezanja mišića u abdomenu;
  • Povreda dijafragme ili abdomena;
  • Dugotrajno sedenje i pasivan životni stil;
  • Alkohol, pušenje i kontinuirani stres

Hijatus hernija: Simptomi

Često se dijagnoza hijatusne hernije (kila na želucu, želudačna kila)  postavi kada osoba uradi  rendgenski snimak grudnog koša ili abdomena ili prilikom gastrointestinalne endoskopije jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (duodenuma). Mada se i pažljivom analizom simptoma može pretpostaviti šta je u pitanju.

Simptomi koji se najčešće javljaju

  • Problemi sa varenjem (teško i sporo varenje, nadutost i gasovi);
  • Plitko disanje, nemogućnost da se udahne punim plućima;
  • Bol u grudima;
  • Gorušica;
  • Otežano gutanje;
  • Osećaj postojanja knedle u grlu;
  • Često podrigivanje;
  • Aritmija (tahikardija, bradikardija, nepravilan rad srca, lupanje srca…);
  • Osećaj težine u želucu nakon jela;
  • Bol u leđima, u dnu leve plećke (može se napipati kao tvrd čvor koji se masiranjem može opustiti i time osobi olakšati disanje);
  • Nervoza i anksioznost…

Hijatus hernija i lupanje srca

Jedan od spomenutih, a čestih i  veoma neprijatnih simptoma (lupanje srca) ukazuje na povezanost hijatus hernije i srca. Ljudima je posebno neprijatan osećaj vezan za srce i često su zabrinuti. Kod velikog broja osoba, ovaj poremećaj srčanog ritma nastaje upravo zbog postojanja mehaničkog problema tj. prodora želudačnog sadržaja u jednjak i bukvalno mehaničkog pritiska na srce. Ako i vi imate ove probleme, setite se šta i kako jedete – pokušajte da manjim obrocima dovedete u red hijatus herniju i lupanje srca.

Komplikacije zbog hernija

Gorušica, vraćanje kiseline i GERB…

Decenijama su istraživači verovali da su GERB i hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila) ista stvar. Klizajuća hernija je najviše povezivana sa vraćanjem kiseline ili GERB-om.

Međutim, uvidi iz novijih istraživanja pokazuju da je vraćanje kiseline / GERB vezan za iste faktore koji uzrokuju hijatusnu herniju ali da oni nisu ista stvar. Vremenom, ako se ne leči, GERB ponekad može dovesti do ozbiljnih problema kao što su refluksni ezofagitis, Barrettov jednjak i adenokarcinom jednjaka (rak jednjaka). Zbog ovih rizika, stručnjaci smatraju da je veoma važno da lekari istraže da li pacijent sa povremenim simptomima refluksa kiseline takođe ima hijatusnu herniju.

hijatus hernija često imitira druge bolesti

Želudačna kila (kila na želucu): Konvencionalni tretmani

Lečenje nije potrebno osobama koje imaju hijatusnu herniju a ne doživljavaju simptome ili bol.

Ako su prisutni simptomi, vaš doktor će dijagnostifikovati hijatusnu herniju pomoću endoskopskog testa, pH testa ili rendgenskog snimka koji će pokazati abnormalnosti unutar jednjaka. Kada lekar pronađe hijatusnu herniju, tretmani će zavisiti od intenziteta i učestalosti simptoma. Većina tretmana se sastoji u  kontroli simptoma GERB-a. Za to se koriste antacidi, H2 blokatori ili drugi lekovi koji se  koriste za regulisanje simptoma žgaravice / vraćanja kiseline.

U teškim slučajevima, predlaže se operacija. Hirurgija je potrebna ako se deo želuca „preseli“ u lošu poziciju, koja prekida dotok krvi u stomak. Laparoskopska hirurgija je jedna od uobičajenih hirurških metoda koje se koriste za fiksiranje kila. Smatra se da je rizik ovakve intervencije relativno nizak.

Celovit pristup i prirodni lekovi

Rešavanje problema koje stvara hijatus hernija zahteva odgovoran pristup zato što je sam poremećaj, ili sindrom kako se još zove, prilično složen. Promena životnog stila igra veliku ulogu u lečenju hijatusne hernije. Imajući u vidu njenu prirodu, najpre treba da korigujete ishranu i prilagodite je svom životnom dobu, dnevnim aktivnostima i ličnim afinitetima, tj. toleranciji ili netoleranciji određenih namirnica.

