r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Voćni sokovi zahtevaju oprez!

Svakoga dana smo bombardovani reklamama o zdravim i prirodnim sokovima sa mnoštvom vitamina, minerala i drugih zdravih sastojaka. Međutim, takve poruke ipak treba prihvatiti sa određenom dozom opreza. Razlog je jednostavan: tržište je preplavljeno svime i svačime i voćni sokovi (a i oni drugi) više nisu ono što su nekada bili – zdravi, nutritivima bogati napici.

Devojka pije bistri poćni sok iz providne čaše

Naravno, u centru svake takve kampanje je agresivno insistiranje na zdravlju potrošača. I domaći i strani stručnjaci, međutim, upozoravaju da je pogrešno i opasno svaki voćni sok smatrati zdravim, kao i da su takvi napici prečesto prepuni šećera i veštačkih sastojaka. Njihovo korišćenje nije preporučljivo ni kod držanja dijeta i to zbog obilja brzih kalorija koje donose.

Već niz godina u krugovima stručnjaka postoji prihvaćen stav da i najkvalitetniji voćni sokovi iako nude pravo bogatstvo vitamina, nisu nimalo bolji od tečnih slatkiša.

Preporuke lekara

Stručnjaci preporučuju nekoliko stvari. Pre svega, osobama koje preko svežih napitaka žele da pojačaju unos vitamina preporučuju se sokovi od povrća. Takvi napici, čak i oni kupovni, po pravilu imaju neuporedivo manje šećera od voćnih. Generalno, a pre svega zbog bogatijeg ukusa voćnih napitaka, sokovi od povrća se često zanemaruju u svakodnevnoj ishrani.

Primera radi, postoje brojne kliničke studije koje su dokazale da likopen u soku od paradajza može da smanji rizik od raka prostate. Takođe, svaki gusti (sveži) napitak od povrća bogat je prirodnim vlaknima, koja doprinose smanjenju osećaja gladi, pa na taj način pomažu zdravijoj ishrani.

Voćni sokovi svakako se ne smeju izostaviti iz svakodnevne ishrane, ali zahtevaju veći oprez, naročito zbog uobičajenog (i pogrešnog) mišljenja da su apsolutno zdravi i da se mogu uzimati u neograničenim količinama.

Apsolutno svako voće je manje ili više bogato fruktozom, pa se mora voditi računa o količini, pogotovo kada se radi o kupovnim napicima, često dodatno zaslađenim i sa sastavom u kojem pravo voće neretko učestvuje sa veoma malim procentom.

S druge strane, najmanje se preporučuju bistri kupovni voćni sokovi, naročito „kokteli“ sačinjeni od ukusa raznog voća i takozvani „multivitaminski“ sokovi. Iako je svaka generalizacija opasna, činjenica je da su oni često prebogati šećerom, a zapravo imaju veoma skroman procenat pravog voćnog soka, te zanemarljiv nutritivni kvalitet. Često se sastoje mahom od vode i „baza“ poput slatkog kukuruznog sirupa.

“Multivitaminski” voćni sokovi

Iako u svom nazivu imaju reč „multivitaminski“, neretko obezbeđuju apsorpciju manje količine vitamina po litru, nego što je to moguće postići sa svega dva-tri zalogaja pravog voća. Suštinski, malo se razlikuju od gaziranih slatkih napitaka.

100% voćni sok – ma važi…

Kada na red dođu takozvani „100% voćni sokovi“, bez dodatnog šećera, debata među stručnjacima je još šira, a prevara potrošača može biti još veća. Mnogi eksperti tvrde da jedna čaša kupovnog „100%“ soka od jabuka, iako neosporno bogata vitaminima i drugim korisnim sastojcima, može da sadrži jednako mnogo šećera kao manje čokoladice.

Preporuke lekara su da se unos voćnih sokova ograniči na dve čaše dnevno naročito kod dece. Dokazano je da deca često razvijaju blaži oblik zavisnosti od slatkih napitaka, što je direktno povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti i kasnijeg narušavanja opšteg zdravlja (pre svega dijabetesa i psihičkih bolesti poput anksioznosti).

Voćni sokovi - Čaše sa različitim voćnim sokovima

Koji voćni sok izabrati?

Prema studijama obavljenim u publikaciji Nutrition Action Healthletter, najbolju nutritivnu vrednost, tj. najveće prisustvo 12 ključnih vitamina i minerala u jednoj čaši, imaju sokovi od narandže i grejpfruta. Iako i sami veoma bogati vitaminima i mineralima, na dnu te liste su sokovi od jabuke i grožđa.

Lekari podsećaju da je čaša svakog čistog voćnog soka neuporedivo zdravija od čaše bilo kojeg gaziranog ili napitka sa dodatim šećerom!

Od popularnih voćnih napitaka, najmanju kalorijsku vrednost imaju sokovi od narandže, jabuke i grejpfruta, a među onima sa najvećom je sok od grožđa.

Pravilo boja

Postoji i generalno prihvaćeno „pravilo boja“, po kojem su sokovi sa bogatijim, intenzivnijim bojama, osetno bogatiji i antioksidansima i drugim korisnim supstancama, poput likopena, beta-karotena itd.

Ovo pravilo važi i kod povrća, a klasičan primer je paradajz, u čijoj se crvenoj pulpi nalazi čitav niz bogatih nutrijenata. Kod kupovnih napitaka, međutim, treba biti oprezan sa primenom ovog pravila, zbog mogućnosti prisustva veštačkih boja.

Voćni sokovi iz domaće radinosti

Lekari preporučuju da, kada god je to moguće, voćne sokove treba samostalno praviti u kući, od svežeg voća, kao i da ih nikada ne treba dodatno zaslađivati. Takođe, alternativa želji za ukusnim voćnim sokom uvek može biti konzumacija čitave voćke. Na taj način ne samo da se može utoliti žeđ, već se u organizam unose vlakna i antioksidansi u svom integralnom obliku, pa se može privremeno smanjiti i osećaj gladi.

Ukoliko vaše dete ima preveliku želju za kupovnim voćnim sokovima, napitak uvek možete razblažiti vodom, te tako smanjiti unos šećera po „porciji“. Uz to, što se tiče kupovnih sokova, uvek je poželjno proveriti sastav i energetsku vrednost napitka koji kupujete, a to su informacije koje moraju biti jasno čitljive na pakovanju.

Dok na polju energetske (kalorijske) vrednosti ne možete previše da birate, jer se kod većina sokova ona kreće od 100 do 200 kalorija po čaši (od 200 ml), sa sastavom je situacija drugačija. Izbegavajte napitke sa dodatim šećerom, konzervansima i veštačkim zaslađivačima.

Takođe, iako možda nisu toliko ukusni, probajte sokove od povrća. Primera radi, čaša soka od paradajza sadrži svega oko 25 kalorija, a pritom ima pregršt korisnih sastojaka i može smanjiti osećaj gladi.

OZNAKE: sokvoćevoćni sokovi

NEWSLETTER