Kada vreli letnji dani počnu da ustupaju mesto jesenjoj jutarnjoj magli, mnogi od nas osećaju kako se nešto u telu menja. Promene nisu samo spoljašnje – kraći dani, hladnija jutra i manja količina sunčeve svetlosti utiču na naš unutrašnji bioritam.
Ove promene su prirodne, ali prelaz iz jednog godišnjeg doba u drugo često nosi i niz simptoma koji nam mogu poremetiti svakodnevicu. U pitanju su variranje krvnog pritiska, pojačan umor, pad koncentracije, ali i česte promene raspoloženja.
Prilagođavanje novoj sezoni značajno može olakšati razumevanje ovih procesa i pravovremeno reagovanje na njih.
Najčešći simptomi prelaznog perioda
Variranje krvnog pritiska
Jedan od prvih znakova da organizam reaguje na promenu vremena jesu oscilacije krvnog pritiska. Kada se vazduh naglo rashladi ili kada su dani naizmenično topli i kišoviti, krvni sudovi se šire i skupljaju, što kod osetljivih osoba izaziva vrtoglavicu, glavobolju i osećaj nestabilnosti.
Hronični bolesnici, posebno oni sa hipertenzijom, mogu primetiti da im lekovi koje inače dobro podnose u ovom periodu deluju slabije. Zato je preporuka da tokom prelaza iz leta u jesen češće kontrolišete pritisak i obratite pažnju na signale koje telo šalje.
Smanjenje koncentracije i nepažnja
U prelaznom periodu mozak se suočava sa manjkom kiseonika zbog oscilacija vazdušnog pritiska, što može izazvati gubitak fokusa i sporije reakcije. Ovo je i razlog zbog kog se nesreće u saobraćaju ili manje povrede na poslu češće javljaju upravo kada se menjaju godišnja doba.
Osobe koje se bave poslovima koji zahtevaju veliku pažnju kao što su vozači, lekari i učitelji moraju biti posebno obazrivi u ovom periodu.
Respiratorne tegobe
Vlažno vreme i nagle promene temperature pogoduju širenju virusa i bakterija. Česte su prehlade, suv kašalj i iritacija grla. Ljudi skloni alergijama mogu primetiti i pojačane reakcije zbog polena ambrozije, koji u ovom periodu još uvek dominira u vazduhu.
Kod dece i starijih osoba ovakve tegobe mogu brzo prerasti u ozbiljnije respiratorne infekcije, pa se savetuju dodatna pažnja i preventiva.
Povećana pospanost i umor
Kraći dani i smanjena količina sunčeve svetlosti utiču na lučenje melatonina i serotonina – hormona koji regulišu ritam spavanja i raspoloženje. Mnogi primete da im je teže da se ujutru probude ili da im tokom dana naglo ponestaje energije.
Osećaj „jesenjeg umora” posledica je i manjka vitamina D, koji leti unosimo prirodno zahvaljujući tome što smo na suncu. Rezultat može biti hronična pospanost i pad radne produktivnosti, što posebno pogađa one koji već imaju problema sa spavanjem.
Promene raspoloženja
Zbog smanjene količine sunčeve svetlosti i češćeg boravka u zatvorenom prostoru nivo serotonina pada, a to se manifestuje kroz nervozu, potištenost i nedostatak motivacije. Kod nekih ljudi javljaju se i simptomi sezonske depresije, poznate kao SAD (od engl.: Seasonal Affective Disorder). Ovi simptomi ne treba da se shvate olako pošto utiču na kvalitet života i međuljudske odnose.
Kako se odbraniti prirodnim putem?
Kretanje na otvorenom
Iako je jesen često oblačna i kišovita, čak i kratke šetnje mogu značajno popraviti raspoloženje i povećati nivo energije. Boravak na svežem vazduhu pomaže telu da unese kiseonik i smanji osećaj umora. Stručnjaci preporučuju minimum 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, bilo da je reč o brzoj šetnji, laganom trčanju ili vožnji bicikla.
Sezonska ishrana
Jesen je vreme kada priroda nudi bogat izbor namirnica – bundeva, šljive, jabuke, grožđe, paprika. Sve one obiluju vitaminima i mineralima neophodnim za jačanje imuniteta.
Bundeva i šargarepa, na primer, bogate su beta karotenom, koji štiti sluzokožu respiratornih puteva. Grožđe i šljive obezbeđuju antioksidanse koji smanjuju upalne procese u organizmu.