Ništa manje važno je opuštanje dijafragme ukoliko je zgrčena ili jačanje ukoliko je previše slaba. Najjednostavniji i najprirodniji način za to je abdominalno (stomačno) disanje. Dakle, inicijalni plan bi bio: najpre treba raditi na poboljšanju ishrane, regulisanju telesne težine, povećanju aktivnosti, eliminisanju stresa, pažljivom izboru lekova koji se koriste (da, i lekovi mogu dovesti do slabljenja mišića i nastanka kile).  Ne brinite, nije sam teret izlečenja pao samo na Vaša pleća – ima stručnjaka i pomoćnika koji pomažu da se problem hijatusne hernije reši. Više o tim prirodnim medotama  u nastavku.

Manuelne metode

  1. Manuelno nameštanje želuca podrazumeva primenu određenih mehaničkih zahvata, a to je pre svega jednostavna i efikasna samo-masaža i nameštanje želuca. Da biste to primenili potrebno je da dobro proučite svaki zahvat i celu proceduru samomasaže.
  2. Drugi mnogo lakši i jednostavniji način je da potražite pomoć osteopate. Osteopate su počele da rade i u našem regionu poslednjih nekoliko godina pa je moguće dobiti osteopatski pregled i tretman. Osteopatija je metoda lečenja manuelnim nameštanjem  mišića, kostiju i unutrašnjih organa – pa samim tim i želuca. Ustanovio ju je dr Endrju Tejlor Stil u 19. veku. U Evropskim zemljama, mnogi preventivno koriste osteopatske tretmane da bi održali pravilno držanje tela, očuvali zdravlje i rešili čak i psihološke probleme.

Hijatus hernija i ishrana

Kada je želudačna kila u pitanju teško je preporučiti određeni već poznati sistem ishrane koji jednostavno treba samo slediti. Budući da svi posedujemo sopstvenu individualnost ali i istoriju nastanka ovog oboljenja, najbolje je da utvrdite šta je to što smeta i pogoršava simptome koje imate a zatim, sistemom eliminacije, napravite jelovnik koji će vama odgovarati. Za to je potrebno vreme, znanje i strpljenje i pošto se radi o vašem zdravlju vredi se potruditi i uložiti sve što je potrebno da pronađete model koji će vama pomoći.

  • Uvek uključite ili isključite po jednu namirnicu da biste lakše utvrdili šta se u vašem organizmu dešava. Imajte na umu da određene namirnice same po sebi nisu za vas škodljive, ali u interakciji sa nekom drugom namirnicom mogu uzrokovati probleme. Zato je preporučljivo da neprekidno učite i istražujete. Otežavajući faktor je to što danas postoji veliki broj različitih, a često i kontradiktornih, naučno potkrepljenih dijeta i  sistema ishrane što dodatno otežava snalaženje i primenjivanje istih. Bolje je da sami sprovedete eksperiment nego da budete deo nečijeg neuspešnog ili polu-uspešnog eksperimenta.
  • Izbacite iz ishrane industrijski prerađenu hranu i veštačke začine. Izbegavajte alkohol, kafu, sokove,  gazirana i energetska pića, pohovanu i masnu hranu, čokoladu, crni luk i namirnice koje stvaraju nadutost.
  • Jedite sporije, dobro i dovoljno dugo žvaćite svaki zalogaj hrane i opustite se (drugim rečima, jedite svesno i pažljivo). Posle jela obavezno prošetajte ili napravite makar 200 koraka.


„Spasonosni“ napitak – recept

Ovaj recept neće izlečiti hijatusnu herniju, ali će pomoći da smanjite pritisak koji se formira u želucu zbog lošeg varenja i koji ga podiže i time direktno pritiska srce i pluća:

  • Pomešajte četvrtinu čajne kašičice bikarbone sode sa dva decilitra mlake vode. Dodajte jednu kašiku sirćeta koje u sebi sadrži najmanje 8% alkohola (ukoliko sirće sadrži 4% alkohola dodajte dve kašike). Promešajte i popijte 20 do 30 minuta nakon obroka. Znatno će vam olakšati varenje i smanjiti pritisak u želucu jer će višak gasova vrlo brzo biti izbačen uglavnom podrigivanjem.

Regulišite telesnu težinu

Prekomerna težina ili gojaznost dodatno opterećuju mišiće na ulazu u želudac i time je otežano varenje hrane, što onemogućava dobru apsorpciju hranljivih materija iz hrane, a time vremenom stvara nedostatak vitamina i minerala što dodatno izaziva druge simptome. Time se zdravstveni problemi uvećavaju i usložnjavaju. Održavajte optimalnu telesnu težinu.

