Aktuelna pandemija virusa COVID-19 – nas je više nego ikada naterala da se zapitamo kako biti zdrav i kako održati stanje dobrog zdravlja uprkos svim izazovima. Naravno, razmatramo fizičko i mentalno zdravlje u kompletu jer jedno bez drugoga praktično nije prihvatljivo.
Pored opšteg teksta (u nastavku), preporučujemo vam i tekst Kako zaštititi zdravlje za vreme pandemije koji se bavi praktičnim preporukama očuvanja zdravlja upravo u ovom trenutku kao i tekst Jačanje imuniteta – o načinima da osnažite svoj prirodni mehanizam odbrane protiv bolesti.
Pre svega: Šta je zdravlje?
„Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i nemoći.“ Ovu jednostavnu definiciju zdravlja je usvojila Svetska zdravstvena organizacija davne 1948. godine. Međutim, pored definicije nigde ne spominju konkretno uputstvo – kako biti zdrav.
Nekoliko decenija kasnije, pojavili su se zdravstveni radnici, grupe i pojedinci, koji su kritikovali postojeću definiciju zdravlja, zato što su je smatrali prezahtevnom, tj. neostvarivom!
Većina kritika odnosila se na reč „kompletna“ jer su smatrali da je „potpunost“ teško izmeriti pa se zato ni nivo zdravlja ne može precizno izmeriti. Ujedno se postavljalo pitanje, da li je uopšte moguće da osoba bude bez ikakvih fizičkih, mentalnih ili društvenih izazova.
Bilo kako bilo, saglasnost oko definicije zdravlja još uvek nije postignuta, a pitanje je da li će i kada biti. Postojeća definicija je sveobuhvatna i ostavlja dovoljno prostora svakome da postavi stabilne kriterijume i odabere efikasne metode za postizanje i očuvanje sopstvenog zdravlja.
PREPORUKA: Da li ste znali da WSO nudi usluge dopunskih pokrića uz životno osiguranje za troškove sistematskih pregleda? Redovni pregledi kod stručnjaka u dobro organizovanom zdravstvenom sistemu su preduslov za dobro zdravlje i dug život.
Koliko je zdravo stanovništvo Srbije
Srbija se nalazi na nezavidnom stotom mestu po dugovečnosti, sa prosečnim životnim vekom 75.9 godina. Prema statistikama, bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori su činili više od dve trećine svih uzroka smrti u toku 2016. godine. Pušenje i konzumiranje alkohola su vodeći faktori rizika i zabeležen je trend rasta bolesti uzrokovanih porocima u ovoj deceniji. Prekomernu telesnu težinu ima više od polovine odraslih stanovnika Srbije, a značajno se povećao broj gojaznih osoba (21,2% populacije je gojazno) dok je broj gojazne dece udvostručen.
Postavlja se pitanje zašto tako veliki broj ljudi ima ozbiljne zdravstvene probleme? Da li se sve može staviti na „teret“ dugogodišnjoj tranziciji, krizi i stresnom načinu života? Ili smo zaboravili da smo u velikoj meri sami odgovorni za svoje zdravlje?
Kriza kao izgovor
Krizna vremena su uvek postojala, samo što kada prođu postanu nostalgična prošlost u kojoj su i loše stvari bile dobre samo što nisu bile prepoznate, i time se nalazilo pokriće za nostalgiju. Nije li kriza mit koji „prisilno“ pokreće društvo i pojedince koji nesvesno i po inerciji imaju tendenciju da se zaustave i stagniraju, a pokretač za one uvek spremne da se menjaju i idu napred, pa zato krizu vide kao priliku a ne kao prepreku?
Gde ste vi u odnosu na „krizna vremena“ i gde ste vi na lestvici zdravlja nacije i koliko odgovorno se postavljate prema sopstvenom zdravlju? I koliko često razmišljate o tome kako biti zdrav – psihički i fizički?
Mahatma Gandi je 1948. godine rekao: „Zdravlje je pravo bogatstvo, a ne komadi zlata i srebra“, aludirajući na ideju da je zdravlje važnije od novca i da društvo ne može napredovati ako stanovništvo nije zdravo. Zdravlje je neophodno kako za rad i produktivnost tako i za uživanje u životu. Iako je davno izrečeno ovo i danas važi. Više nego ikada je potrebno ozbiljno i odgovorno preispitivanje o tome kako biti zdrav.