Sezonska supa od povrća ili pečena bundeva mogu biti odličan način da unesete prirodne nutrijente i pripremite telo za hladnije dane.
Ritam spavanja
Redovan ritam spavanja najvažniji je faktor u očuvanju zdravlja tokom prelaznog perioda. Kada dani postanu kraći, telo se prirodno „programira” da ranije traži odmor. Ako nastavite sa kasnim odlascima na spavanje, možete dodatno pojačati osećaj umora.
Najbolje je ići u krevet i ustajati u isto vreme, čak i vikendom, jer to stabilizuje unutrašnji sat organizma.
Dovoljno tečnosti
Mnogi ljudi u jesen zaboravljaju na unos tečnosti jer više nema letnje žeđi. Ipak, organizmu je i dalje potrebno minimum 1,5 do 2 litra vode dnevno. Nedostatak tečnosti može izazvati glavobolje, vrtoglavice i osećaj iscrpljenosti. Biljni čajevi su odličan način da unesete i toplotu i hidrataciju, pa se preporučuju čaj od kamilice, nane ili đumbira.
Biljni čajevi i prirodni dodaci
Biljke poput kantariona mogu pomoći u ublažavanju nervoze i blage depresije, dok ginko poboljšava cirkulaciju i koncentraciju. Ipak, važno je napomenuti da se biljni suplementi ne smeju koristiti nekontrolisano. Pre bilo kakvog dužeg uzimanja preporučuje se savet sa farmaceutom ili lekarom.
Vežbe disanja i opuštanja
Tehnike disanja i lagane vežbe opuštanja pomažu u smanjenju stresa i napetosti. Jednostavna vežba – dubok udah kroz nos, zadržavanje daha tri sekunde i spor izdisaj kroz usta – može se ponoviti nekoliko puta dnevno. Ova tehnika smanjuje nervozu i poboljšava san.
Kada se obratiti lekaru?
Iako se većina simptoma može ublažiti prirodnim metodama, postoje situacije kada je neophodno posetiti lekara. Ako se jave učestale vrtoglavice, jake oscilacije krvnog pritiska, hronični umor koji traje duže od dve nedelje ili depresivno raspoloženje koje onemogućava normalno funkcionisanje, najbolje je potražiti stručnu pomoć.
Pravovremeni pregled može sprečiti komplikacije i obezbediti brži oporavak.
Ko je posebno osetljiv u prelaznom periodu?
Deca i mladi
Početak školske godine poklapa se sa smenom godišnjih doba, pa deca neretko pate od pada koncentracije i češćih respiratornih infekcija. Nedostatak sna, stres zbog obaveza i slabiji imunitet čine ih ranjivijima. Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na to da deca imaju redovan san, da unose dovoljno voća i povrća, kao i da dovoljno vremena provode na svežem vazduhu.
Starije osobe
Organizam starijih ljudi teže se prilagođava promenama temperature i vazdušnog pritiska. Kod njih su češće oscilacije krvnog pritiska, vrtoglavice i padovi energije. Takođe, slabiji imunitet i hronične bolesti čine ih osetljivijim na respiratorne infekcije. Redovne kontrole kod lekara i pridržavanje terapije posebno su važni u ovom periodu.
Žene posle 40. godine
Hormonske promene u perimenopauzi i menopauzi čine žene u četrdesetim i pedesetim godinama osetljivijima na prelazne periode. Pad estrogena može pojačati nesanicu, valunge i nervozu. Nedostatak vitamina D dodatno povećava rizik od bolova u kostima i zglobovima.
Zato se ženama preporučuje da redovno praktikuju fizičku aktivnost, unose namirnice bogate kalcijumom i vitaminom D i po potrebi se posavetuju sa ginekologom ili endokrinologom.
Zaključak
Prelaz iz leta u jesen utiče na sve, ali ne na isti način. Dok će neki primetiti blagi umor, drugi mogu osetiti ozbiljnije zdravstvene tegobe. Ipak, za sve važi to da telu treba dodatna pažnja: sezonska ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna i boravka na svežem vazduhu. Kada prirodni načini ne pomognu, poseta lekaru predstavlja najbolju odluku.
Briga o sebi u periodu smene leta i jeseni ne znači samo prevenciju bolesti već i stvaranje ravnoteže koja nam omogućava da u jesen uđemo sa više energije i boljim zdravljem.
Tekst pregledao i odobrio: Stručni tim portala KrugZdravlja.rs
