Upala sinusa (sinusitis): simptomi, lečenje i kada je potreban antibiotik

Objavljeno: 14. januara 2023.
Ažurirano: 5. oktobra 2026.

Upala sinusa, odnosno rinosinusitis, nastaje kada se upali sluzokoža nosa i paranazalnih sinusa, pa se javljaju zapušenost nosa, sekret i često bol ili pritisak u licu. Većina akutnih epizoda nastaje tokom virusne infekcije i prolazi bez antibiotika.

Na bakterijski sinusitis više se sumnja kada zapušen nos ili gnojni sekret uz bol ili pritisak u licu traju najmanje 10 dana bez poboljšanja ili kada se simptomi najpre smire, a zatim ponovo pogoršaju. Žut ili zelen sekret sam po sebi nije dokaz bakterijske infekcije.

Deset dana je važna granica za procenu toka bolesti, ali nije rok do kojeg sinusitis mora da prođe. Akutni simptomi često traju dve do tri nedelje i mogu se povlačiti postepeno.

Koji su simptomi upale sinusa?

Kada sluzokoža nosa i sinusa otekne, sekret se teže odvodi, pa mogu da se jave pritisak, osećaj punoće i zapušenost. Nos i sinusi obično su zahvaćeni zajedno, zbog čega se u medicini često koristi izraz rinosinusitis.

Najčešći simptomi akutnog rinosinusitisa su:

• Zapušen nos.
• Pojačan ili gust sekret iz nosa.
• Slivanje sekreta niz grlo.
• Bol, pritisak ili osećaj težine u obrazima, oko očiju ili u čelu.
• Oslabljen osećaj mirisa.
• Glavobolja ili pojačan pritisak pri saginjanju.
• Kašalj, naročito zbog slivanja sekreta.
• Ponekad povišena temperatura.

Akutna upala sinusa često počinje tokom prehlade ili druge virusne infekcije, pa se simptomi u prvim danima mogu praktično preklapati.

Virusni, bakterijski ili alergijski problem: kako ih razlikovati?

Uzrok se ne može pouzdano odrediti samo prema boji sekreta ili jačini jednog simptoma. Mnogo više govori način na koji se tegobe menjaju tokom vremena.

Virusni rinosinusitis

Najčešće počinje zajedno sa prehladom. Nos je zapušen, sekret može postati gušći, a može se javiti i pritisak u licu. Tokom narednih dana stanje obično počinje postepeno da se popravlja.

Kada raste sumnja na bakterijski sinusitis?

Prema aktuelnim smernicama Američke akademije za otorinolaringologiju (AAO-HNS), kod odraslih se na bakterijski rinosinusitis više sumnja u dva tipična scenarija: kada tegobe ne pokazuju poboljšanje najmanje 10 dana ili kada se posle početnog poboljšanja ponovo jasno pogoršaju.

Ovaj obrazac se u medicinskim smernicama naziva dvostrukim pogoršanjem (double worsening): čovek nekoliko dana ima simptome prehlade, počne da se oseća bolje, a zatim se ponovo jave jača zapušenost, temperatura, bol ili pojačan sekret.

Visoka temperatura, izražen bol u licu i gnojni sekret koji traju nekoliko dana takođe su razlog za lekarski pregled, naročito ako je opšte stanje loše.

Alergija nije isto što i sinusitis

Kod alergijskog rinitisa češći su kijanje, svrab nosa i očiju, suzenje i vodenast sekret, često u vezi sa određenom sezonom ili kontaktom sa alergenom. Temperatura nije tipična. Alergija, međutim, može doprineti dugotrajnoj zapušenosti nosa i problemima sa sinusima. Više o takvim tegobama možete pročitati u tekstu o prolećnim alergijama.

Tok bolesti često je važniji od same boje sekreta.

Da li žut ili zelen sekret znači da vam treba antibiotik?

Ne. Sekret tokom virusne infekcije može postati žut, zelen ili veoma gust zbog prisustva ćelija imunskog sistema i drugih promena u njegovom sastavu. Boja sama po sebi ne razlikuje pouzdano virusnu od bakterijske infekcije.

Zato je korisnije pitati: da li se stanje popravlja? Ako simptomi iz dana u dan slabe, boja sekreta sama po sebi nije razlog za antibiotik. Ako poboljšanja nema ili se stanje nakon kratkog oporavka ponovo pogorša, vreme je za lekarsku procenu.

Šta možete bezbedno da uradite kod kuće?

Kod nekomplikovanog akutnog sinusitisa cilj kućnih mera je ublažavanje zapušenosti, bola i gustog sekreta dok se sluzokoža oporavlja.