Gde smo to „zalutali“?
Zašto je danas, potrebno podsećati ljude na nešto što bi trebalo sami spontano da rade? Nove mogućnosti u radu i zabavi i globalno oduševljenje informacionim tehnologijama je toliko privuklo ljude da su, ne primetivši, vremenom zanemarili i zaboravili svoje prirodne potrebe. Jednom rečju, izgubili su se u virtuelnom i zamišljenom svetu preplavljeni žestinom i nabojem fascinacije novotarijama. I imaju dobro opravdanje za to – život je lakši, dinamičniji, prividno su slobodniji, samostalniji i pametniji.
Stasale su generacije koje se čude i sažaljivo pitaju kako se uopšte moglo živeti bez interneta, mobilnih telefona i ostalih digitalnih uređaja. Očigledno se moglo, a možda i bolje od većine onih koji su postali moderni robovi tehnološkog napretka, a da toga nisu svesni.
Pošto tema ovog teksta nije kompjuterska tehnologija već ljudsko zdravlje, vratićemo se na put zdravlja i prirodnijeg načina života. Govorićemo o tome kako promeniti štetne navike u načinu života.
Put ka poboljšanju zdravlja nije naporan
Ako ste pomislili da vas sada očekuje radikalan i naporan protokol uz mnogo odricanja i mnogo ograničenja, prevarili ste se. Umesto toga, predlažemo malu reorganizaciju koja će vas pokrenuti. Za početak, predlažemo nešto što je veliki broj ljudi nekada spontano radio i što je veoma jednostavno i lako sprovesti.
Kako biti zdrav
Za početak, proverite da li u dnevnoj rutini imate ove aktivnosti:
- Krećete se i fizički ste aktivni svakog dana
- Pravilno se hranite
- Spavate dovoljno i kvalitetno
- Opuštate se svakog dana
- Provodite vreme u prirodi.
Budite aktivni
Kada se spomene fizička aktivnost, većina ljudi pomisli na trčanje i znojenje u teretani. I odmah slede mnogobrojni razlozi koji ih sprečavaju da taj segment života dovedu na zadovoljavajući nivo. Skoro da nijedna tema nema toliko dobrih izgovora, koliko ih ima pravdanje za fizičku neaktivnost. Najčešće je opravdanje „nemam vremena za vežbanje.“
Za sve one koji nemaju vremena, postoji vrlo fleksibilno rešenje: Za početak hodajte makar pola sata više nego što ste do sada i kad god možete provedite bar još toliko vremena šetajući u prirodi. Nakon nekoliko dana ćete osetiti razliku u kondiciji ali i u raspoloženju.
Hranite se zdravo
Kako da se hranite da biste bili zdravi? To pitanje postavlja veliki broj ljudi jer je zdrava ishrana postala neverovatno komplikovana zbog brojnih suprotstavljenih teorija o tome šta je i kakva je najbolja hrana za čoveka. Često se pojavljuju novi obećavajući načini ishrane. Svedočanstva onih koji promovišu različite sisteme su veoma inspirativna tako da se mnogi, bez mnogo udubljivanja i proučavanja mogu prikloniti nekom od njih i ostati veoma dosledni sve dok se ne suoče sa neočekivanim zdravstvenim tegobama.
Taj otrežnjujući momenat je za mnoge podsticaj da se vrate na korak koji su na samom početku preskočili a to je – kvalitetna procena sopstvenog stanja, starosnog doba, kondicije, konstitucije i sklonosti u ishrani. Za sada nema opštevažećeg, univerzalno dobrog sistema ishrane koji bi svakome odgovarao!
Dobro je potražiti stručnu pomoć i istovremeno istraživati i pažljivo eksperimentisati dok se ne dođe da najadekvatnijeg načina ishrane. Na stranicama sajta KrugZdravlja.rs (link na sajt) naći ćete savete koji će vam pomoći da razgrnete šumu zbunjujućih informacija iz ove oblasti.
Spavajte dovoljno
Poslednjih petnaestak godina sve veći broj ljudi ima problem sa spavanjem i sve je više osoba koje imaju nesanicu. Živi se brzo i dosta stresno. Pojedinci su primorani na takav stil života a drugi jednostavno tako žele.
Decenijama je već uobičajeno da mlađa populacija živi noću a spava danju. Ukoliko ovakva navika duže vremena traje, to je sasvim dovoljno da se trajno poremeti prirodni (cirkadijalni) ritam spavanja.
