Plave zone dugovečnosti

Omnivori, Paleo, veganska… hiperprodukcija različitih dijeta je poslednjih par decenija zahvatila oblast ishrane. Razlog je ljudska težnja i želja za  pronalaženjem najsavršenije ishrane koja mora da zadovoljava 2 kriterijuma:

  • da je dobra za zdravlje – štiti od bolesti i poboljšava vitalnost i
  • da ima efekat prolongiranja starosti, pomaže da se što duže bude mlad i aktivan.

Sve veća potreba za načinom ishrane koji će zadovoljiti gornje kriterijume, navela je istraživače da prouče oblasti na planeti u kojima je stanovništvo zdravo i dugovečno. Formirani su brojni timovi istraživača čiji zadatak je da temeljno i nepristrasno evidentiraju i analiziraju činjenice i daju svoje mišljenje.

Njihovu pažnju je okupiralo nekoliko, međusobno geografski udaljenih oblasti – Japan, Grčka, Sicilija, Južna Amerika… Ipak, nekoliko lokaliteta se posebno izdvaja po broju dugovečnih ljudi, njihovoj vitalnosti i aktivnom životu. Ove oblasti su dobile naziv Plave zone, a tvorac naziva je istraživač Dan Batner, koji se dugo bavi ovom tematikom za američko Nacionalno geografsko društvo.

mediteranska hrana

Pet mesta na planeti gde se najduže živi

Od pet lokaliteta o kojima ćemo ovde govoriti, tri su ostrva, jedan je poluostrvo i jedan je duhovna zajednica. Iako su ti lokaliteta međusobno veoma udaljeni, i geografski nepovezani, postoji nekoliko zajedničkih faktora koji čine temelj zdravlja i dugovečnosti za njihove stanovnike:

  • Okruženje koje deluje podsticajno za zdrave životne navike u ishrani i vežbanje;
  • Zdravi socijalni odnosi i psihološko blagostanje stanovnika;
  • Otvorenost ljudi i kooperativni duh;
  • Aktivno stanovništvo i velika naklonost prema baštovanstvu i boravku u prirodi.
  • Poštovanje i vrednovanje starijeg stanovništva kao članova porodice i društvene zajednice.
mediteranska hrana

1. Okinava

Okinava je ostrvo koje se nalazi na jugozapadu Japana. Ima 1.7 miliona stanovnika i ostrvo je poznato po najdugovečnijoj  i najzdravijoj populaciji na svetu.  Okinava je najsiromašniji deo Japana i često se kaže „Okinava je siromašna  finansijski ali je bogata duhovno.“  Ovaj podatak eliminiše pomisao da su stanovnici zdravi i dugovečni jer su bogati i imaju bolji standard. Očigledno, u pitanju je nešto drugo.

I ne samo što su dugovečni već su i u starosti aktivni i vitalni. Imaju pozitivan pogled na život i jaku socijalnu podršku. To nije deklarativna podrška već istinska vrlina – odgovornost i obaveza za međusobno pružanje podrške i pomoći. Na Okinavi trenutno živi 450 ljudi koji su stariji od 100 godina.

Tajne njihove dugovečnosti su u načinu ishrane i životnom stilu.  Vole baštovanstvo koje pruža priliku za aktivnost i vežbanje, konzumiraju  hemijski nezagađenu hranu i dosta vremena provode na suncu i svežem vazduhu.

Njihova ishrana je specifična i sledećih nekoliko namirnica će vam dati ideju o tome kako se hrane:

Gorka dinja je povrće  koje se dosta koristi u zemljama Azije. Po obliku je slična bamiji koja se gaji na našim prostorima. Koriste je svakog dana u pripremi različitih jela. Istraživanja su pokazala da je ovo povrće jednako moćno da reguliše nivo šećera u krvi kao i lekovi protiv dijabetesa.

Tofu je za Okinavljane isto što i hleb za Francuze i krompir za stanovnike istočne Evrope. Ljudi koji jedu veće količine tofua imaju niži holesterol i trigliceride. Takođe je koristan za zaštitu srca.

Slatki krompir – imo, je vrsta ljubičastog slatkog krompira. Ima lep sladak ukus ali ne podiže nivo šećera u krvi kao što to čini običan krompir. Kao i druge vrste slatkog krompira, sadrži sporamin, antioksidans koji poseduje mnoga svojstva koja usporavaju starenje. Pored toga koriste i taro krompir, poznat još pod imenom tropski krompir.

Turmerik (kurkuma) se mnogo koristi u ishrani ali i kao čaj. Ima snažno antiupalno dejstvo i sadrži antikancerogeni agens i nekoliko jedinjenja protiv starenja. Kurkumin kao glavni sastojak ove čudesne biljke, sprečava i usporava demenciju.

Braon i beli pirinač  stanovnici Okinave jedu svaki dan. Braon pirinač koji na Okinavi je mnogo ukusniji  od onog koji se koristi u drugim delovima sveta. Pre nego što ga koriste, natapaju ga u vodi sve dok ne počne da klija jer u tom procesu oslobađa enzime koji razgrađuju šećere i proteine a uz to i dobija i bolji ukus.

Šitaki pečurke  rastu na kori hrasta i veoma su lekovite. Sadrže više od 100 različitih jedinjenja koja jačaju imuni sistem. Koriste ih najviše u miso supi.

Morske alge – kombu i vakame alge se najčešće jedu na Okinavi. Dodaju ih u supe, gulaše i jela od povrća. Bogate su jodom i ostalim mineralima. Sadrže šest jedinjenja koja se nalaze samo u morskim biljkama a koja deluju kao jak antioksidans na ćelijskom nivou.

