r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Svetski dan pčela – 20. maj 2021.

Nekome su simpatične, neko ih se plaši, mnogi konzumiraju slatki nektar koji proizvode, ali malo ljudi zapravo zna mnogo o pčelama.

Dvadesetog maja davne 1734. godine u Sloveniji je rođen Anton Janša, pionir modernog pčelarstva. Na inicijativu Slovenije, u decembru 2017. godine ovaj datum Ujedinjene nacije priznale su kao Svetski dan pčela.

Ovaj dan je posvećen pčelama, promociji pčelarstva, a pre svega, podizanju svesti o značaju pčela. Vrlo je važno edukovati ljude na ovu temu, jer, nažalost, nismo svesni koliko zavisimo od pčela.

Svetski dan pčela

Naš opstanak zavisi od opstanka pčela

Opstanak pčela i ostalih oprašivača (polinatora), kao što su bumbari i leptiri, trenutno ugrožavaju mnogobrojne ljudske aktivnosti.

Zašto bi to trebalo da nas brine?

Zato što je oprašivanje (polinacija) ključni proces od kog zavisi opstanak našeg ekosistema. Skoro 90% svetskih biljaka koje cvetaju zavisi od oprašivanja prirodnim oprašivačima, a one takođe utiču na čak 75% svetskih useva.

Pčele direktno doprinose proizvodnji hrane koju konzumirano, kao i održavanju biodiverziteta.

Zašto su pčele ugrožene?

Pčelama preti globalno izumiranje zbog delovanja čoveka. Intenzivne poljoprivredne prakse, uzgajanje monokultura, korišćenje pesticida i povišene temperature zbog klimatskih promena samo su neki od faktora koji prete pčelama.

Ako se nešto ne promeni, nutritivni usevi kao što su voće, koštunjavo voće i određene vrste povrća zameniće osnovni i prosti usevi poput pirinča, kukuruza i krompira, što će izazvati neuravnoteženu ishranu.

Ako pčele izumru, s njima će nestati i kvalitetna i zdrava hrana na koju smo navikli i koju uzimamo zdravo za gotovo.

Podizanje svesti o značaju pčela dovodi i do pojačanja mera koje kao glavni cilj imaju zaštitu pčela i drugih oprašivača. Zaštita pčela direktno utiče na rešenje problema globalnog snabdevanja hranom, kao i na eliminisanje gladi u zemljama u razvoju.

Svetski dan pčela

Kako možemo pomoći?

Možda vam se čini kako pojedinac ne može ništa promeniti po pitanju ovog problema, ali to nije baš tako.

Kao pojedinac možete učiniti sledeće:

  • Zasadite raznovrsne biljke, koje su izvorne na području gde živite i koje cvetaju u različitim periodima godine;
  • Kupujte med direktno od lokalnih pčelara;
  • Kupujte proizvode od poljoprivrednika koji se bave održivom i organskom poljoprivredom;
  • Izbegavajte upotrebu pesticida, fungicida i herbicida u svojoj bašti;
  • Napravite fontanu za pčele tako što ćete ostaviti flašu ili posudu s vodom u svojoj bašti;
  • Obratite se pčelaru za pomoć ako u svom dvorištu nađete košnicu i nikako je ne uništavajte;
  • Razgovarajte s ljudima oko sebe o značaju pčela i delite informacije o tome koliko su one zapravo ugrožene.

Kao pčelar ili poljoprivrednik možete učiniti nešto od ovog što sledi:

  • Smanjite upotrebu pesticida ili ih promenite;
  • Izbegavajte sadnju monokultura koliko god je to moguće, a umesto njih sadite što raznovrsnije useve;
  • Zasadite živicu koja cveta;
  • Brinite o svojim pčelama.

Naravno, takođe je potrebno da vlade država i međunarodne organizacije brinu o ovom problemu podjednako kao i pojedinci.

Pčele su naša budućnost

Zaista, pčele jesu naša budućnost jer bez njih budućnost uopšte ne izgleda lepo. Ceo svet zavisi od prirodnih oprašivača, a pogotovo od pčela, stoga je njihov opstanak presudan. A da bi se obezbedio opstanak pčela, potrebno je pratiti šta ih ugrožava i zaustaviti gubitak biodiverziteta.

Ne zaboravite da smo mi odgovorni za svoju budućnost i budućnost svojih potomaka, a treba samo malo promeniti navike kako bismo im ostavili malo lepši i bolji svet.

OZNAKE: dan pčelamedpčele

NEWSLETTER