Vaš cirkadijani ritam najbolje funkcioniše kada imate redovne navike spavanja: odlazite u krevet najkasnije do 23.00h a budite se ujutro uvek u isto vreme, čak i vikendom. U periodu od 23 sata do 1 sat posle ponoći epifiza (žlezda koja se nalazi u mozgu) luči melatonin, hormon koji reguliše uspavljivanje i omogućava čvrst san i dobru regeneraciju organizma.
Ako ste dobro povezani sa svojim telom, neće vam biti teško da osetite blagu pospanost već oko 21.30h. U to vreme prirodno se spušta telesna temperatura i izaziva blagu pospanost. Na vama je da to prepoznate i u skladu sa tim se ponašate.
Izbegavajte da koristite mobilni telefon, računar i ostale uređaje u večernjim satima, kako biste očuvali sposobnost da odgovorite na prirodnu potrebu za okrepljujućim snom.
Poremećaj spavanja uzrokuju različiti faktori: hronični bol, poremećaj varenja (npr. refluks kiseline), hijatusna hernija, poremećaj u radu štitne žlezde (hipotireoza ili hipertiroeza), depresija, anksioznost…
Opuštanje
Prvi korak strategije za opuštanje je svest o tome da vam je to neophodno – u ovo savremeno doba potrebnije nego ikada. Opuštanje nemojte to smatrati gubljenjem vremena!
Užurbani način života, preokupiranost privlačnim novitetima i ostalim izazovima savremenog načina života, veoma lako dovodi do zanemarivanja tela i čulnog „odvajanja“ od njega.
Telo postaje mašina, koja se „puni“ brzom hranom, energetskim pićima i „štimuje“ dodatnim stimulativnim sredstvima da bi izdržalo nametnuti, neprirodni tempo rada i života. Odvojen od tela, čovek ne može da oseti signale koje mu ono šalje. Ne može da oseti kada mu je potreban odmor pa lako pređe u hiperaktivnost – fizičku ili mentalnu.
Zato – oslušnite svoje telo i nepogrešivo ćete znati kada vam je potreban san, boravak u prirodi, dobra masaža ili nešto drugo. Odvojite vreme za opuštanje svakog dana. U početku ćete imati otpor da to radite ali dopustite da vas nemirni um odvuče od vaše odluke i namere da promenite obrazac ponašanja. Nakon nekoliko dana ćete jedva čekati da se povučete u svoju oazu mira i brzo obnovite energiju i unutrašnji mir.
Savete za očuvanje mentalnog zdravlja potražite u tekstu Kako sačuvati mentalno zdravlje.
Boravak u prirodi
Moderni stil života je učinio da se veliki broj ljudi neprimetno otuđi od prirode. Srećom, ta iskonska veza sa prirodom je prisutna u svakom čoveku i čeka da oživi i mnogostruko uzvrati – energijom, opuštanjem, smirenjem i inspiracijom svakome ko u njoj boravi. Rožer Urlik kaže: „Mi imamo neku vrstu biološki pripremljenog raspoloženja da povoljno reagujemo na prirodu jer smo evoluirali u njoj. Priroda nam je bila dobra i skloni smo da pozitivno reagujemo na okruženja koja su bila povoljna za nas“.
Priroda je pomogla i podržala ljudsku vrstu da opstane i da se razvija i to sećanje je zabeleženo u genima. Mnoga istraživanja pokazuju da nakon stresnog događaja, boravak u prirodi ili slike prirode imaju umirujući efekat.
U Japanu već godinama postoji pokret koji motiviše ljude da što više odlaze u prirodu i borave u šumi jer su naučno potvrdili dobrobit i lekovitost šuma. Dakle još jedna aktivnost koja ne traži previše ulaganja osim posvećenosti a donosi velike koristi.
Zaključak
Nadamo se da vas je sveobuhvatna definicija zdravlja sa početka ovog teksta, podstakla da razmislite šta konkretno možete da uradite u nastojanju da poboljšate kvalitet svog zdravlja i celokupnog života.
Mi smo tu da vam pomognemo savetima, preporukama kao i najnovijim informacijama iz oblasti zdravlja, ishrane, vežbanja i svega što čini preventivu i osnovu dobrog zdravlja na duge staze. Tako ćete kroz lično iskustvo dobiti odgovor na pitanje: Kako biti zdrav i psihički i fizički.
