Prve asocijacije na hranu našeg područja su: ukusno i obilno. Ili… na ovim prostorima se uvek dobro jelo i dobro jede. U prilog tome ide i činjenica da se u našoj tradicionalnoj ishrani prepliću zapadni i istočni ukusi i recepti, pa danas imamo jela na koja smo vrlo ponosni i sa posebnim apetitom ih jedemo.
Osim tradicionalne hrane, danas je na raspolaganju i mogućnost kupovine namirnica koje potiču iz udaljenih podneblja i uživanje u ukusima svetskih kuhinja.
Ali da li se nekada zapitate šta STVARNO i KOLIKO jedete u toku dana ili je hrana za vas samo „gorivo“? Možda ste uvereni kako vaši svakodnevni obroci obiluju vitaminima, mineralima i drugim bitnim hranljivim sastojcima, a da stvari stoje sasvim drugačije.
U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na koncept zdrave ishrane i na to šta ona zapravo podrazumeva.
Brz život = loša ishrana
Ovo ne mora da važi za sve, ali nažalost za većinu ljudi je istina. Brz i moderan način života u većini slučajeva znače manjak vremena i nedovoljnu posvećenost zdravijim životnim navikama. Lako je zaboraviti na nutritivno uravnotežen i okrepljujući doručak i u žurbi zapostaviti sebe – što vremenom može dovesti do različitih problema.
Brz tempo života utiče da se većina nas okreće i brzim rešenjima kada je ishrana u pitanju, tako je i hrana dobila „vremenske“ nazive: brza hrana, instant hrana, obrok gotov za par minuta i sl.
Problem brze hrane je to što ne možete da znate odakle potiču namirnice, obroci nisu izbalansirani, nutritivna vrednost obroka nije zadovoljavajuća, previše je soli, šećera, zasićenih masti i aditiva u vašem tanjiru svakog dana.
Takav način ishrane može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema: kardiovaskularnih, endokrinoloških, dermatoloških, gastroenteroloških… da nabrojimo samo najčešće.
Određene namirnice, dodaci jelima i način pripreme (prženje najviše), veoma nepovoljno utiču na organizam. Još jedan razlog zašto mnogi ne obraćaju pažnju na ishranu je to što se posledice ne vide odmah. Loša ishrana postepeno utiče na organizam, podlo i sporo dovodi do problema. A kada posledice postanu vidljive, lečenje i oporavak mogu biti mukotrpni i dugi.
PROČITAJ SVOJE TELO!
Merenje i analiza sastava tela na medicinskom InBody analizatoru, besplatno za sve korisnike Wiener Stadtische dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja! Brojke koje dobro zdravlje znače! Saznajte više…
Namirnice su bitne
Problemi ne dolaze samo od brze hrane, već i od domaćih jela za koje mnogi smatraju da su zdrava budući da su deo domaće i tradicionalne kuhinje. A čest je izgovor kako su i naši preci živeli na istoj ishrani i doživeli duboku starost.
Razlika u ishrani naših predaka i nas je u dodacima i kvalitetu namirnica. U “ono vreme” – vreme naših predaka, nisu se koristili mnogi savremeni dodaci ishrani, različiti aditivi, niti se koristio šećer u količinima koje su danas prisutne u prosečnom obroku, a za neke namirnice (recimo margarine bogate trans mastima) se nije znalo…
Naši preci nisu jeli veće količine mesa, a pogotovo ga nisu pržili na biljnom ulju. Razlog je jednostavan: ulja nije bilo u većim količinama a bilo je i poprilično skupo.
Ipak, kada govorimo o ishrani najviše bi pažnje trebalo da obratimo na namirnice koje svakodnevno koristimo u ishrani.
Preporuke su da se što više koristi sveže voće i povrće, smanji konzumiranje prerađene hrane, smanji količina unete soli, nađe adekvatna zamena belom šećeru, minimalno prži hrana i koriste biljna ulja.
Malo statistike…
Koliko se svet promenio ali i ishrana, govori i činjenica da je na globalnom nivou, pre 200 godina, prosečna osoba trošila samo kilogram šećera godišnje! A danas pojedinac potroši i više od 70 kilograma šećera godišnje.
U svetu se danas proizvodi više mesa nego pre 50 godina, a prosečna osoba 2014. godine je pojela oko 43 kilograma mesa, što je znatno više nego početkom milenijuma.
Za samo 10 godina konzumacija biljnog ulja, naročito palminog, se znatno povećala. U toku 2013. godine potrošilo se 57.52 miliona tona, a u toku 2020. godine 75.45 miliona tona palminog ulja. Zabrinjavajuće cifre, zar ne?
Bitan je balans
Možda vam se sve ovo čini previše opterećujuće i možda biste i promenili nešto u svojoj ishrani, ali ne znate odakle da počnete.
Ako želite da se posvetite zdravoj ishrani, nemojte savete skupljati po forumima, niti od bliskih osoba, jer koliko god vam neko želeo dobro, možda vam čini upravo suprotno. Neka takvi izvori informacija budu inspiracija i motiv da pronađete najbolji način ishrane za sebe.
Potrebno je da razumete da ni jedna osoba nije ista, pa tako ni jedan organizam nije isti. Ono što odgovara vama bliskoj osobi, možda neće odgovarati vama. Nemojte se pridržavati jelovnika koji je neko drugi isprobao i imao uspeha (bilo u mršavljenju, poboljšanju zdravlja i sl.) jer, lako je moguće, da vama u najboljem slučaju neće biti od pomoći… Postoje i lošiji scenariji…
Možda vašem organizmu nedostaje neki određeni vitamin ili minerali, a te hranljive materije nećete dobiti korišćenjem jelovnika koji ste od nekoga dobili. Možda vam neke namirnice ne odgovaraju, a da toga niste ni svesni i zbog toga ne možete da rešite svoj problem.
Zato je važno da potražite stručnu pomoć specijaliste, nutricioniste/dijetetičara, koji će na osnovu analiza napraviti individualni jelovnik koji će samo vama odgovarati.
Prednost individualnog jelovnika je to što je on prilagođen vama i vašim potrebama, bilo da su one zdravstvene ili estetske. A obraća se i pažnja na ono što istinski prija ili ne prija vašem organizmu. Akcenat je uvek na prirodnim, zdravim namirnicama i dobro izbalansiranim obrocima.
Krajnje je vreme da prestanete da zapostavljate vaše potrebe i vaše zdravlje, jer onog trenutka kada stavite svoje zdravlje na prvo mesto život će početi da vam se menja na bolje.
Dobro zdravlje donosi sa sobom lagodan život, dobro raspoloženje, entuzijazam što je sve skupa dobra osnova da i u starosti budete zdravi, vitalni i bistrog uma. Zato, počnite sa promenama na vreme.
