Migrena: simptomi, aura, lečenje i prevencija

Objavljeno: 15. novembar 2021.
Ažurirano: 12. septembar 2026.

Migrena se ne ispoljava samo glavoboljom. Uz bol se često javljaju mučnina i pojačana osetljivost na svetlost i zvuk. Kod migrene sa aurom mogu se pojaviti i prolazne smetnje vida, trnjenje ili teškoće sa govorom.

Migrena je neurološko oboljenje koje se kod različitih ljudi može ispoljavati na različite načine. Kod nekih se napadi javljaju nekoliko puta godišnje, dok kod drugih mogu ozbiljno da poremete posao, san i svakodnevni život. Zato je važno prepoznati simptome, znati kako se leči akutni napad i kada treba razmišljati o preventivnoj terapiji.

Šta je migrena?

Migrena spada u primarne glavobolje, odnosno nije posledica neke druge bolesti koja izaziva glavobolju. Prema Međunarodnoj klasifikaciji glavobolja ICHD-3, dva glavna oblika su migrena bez aure i migrena sa aurom.

Bez lečenja ili kada terapija ne deluje dovoljno, napad migrene kod odraslih obično traje od 4 do 72 sata. Učestalost se veoma razlikuje: neko ima nekoliko napada godišnje, dok se kod drugih glavobolje javljaju mnogo češće.

Kada se glavobolja javlja najmanje 15 dana mesečno tokom više od tri meseca, a najmanje osam tih dana ima karakteristike migrene, govori se o hroničnoj migreni.

Koji su simptomi migrene?

Migrenska glavobolja je često pulsirajuća, srednje jaka ili jaka. Može biti izraženija na jednoj strani glave i pogoršavati se pri uobičajenim aktivnostima.

Uz glavobolju se često javljaju:

• Mučnina, sa povraćanjem ili bez njega.
• Izražena osetljivost na svetlost.
• Izražena osetljivost na zvuk.

Kod nekih ljudi nekoliko sati, a ponekad i dan ili dva pre glavobolje mogu se javiti umor, često zevanje, promena raspoloženja, teškoće sa koncentracijom ili ukočenost vrata. Ovi simptomi se ne javljaju kod svakoga i nisu isto što i aura.

Dijagnoza se prvenstveno postavlja na osnovu simptoma i obrasca napada. Ne postoji jedan test krvi ili snimanje koje potvrđuje migrenu. Dodatna ispitivanja lekar traži kada postoje razlozi da se posumnja na drugi uzrok glavobolje.

Migrena sa aurom: kako izgleda aura?

Aura je skup prolaznih neuroloških simptoma koji se obično razvijaju postepeno. Najčešće su u pitanju smetnje vida, poput svetlucanja, cik-cak linija ili dela vidnog polja koji nedostaje, ali mogu se javiti i trnjenje, utrnulost ili teškoće sa govorom.

Aura najčešće izaziva prolazne smetnje vida, poput svetlucanja, cik-cak linija ili promena u vidnom polju.

Pojedinačni simptom aure najčešće traje od 5 do 60 minuta. Aura može prethoditi glavobolji, javiti se tokom napada, a kod nekih ljudi može proći i bez glavobolje.

Aura se kod nekih ljudi javlja i bez glavobolje, što se opisuje kao migrena bez glavobolje ili tiha migrena.

Ako se neurološki simptomi pojave prvi put, ne treba odmah pretpostaviti da su posledica migrene. Posebno je važno potražiti pomoć ako nastanu naglo, bitno se razlikuju od ranijih aura ili podsećaju na moždani udar.

Šta može pokrenuti napad migrene?

Ne postoji univerzalna lista okidača koja važi za svakoga. Nedostatak sna, preskakanje obroka, stres, alkohol, dehidratacija ili hormonske promene nekim ljudima prethode napadu, dok kod drugih nemaju primetan uticaj.

Zato nema potrebe da unapred izbacujete čokoladu, kafu, sir ili čitave grupe namirnica samo zato što se često pojavljuju na internet listama „okidača migrene“. Korisnije je pratiti šta se ponavlja baš pre vaših napada.

Menstrualna migrena i hormonske promene

Kod nekih žena napadi su jasno povezani sa menstrualnim ciklusom. Ako se migrena redovno javlja u periodu od dva dana pre početka menstruacije do trećeg dana krvarenja, i to najmanje u dva od tri ciklusa, to može ukazivati na migrenu povezanu sa menstruacijom. ICHD-3 upravo taj period navodi u kriterijumima za migrenu povezanu sa menstruacijom.

Menstrualni ciklus može biti povezan sa migrenom kod žena čiji se napadi ponavljaju u određenim danima ciklusa.

