Početkom prošle godine desilo se nešto za šta skoro niko nije bio pripremljen. Širom sveta ljudi su morali da u hodu uče kako da se nose sa novim životnim situacijama i izazovima koje je sa sobom donela pandemija virusa korona.
Otada su se mnoge stvari promenile, a ljudi su se navikli na novonastalu situaciju i nov način života. Iako se sada čini kao da se sve polako vraća u normalu, nešto vrlo važno i dalje se zapostavlja.
Zbog prevelike fokusiranosti na trenutnu pandemiju mnogi su zaboravili da je bitno voditi računa i o drugim aspektima zdravlja, a pogotovo o zdravlju srca.
Bolesti srca
Vodeći uzrok smrti u Srbiji upravo su bolesti srca i krvnih sudova, sa čak 51,8% učešća u svim uzrocima smrti, što se nije promenilo ni tokom trajanja pandemije.
Godine 2018. od bolesti srca i krvnih sudova umrle su 52.663 osobe, a po proračunima, nema izgleda da će narednih godina ova cifra biti manja.
Faktori rizika
Postoje mnogi faktori koji utiču na nastanak i razvitak bolesti srca, ali srećom, većina se može uspešno kontrolisati ili lečiti.
Najčešći faktori rizika su sledeći:
- visok krvni pritisak,
- visok nivo holesterola,
- gojaznost,
- nezdrava ishrana,
- unos alkoholnih pića,
- upotreba duvanskih proizvoda,
- šećerna bolest i
- fizička neaktivnost.
Međutim, postoje i dva faktora rizika na koje se ne može uticati. U pitanju su starost i genetika.
Upravo zato bitno je staviti fokus na prevenciju. Preventivnim merama i pregledima moguće je poboljšati zdravstveno stanje i smanjiti rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.
Prevencija je pola zdravlja
Sigurno ste više puta čuli konstataciju da je prevencija pola zdravlja. To je zaista tako.
Pod prevencijom se podrazumeva promena određenih životnih navika koje mogu biti štetne po zdravlje. U to spada ishrana, koja bi trebalo da bude zdravija i održivija. Takođe, treba smanjiti ili potpuno izbaciti alkohol i duvan, jer su oni izuzetno štetni po zdravlje.
Jedna od bitnijih preventivnih mera kada su u pitanju bolesti srca, a mnogi je zaboravljaju, svakako jeste fizička aktivnost. Čak i lagana šetnja svakog dana znači mnogo, a idealno bi bilo da se neka vrsta vežbanja uvrsti u rutinu nekoliko puta nedeljno.
Najbitniji vid prevencije su preventivni pregledi. Ovakvu vrstu pregleda bi svaka osoba trebalo da upiše u svoj kalendar bar jednom godišnje. Osobe koje bi naročito trebalo da razmišljaju o preventivnim pregledima su one starije od 55 godina, kao i one koje u svojoj porodici imaju istoriju srčanih bolesti.
Mesec srca
Mesec koji je pred nama, septembar, mesec je rezervisan za kardiovaskularno zdravlje i fokus se stavlja na preventivne preglede i smanjenje rizičnog ponašanja.
O celokupnom zdravlju, a pogotovo zdravlju srca potrebno je razmišljati cele godine. Kako bi vam bilo lakše, možete i vi učiniti da septembar bude mesec kada ćete obaviti svoj godišnji sistematski pregled srca i krvnih sudova.
Danas su dijagnostika i medicina toliko napredovale da je izuzetno lako voditi računa o zdravlju srca, kontrolisati njegovo stanje i lečiti se od mnogih bolesti. Naravno, ruku podruku sa medicinom mora se držati i volja pojedinca. Volja za promenom loših životnih navika, volja za sticanjem novih životnih navika, kao i volja za brigom o sebi i drugima.
Život je suviše lep da biste ga propustili i zato želimo da vas motivišemo da mislite na svoje srce i da ga ne zapostavljate čak ni u ovim izazovnim vremenima tokom pandemije.
