Nekome su simpatične, neko ih se plaši, mnogi konzumiraju slatki nektar koji proizvode, ali malo ljudi zapravo zna mnogo o pčelama.
Dvadesetog maja davne 1734. godine u Sloveniji je rođen Anton Janša, pionir modernog pčelarstva. Na inicijativu Slovenije, u decembru 2017. godine ovaj datum Ujedinjene nacije priznale su kao Svetski dan pčela.
Ovaj dan je posvećen pčelama, promociji pčelarstva, a pre svega, podizanju svesti o značaju pčela. Vrlo je važno edukovati ljude na ovu temu, jer, nažalost, nismo svesni koliko zavisimo od pčela.
Naš opstanak zavisi od opstanka pčela
Opstanak pčela i ostalih oprašivača (polinatora), kao što su bumbari i leptiri, trenutno ugrožavaju mnogobrojne ljudske aktivnosti.
Zašto bi to trebalo da nas brine?
Zato što je oprašivanje (polinacija) ključni proces od kog zavisi opstanak našeg ekosistema. Skoro 90% svetskih biljaka koje cvetaju zavisi od oprašivanja prirodnim oprašivačima, a one takođe utiču na čak 75% svetskih useva.
Pčele direktno doprinose proizvodnji hrane koju konzumirano, kao i održavanju biodiverziteta.
Zašto su pčele ugrožene?
Pčelama preti globalno izumiranje zbog delovanja čoveka. Intenzivne poljoprivredne prakse, uzgajanje monokultura, korišćenje pesticida i povišene temperature zbog klimatskih promena samo su neki od faktora koji prete pčelama.
Ako se nešto ne promeni, nutritivni usevi kao što su voće, koštunjavo voće i određene vrste povrća zameniće osnovni i prosti usevi poput pirinča, kukuruza i krompira, što će izazvati neuravnoteženu ishranu.
Ako pčele izumru, s njima će nestati i kvalitetna i zdrava hrana na koju smo navikli i koju uzimamo zdravo za gotovo.
Podizanje svesti o značaju pčela dovodi i do pojačanja mera koje kao glavni cilj imaju zaštitu pčela i drugih oprašivača. Zaštita pčela direktno utiče na rešenje problema globalnog snabdevanja hranom, kao i na eliminisanje gladi u zemljama u razvoju.
Kako možemo pomoći?
Možda vam se čini kako pojedinac ne može ništa promeniti po pitanju ovog problema, ali to nije baš tako.
Kao pojedinac možete učiniti sledeće:
- Zasadite raznovrsne biljke, koje su izvorne na području gde živite i koje cvetaju u različitim periodima godine;
- Kupujte med direktno od lokalnih pčelara;
- Kupujte proizvode od poljoprivrednika koji se bave održivom i organskom poljoprivredom;
- Izbegavajte upotrebu pesticida, fungicida i herbicida u svojoj bašti;
- Napravite fontanu za pčele tako što ćete ostaviti flašu ili posudu s vodom u svojoj bašti;
- Obratite se pčelaru za pomoć ako u svom dvorištu nađete košnicu i nikako je ne uništavajte;
- Razgovarajte s ljudima oko sebe o značaju pčela i delite informacije o tome koliko su one zapravo ugrožene.
Kao pčelar ili poljoprivrednik možete učiniti nešto od ovog što sledi:
- Smanjite upotrebu pesticida ili ih promenite;
- Izbegavajte sadnju monokultura koliko god je to moguće, a umesto njih sadite što raznovrsnije useve;
- Zasadite živicu koja cveta;
- Brinite o svojim pčelama.
Naravno, takođe je potrebno da vlade država i međunarodne organizacije brinu o ovom problemu podjednako kao i pojedinci.
Pčele su naša budućnost
Zaista, pčele jesu naša budućnost jer bez njih budućnost uopšte ne izgleda lepo. Ceo svet zavisi od prirodnih oprašivača, a pogotovo od pčela, stoga je njihov opstanak presudan. A da bi se obezbedio opstanak pčela, potrebno je pratiti šta ih ugrožava i zaustaviti gubitak biodiverziteta.
Ne zaboravite da smo mi odgovorni za svoju budućnost i budućnost svojih potomaka, a treba samo malo promeniti navike kako bismo im ostavili malo lepši i bolji svet.