Hormonske promene mogu uticati na migrenu i tokom perimenopauze. Kod nekih žena napadi tada postaju češći ili jači, dok se nakon menopauze kod mnogih žena njihova učestalost smanji. Ako sumnjate da ciklus utiče na migrenu, korisno je da u dnevniku beležite i datume menstruacije. American Migraine Foundation takođe preporučuje praćenje ciklusa i glavobolja kada se sumnja na hormonski obrazac.

Kod nekih ljudi i promena vremena, naročito temperature ili atmosferskog pritiska, može prethoditi napadu, ali nije univerzalni okidač.

Ako napadi deluju nepredvidivo, vodite dnevnik migrene. Beležite datum i trajanje napada, simptome, san, obroke, stres, menstruaciju ako je relevantna i terapiju koju ste koristili. Posle nekoliko nedelja lakše je uočiti obrazac nego oslanjati se na sećanje.

Kako se leči akutni napad migrene?

Akutna terapija koristi se kada je napad već počeo. U zavisnosti od jačine simptoma, drugih bolesti i prethodnog odgovora na lečenje, mogu se koristiti paracetamol, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, triptani i, po potrebi, lekovi protiv mučnine.

Triptani su lekovi namenjeni prekidanju migrenskog napada i deluju drugačije od uobičajenih lekova protiv bolova. Nisu pogodni za svakoga, pa njihov izbor zavisi od zdravstvenog stanja i drugih lekova koje koristite.

Terapija koju vam je lekar preporučio za akutni napad često bolje deluje kada se primeni rano, pre nego što bol postane jak.

Važno je i koliko često koristite lekove za akutni napad. Prečesta upotreba može doprineti nastanku glavobolje zbog prekomerne upotrebe lekova. NICE smernice upozoravaju na ovaj problem kada se triptani ili kombinovani analgetici koriste 10 ili više dana mesečno, odnosno paracetamol, aspirin ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi 15 ili više dana mesečno, tokom najmanje tri meseca.

Kada je potrebna preventivna terapija?

Razgovor sa neurologom pomaže da se lečenje migrene prilagodi učestalosti napada, drugim bolestima i prethodnom odgovoru na terapiju.

Kod čestih ili veoma onesposobljavajućih napada treba razmotriti preventivnu terapiju. Njen cilj je da smanji broj migrenskih dana, težinu napada i njihov uticaj na svakodnevni život.

Prema zajedničkoj AAN/AHS smernici za prevenciju migrene kod odraslih iz 2026. godine, preventivnu terapiju treba ponuditi osobama koje imaju četiri ili više dana sa migrenom mesečno, četiri ili više dana sa umerenom ili jakom glavoboljom mesečno ili kada migrena značajno otežava rad i druge svakodnevne aktivnosti.

Pored lekova koji su već dugo u upotrebi, danas postoje i terapije usmerene na CGRP, signalni molekul uključen u mehanizme migrene. Izbor preventive zavisi od vrste migrene, drugih bolesti, prethodnog lečenja, mogućih neželjenih dejstava i želja pacijenta.

Prevencija migrene: koliko pomažu san, obroci i fizička aktivnost?

Redovan san i obroci, dovoljan unos tečnosti i primerena fizička aktivnost mogu pomoći da svakodnevna rutina bude stabilnija i da se smanji broj mogućih okidača. Cilj nije da život podredite izbegavanju svakog mogućeg okidača, već da prepoznate faktore koji su zaista važni kod vas.

Posebno je korisno održavati što stabilniji ritam sna, jer neredovno spavanje kod nekih ljudi može povećati verovatnoću migrenskog napada.

Redovna fizička aktivnost može biti korisna, ali kod nekih ljudi veoma intenzivan napor može pokrenuti migrenu. Ako ranije niste redovno vežbali, intenzitet povećavajte postepeno i prilagodite ga svom zdravstvenom stanju.

Kada zbog glavobolje treba odmah potražiti pomoć?

Migrena može izazvati veoma jak bol, ali postoje glavobolje i neurološki simptomi koje ne treba automatski pripisati svom uobičajenom migrenskom napadu.

Pregled je potreban i ako se vaš uobičajeni obrazac migrene značajno promeni, napadi postanu mnogo češći ili jači, ili terapija koja je ranije pomagala više nema isti efekat.

Dobro lečenje migrene ne završava se ublažavanjem pojedinačnog napada. Kada poznajete svoj obrazac, imate odgovarajuću akutnu terapiju i na vreme razgovarate sa lekarom o prevenciji, migrena može znatno manje da utiče na svakodnevni život.