Mogu pomoći:

• Fiziološki sprej ili pravilno ispiranje nosa slanim rastvorom.
• Dovoljan unos tečnosti prema žeđi i potrebama organizma.
• Analgetik protiv bola ili temperature, ako ga inače smete koristiti.
• Odmor kada vam je potreban.
• Intranazalni kortikosteroidni sprej kod određenih pacijenata, posebno ako postoji i alergijski rinitis.

Nema potrebe da unosite velike količine vode kako biste „isprali“ infekciju, niti postoji posebna hrana, čaj ili začin koji može ukloniti bakterije iz sinusa. Topao napitak može prijati i privremeno olakšati tegobe, ali nije terapija sinusitisa.

Kako pravilno ispirati nos?

Ispiranje slanim rastvorom može da razredi gust sekret i ukloni deo sluzi, alergena i drugih čestica iz nosa. Fiziološki rastvor ne deluje kao dekongestivni sprej i ne sužava krvne sudove u nosu. Ipak, uklanjanjem sekreta može da smanji osećaj zapušenosti.

FDA u preporukama za bezbedno ispiranje nosa naglašava i da uređaj treba prati prema uputstvu proizvođača i ostaviti da se potpuno osuši između dva korišćenja.

Najjednostavnije je koristiti gotov fiziološki rastvor ili kesice sa odmerenom količinom soli namenjene ispiranju nosa. Nema potrebe improvizovati sa kuhinjskom solju i proizvoljnim odnosom soli i vode, jer previše koncentrovan rastvor može da peče i dodatno iritira sluzokožu.

Za ispiranje nosa važni su bezbedna voda i čist pribor.

Da li inhalacija i para pomažu sinusima?

Topao tuš ili vlažniji vazduh nekim ljudima mogu kratkotrajno da olakšaju osećaj zapušenosti, ali udisanje pare ne leči infekciju sinusa niti je dokazano da skraćuje trajanje bolesti.

Korist od udisanja pare iznad posude sa veoma vrelom vodom nije dovoljno dokazana da bi opravdala rizik od opekotina. Posebno ga treba izbegavati kod dece.

Dodavanje eteričnih ulja takođe nije neophodno. Kod osetljivih osoba mogu da nadraže nos, oči i disajne puteve. Osećaj da mentol ili eukaliptus „otvaraju nos“ nije isto što i smanjenje upale ili lečenje infekcije.

Koji sprejevi za nos mogu pomoći?

Nisu svi sprejevi za nos isti i ne deluju na isti način.

Fiziološki sprejevi pomažu vlaženju sluzokože i uklanjanju sekreta.

Intranazalni kortikosteroidi smanjuju upalu sluzokože i mogu pomoći kod određenih slučajeva akutnog rinosinusitisa, a posebno kod alergijskog i hroničnog rinosinusitisa kada za njih postoji indikacija.

Dekongestivni sprejevi, poput onih sa ksilometazolinom ili sličnim aktivnim supstancama, brzo smanjuju otok tako što sužavaju krvne sudove u sluzokoži. Treba ih koristiti samo nekoliko dana, najčešće 3 do 5 dana u kontinuitetu, odnosno prema uputstvu konkretnog preparata ili savetu lekara.

Duža i učestala upotreba može izazvati povratnu zapušenost nosa, odnosno medikamentozni rinitis. U svakodnevnom govoru to se često opisuje kao „navikavanje na kapi“, ali nije reč o klasičnoj zavisnosti. Problem je u tome što nos nakon prestanka dejstva leka ponovo postaje izrazito zapušen, pa osoba sve češće poseže za sprejem.

Oralni dekongestivi nisu pogodni za svakoga i mogu uticati na krvni pritisak, puls i dejstvo drugih lekova. Zato preparat koji se izdaje bez recepta nije automatski bezbedan za svaku osobu.

Antihistaminici su najkorisniji kada postoji i alergija. Nisu univerzalna terapija za svaku akutnu upalu sinusa.

Kada antibiotik za sinuse zaista ima smisla?

Antibiotik ne leči virusni sinusitis i ne treba ga uzimati „za svaki slučaj“. Nepotrebna primena može izazvati neželjene reakcije i doprineti razvoju otpornosti bakterija na antibiotike.

Kod odrasle osobe sumnja na bakterijsku infekciju raste kada:

• Simptomi traju najmanje 10 dana bez poboljšanja.
• Nakon početnog poboljšanja dolazi do jasnog ponovnog pogoršanja.
• Postoje ozbiljni ili neuobičajeno jaki simptomi zbog kojih lekar proceni da je bakterijska infekcija verovatna.