Poštujte večernju rutinu

Nakon večernjeg obroka, ostanite budni najmanje tri sata,  prošetajte nakon jela i ostanite opušteni da biste se pripremili za  spavanje. Da bi se sadržaj iz želuca lakše prebacio u creva, podesite položaj za spavanje tako da ležite pod malim uglom – podignite uzglavlje 7-10 cm. To možete postići korišćenjem većeg jastuka ili postavljanjem podizača (gredice) ispod postolja kreveta.

Budite dovoljno aktivni tokom dana – napravite najmanje 10.000 koraka jer će to povoljno uticati na kvalitet sna, ali i vaša hijatus hernija će se vremenom vratiti u želudac tj. povući.

Vežbanje

Neki od simptoma koji su česti kada je hijatus hernija u pitanju, otežavaju redovnu i za te probleme poželjnu fizičku aktivnost. Mnoge vežbe ne možete izvesti zato što će pojačati simptome koje imate ili ih čak izazvati. Od nekih malo napornijih vežbi možete dobiti „preskakanje srca“. Zato je plivanje najpogodniji način fizičke aktivnosti za osobe sa hijatusnom hernijom.

NAPOMENA: Osobama koje imaju hijatus herniju se preporučuju posebne vežbe i potrebno je pridržavati se datih uputstava da bi se izbegle aritmija i tahikardija u toku vežbanja.

Pušenje i hijatus hernija

Pušenje povećava zapaljenje i narušava mišićne reflekse koji su važni za kontrolu oslobađanja digestivnog sadržaja. Pušenje može povećati proizvodnju želudačne kiseline i vraćanje kiseline.

Izgradite veštinu otpornosti na stres

Stres je veoma „popularan“ i najčešće navođen uzrok mnogobrojnih zdravstvenih tegoba a često se pojavi i tamo gde mu nije mesto. Da biste prestali da budete žrtva stresa, ako to već jeste, ili da biste sprečili da ikada padnete pod njegov uticaj, poželjno je da razumete zašto i kako nastaje stres i šta da uradite da vas zaobiđe.

Za osobe koje pate od hijatusne hernije to je važno pitanje koje prvo treba rešiti. A i veliki izazov jer današnji  radni i životni tempo svakodnevno donose stresne situacije. Vi ih ne možete jednostavno isključiti ali zato možete izabrati kako ćete na njih da reagujete. Vaša reakcija na neki događaj, osobi ili situaciji daje karakteristiku stresnog i zato pre nego što reagujete pet puta duboko udahnite i izdahnite (udišite i izdišite stomakom). Time ćete sebi dati prostora za razumnu i kvalitetniju reakciju i dopustiti da to prođe mimo vas.

Provodite što više vremena u prirodi. Svakodnevno šetajte i opuštajte se.

Ovladajte abdominalnim / stomačnim disanjem

Veliki broj ljudi zanemaruje jednu vitalnu funkciju, koja na žalost kod velikog broja ljudi funkcioniše neprirodno, a to je disanje. Prirodno disanje je stomačno disanje. Sama reč govori da stomačno (abdominalno)  disanje uključuje aktivnost stomaka i sami možete videti da bebe i mala deca dišu stomakom – kada udišu stomak se širi, a kada izdišu stomak se uvlači i sve to se spontano odvija. Proverite da li dišete stomakom:

  1. Lezite na leđa i stavite levu šaku na stomak, a desnu na sredinu grudnog koša.
  2. Dišite onako kako inače dišete. Ako vam se ruka na stomaku ne pomera prema spolja, a ruka na grudima se pomera, znači da NE DIŠITE stomakom već grudima.
  3. Ako se ruka na stomaku pomera ka spolja kod udisaja i povlači kod izdisaja znači da dišete pravilno stomačno disanje.

Interesantno je napomenuti da je hijatus hernija prisutna u znatno manjem procentu kod osoba koje imaju tzv. pravilno – trbušno disanje.

Umesto zaključka

Želudac je anatomski tako postavljen da predstavlja centralni deo našeg tela – kao da sve što u životu dolazi ide pravo na želudac koji sve treba da „svari“ . Da bi ostao zdrav i jak potrebno je potruditi se i negovati ga. Neki rođenjem dobiju jak želudac dok su drugi na tom planu zakinuti.

Osetljiv želudac reaguje i na najblaži negativan osećaj.  Zdravi ste onoliko kolika je sposobnost vašeg želuca da ostane na svom mestu, da pravilno vari i apsorbuje hranu ali i emocije (o tome nekom drugom prilikom).