Svetski dan bezbednosti pacijenata 2026: bezbedna zdravstvena zaštita kod hroničnih bolesti

Objavljeno: 9.septembra 2022].
Ažurirano: 16. septembra 2026.

Svetski dan bezbednosti pacijenata obeležava se 17. septembra, a 2026. godine posvećen je bezbednoj zdravstvenoj zaštiti ljudi sa hroničnim nezaraznim bolestima. Kampanja Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pod sloganom „Safe care for life!“, skreće pažnju na rizike koji mogu nastati od postavljanja dijagnoze i propisivanja terapije do dugoročnog praćenja i lečenja kod kuće.

Život sa hroničnom bolešću retko se svodi na jedan pregled i jednu terapiju. Tokom godina menjaju se lekovi i njihove doze, rade se laboratorijske analize, uključuju novi specijalisti, a veliki deo lečenja pacijent svakodnevno sprovodi sam kod kuće. Upravo na tim prelazima može da se izgubi važna informacija, previdi neželjeno dejstvo leka ili propusti kontrola koja je trebalo da pokaže da terapiju treba promeniti.

Zašto su hronične bolesti poseban izazov?

Dijabetes, kardiovaskularne bolesti, maligne bolesti i hronične respiratorne bolesti često zahtevaju dugotrajno praćenje i kontakte sa više delova zdravstvenog sistema. WHO upozorava da upravo složenost i trajanje lečenja povećavaju mogućnost neželjenih događaja, kao što su zakašnjela dijagnoza, problemi sa lekovima i nedovoljna koordinacija između zdravstvenih službi.

Globalno, približno jedan od deset pacijenata pretrpi neku vrstu štete tokom zdravstvene zaštite, a približno polovina te štete može da se spreči. Bezbednost zato nije dodatak kvalitetnom lečenju, već njegov sastavni deo.

Gde nastaju rizici tokom dugotrajnog lečenja?

Problem ne mora biti velika i očigledna greška. Nekada se radi o nizu manjih propusta koji se vremenom sabiraju.

• Kašnjenje ili pogrešna dijagnoza. Novi simptomi mogu se pripisati bolesti koju pacijent već ima, iako je nastao drugačiji problem.
• Promene terapije bez pregleda svih lekova. Rizik raste kada više lekara propisuje terapiju, a niko nema potpunu informaciju o svemu što pacijent koristi.
• Propuštene kontrole. Bez praćenja pritiska, šećera, funkcije bubrega ili drugih parametara nije uvek moguće proceniti da li terapija i dalje odgovara.
• Loš prenos informacija. Novi nalaz, otpusna lista ili promena terapije moraju biti poznati lekaru koji nastavlja lečenje.
• Nesporazumi kod kuće. Pacijent može pogrešno razumeti dozu, vreme uzimanja ili razlog zbog kog koristi određeni lek.

Poseban rizik nastaje kada se osoba leči u više ustanova, na primer istovremeno u privatnom i državnom sektoru, a novi nalazi ili promene terapije nisu dostupni sledećem lekaru. Zato na pregled treba poneti relevantne izveštaje i ažuriran spisak terapije.

Šta pacijent može da uradi za bezbednije lečenje?

Bezbednost nije odgovornost samo pacijenta, ali osoba koja godinama živi sa hroničnom bolešću može mnogo da doprinese tome da se informacije ne izgube i da terapija bude pravilno praćena.

• Vodite ažuriran spisak svih lekova koje koristite, sa nazivima i dozama.
• Na spisak unesite i vitamine, suplemente i biljne preparate.
• Recite lekaru ako je drugi lekar u međuvremenu promenio terapiju.
• Pitajte čemu služi novi lek, kako se uzima i koje neželjene reakcije zahtevaju javljanje lekaru.
• Ne prekidajte dugotrajnu terapiju na svoju ruku zato što se trenutno osećate dobro.
• Čuvajte važne nalaze i znajte kada je planirana sledeća kontrola.

„Prirodno“ ne znači automatski i bezopasno. Biljni preparati mogu da utiču na dejstvo lekova. Kantarion, na primer, može menjati dejstvo brojnih terapija, dok ginko može povećati rizik od krvarenja kod osoba koje koriste određene lekove koji utiču na zgrušavanje krvi. Zato lekar treba da zna i za preparate koji nisu dobijeni na recept.

Bezbednost lečenja ne završava se izlaskom iz ordinacije

Osoba sa hipertenzijom, dijabetesom ili drugom hroničnom bolešću najveći deo vremena ne provodi u zdravstvenoj ustanovi. Terapija se uzima kod kuće, simptomi se prate svakodnevno, a odluke o samokontroli donose se između pregleda.

Zbog toga ovogodišnja poruka WHO prevazilazi pitanje da li je neko „napravio grešku“. Bezbedna zdravstvena zaštita podrazumeva tačnu dijagnozu, odgovarajuću terapiju, dobru komunikaciju između zdravstvenih radnika i pacijenta, redovno praćenje i pravovremeno reagovanje kada se nešto promeni.

Svetski dan bezbednosti pacijenata obeležava se svake godine 17. septembra, a 2026. godine zgrade i znamenitosti širom sveta ponovo će biti osvetljene narandžastom bojom. Tema ovogodišnje kampanje detaljnije je predstavljena na zvaničnoj stranici Svetske zdravstvene organizacije.