Okinavljani se pridržavaju jednog starog pravila vezanog za ishranu, a to je da se ne prejedaju. Na to ih podseća jedan kratak ritual pre obroka i tada izgovoraju kao molitvu konfučijansku izreku „hara hači bu“ („jedi dok ne napuniš 80%  želuca“).

Još jedna popularna izreka na Okinavi koja odlično odslikava životnu filozofiju njenih dugovečnih stanovnika je: „U sedamdesetoj godini si još dete, u osamdesetoj mlad. Ako vas pozovu iz raja kada ste u devedesetoj, recite im: vratite se kada napunim stotu.“

Jedan podatak navodi na razmišljanje. Sve ovo važi za one koji žive i dok žive na Okinavi ali kada se presele u neku drugu zemlju i promene životni stil i navike, kao da gube predispoziciju za zdravlje i dugovečnost.

2. Sardinija – oblast u Italiji

Sardinija je ostrvo 120 km udaljeno od obale Italije. Tajne dugog života njenih stanovnika je možda i u genetici a što se tiče životnih navika u prilog tome ide ishrana.  Njihova ishrana je bogata povrćem (tikvice, paradajz, patlidžan) i fava pasulj koji štiti od  bolesti srca i raka debelog creva.  Takođe redovno konzumiraju kozje mleko i sir, naročito Pekorino sir koji kao i riba, sadrži dosta proteina i omega 3 masnih kiselina.  Takođe redovno piju vino koje sami prave. Mnogo se kreću,  održavaju humor i pozitivan stav o životu.

stariji par zagrljen

3. Loma Linda – Kalifornija

Loma Linda se  nalazi istočno od Los Anđelesa. To je zajednica koja ima oko 9.000 adventista sedmog dana. Članovi ove verske zajednice su znatno dužeg životnog veka od prosečnih Amerikanaca.

Tajne njihove dugovečnosti je, čini se, u zdravim navikama ishrane, izbegavanju alkohola i pušenja što je sve sastavni deo njihovog sistema verovanja.

Pored toga piju puno vode, jedu puno orašastih plodova, redovno vežbaju i održavaju zdravu telesnu težinu. Neguju emocionalno i duhovno zdravlje, vrednuju porodične vrednosti i rado volontiraju.

4. Nikoja, Kostarika

Nikoja je udaljeno poluostrvo Kostarike gde živi zajednica u kojoj je smrtnost u srednjim godinama iznenađujuće mala. Tajna njihovog dugog života je „plan de vida“ (razlog za život), što stanovnicima Nikoje pomaže da žive duže i kvalitetnije.  Imaju snažan osećaj svrhe, osećaju da su potrebni i žele da doprinesu većem opštem dobru.

Žive aktivnim životnim stilom, provode mnogo vremena napolju i sa porodicom. Ovde stogodišnjaci žive sa svojom decom i unucima što im daje osećaj svrhe i pripadnosti. Pored ishrane koja se bazira na pasuljima, kukuruzu, pirinču i povrću, koriste vodu koja je prirodno bogata kalcijumom i magnezijumom.

5. Ikarija, Grčka

Ikarija je grčko ostrvo, udaljeno 35 km od obale Turske. I oni imaju veliki broj nonarnarijanaca – ljudi kod kojih je tri puta veća verovatnoća da će doživeti 90 godina nego Amerikanci. Hronične bolesti u Ikariji su retkost a stanovništvo te regije ima 20% manje obolelih od raka i kardiovaskularnih bolesti i gotovo da nema demencije.

Njihove tajne dugovečnosti i dobrog zdravlja su u načinu života. Kažu da  je njima „mindfulness“ prirodno stanje i ne moraju se truditi da nešto uče da bi bili prisutni u sadašnjem trenutku i da bi bili zahvalni za sve što imaju, jer oni žive ono o čemu mnogi samo pričaju ili maštaju. Veoma su aktivni, bave se poljoprivredom i ribolovom ali odvajaju dovoljno vremena za spavanje i druženje.

Njihova ishrana je mediteranska (dosta povrća i ribe), piju biljne čajeve i životni stil zajednice podstiče zdrave životne navike i redovan društveni angažman. Oni koriste mineralne izvore i popodnevni kraći odmor i kažu da im to služi za podmlađivanje. Ljudi koji kratko odspavaju preko dana za 35% smanjuju šansu da obole od bolesti srca.

Šta je od ovoga korisno i primenljivo za nas

Pored očiglednih različitosti u ishrani i životnom stilu, postoji nekoliko zajedničkih faktora  zdravlja i dugovečnosti ljudi koji žive na ovim  jedinstvenim područjima.

Iz ovog kratkog pregleda čini se da su fizička aktivnost, život u prirodi i umerenost ključni za zdrav i dug život. Sa druge strane, ima još lokaliteta gde ljudi žive na isti način ali je stanovništvo prosečnog zdravlja i životnog veka.

Gradskoj populaciji je uskraćena blagodet svakodnevnog boravka u prirodi i na svežem vazduhu na način kako to rade stogodišnjaci iz ove priče, ali prepreke za usvajanje umerenosti kao životnog stila  nema osim ako je sami ne stvaraju. Problem je što se umerenost ne može kupiti već se čovek mora iznutra izgraditi da bi to postigao.

I upravo umerenost je doprinela  da je sve masovniji pokret minimalizma tj. svođenja ličnih materijalnih potreba na one najnužnije. Da li je to put ka zdravijem, kvalitetnijem i ispunjenijem životu za ljude koji žive u gradskim sredinama – ostaje da budućnost pokaže i, nadamo se, dokaže.