Čak ni kod nekomplikovanog akutnog bakterijskog rinosinusitisa antibiotik kod odraslih ne mora uvek da se uvede odmah. Aktuelne AAO-HNS smernice predviđaju mogućnost pažljivog praćenja bez početnog antibiotika kada pacijent može da ostane u kontaktu sa lekarom i postoji jasan plan šta dalje ako nema poboljšanja ili se stanje pogorša.

Ako lekar proceni da je antibiotik potreban, AAO-HNS za većinu odraslih kao prvi izbor navodi amoksicilin sa ili bez klavulanske kiseline, najčešće tokom 5 do 7 dana. Izbor leka, doze i trajanja terapije zavisi od alergija, drugih bolesti, ranije upotrebe antibiotika i kliničkog nalaza. Antibiotik zato ne treba birati iz kućne apoteke niti prema iskustvu druge osobe.

Ove preporuke odnose se prvenstveno na odrasle. Kod dece se kriterijumi za procenu i izbor terapije razlikuju.

Da li su potrebni bris nosa, rendgen ili CT sinusa?

Kod tipične nekomplikovane akutne upale sinusa dijagnoza se najčešće zasniva na simptomima i pregledu. Rendgen, CT ili MRI nisu rutinski potrebni samo zato što je nos zapušen ili nekoliko dana postoji bol u predelu sinusa.

Snimanje ima mnogo više smisla ako postoji sumnja na komplikaciju, drugu bolest ili tokom procene hroničnog rinosinusitisa. Isto tako, običan bris prednjeg dela nosa ne pokazuje pouzdano koja se bakterija nalazi u sinusima i zato se ne koristi rutinski za odluku o antibiotiku kod nekomplikovanog akutnog sinusitisa.

Kada treba otići lekaru zbog upale sinusa?

Pregled ima smisla kada se infekcije često ponavljaju, kada su simptomi neuobičajeno jaki ili kada niste sigurni da su sinusi pravi uzrok tegoba.

Dugotrajni ili ponovo pogoršani simptomi mogu zahtevati lekarski pregled.

Ako su simptomi uporno samo sa jedne strane, praćeni neprijatnim mirisom ili ukusom ili su počeli nakon problema sa gornjim zubima, vađenja zuba, ugradnje implantata ili drugog stomatološkog zahvata, treba razmotriti i mogućnost sinusitisa zubnog porekla. Takav problem može zahtevati procenu i ORL lekara i stomatologa.

Pregled ima smisla i kada niste sigurni da su sinusi pravi uzrok bola. Mnogi ljudi svaki bol u čelu ili oko očiju nazivaju „sinusnom glavoboljom“, iako uzrok može biti migrena ili druga vrsta glavobolje.

Kada upala sinusa zahteva hitnu procenu?

Komplikacije sinusitisa su retke, ali se sinusi nalaze u neposrednoj blizini očiju i struktura mozga, pa određene simptome ne treba pratiti kod kuće.

Kada sinusitis postaje hroničan?

Hronični rinosinusitis nije akutna upala koja jednostavno traje nekoliko dana duže. O hroničnom obliku govori se kada odgovarajući simptomi traju 12 nedelja ili duže.

Tipične tegobe uključuju dugotrajnu zapušenost nosa, sekret iz nosa ili slivanje niz grlo, pritisak u licu i oslabljen njuh. Dijagnoza se ne zasniva samo na subjektivnim tegobama. Prema savremenim smernicama, potrebno je i objektivno potvrditi upalu pregledom nosa, endoskopijom ili, kada je opravdano, CT snimanjem.

Hronični rinosinusitis treba razlikovati od ponavljanih akutnih epizoda, kada između odvojenih infekcija postoje periodi bez simptoma. Kod dugotrajnih ili ponavljanih tegoba lekar može razmatrati alergiju, nosne polipe, anatomske prepreke, astmu i druga stanja koja utiču na tok bolesti.

Najvažnije je pratiti tok simptoma, a ne samo boju sekreta

Ako je nos zapušen nekoliko dana tokom prehlade i stanje se postepeno popravlja, obično su dovoljni fiziološki rastvor, bezbedno ispiranje nosa, odgovarajuća simptomatska terapija i vreme.

Nova procena je potrebna ako poboljšanje izostane, ako se posle početnog oporavka simptomi ponovo jasno pogoršaju ili ako se pojave ozbiljni znaci koji ne liče na običnu virusnu infekciju. Tada više nije pitanje koji kućni lek još probati, već da li je potreban pregled i drugačije lečenje.