Digestivni trakt – priča o putovanju hrane kroz telo

Putovanje hrane kroz telo je priča o tome kako funkcioniše digestivni trakt, odnosno probavni sistem.  Za njega se slobodno može reći da je naš „alhemičar“ jer to što radi je zaista veoma složena i precizno uređena alhemija pretvaranja hrane koju smo pojeli u hranljive materije koje se koriste za izgradnju ćelija i stvaranje energije neophodne za rad organizma i za život.

Kako izgleda i šta sve radi probavni sistem da bi se to svakodnevno putovanje pravilno odvijalo od početka do kraja? Odgovor na ovo pitanje ćemo najlakše naći ako pratimo put hrane od njenog unosa do eliminacije otpadnih materija.

digestivni trakt - anatomija

Činjenice, činjenice

Prosečna osoba godišnje pojede oko 500 kg hrane. Ogromna količina, zar ne? Da pogledamo kako i koji put pređe svaki pojedeni zalogaj.

Usta su početak puta dugog oko 7,6 metara što je prosečna dužina digestivnog trakta. Hrana se u ustima zagreva ili hladi, do temperature koja je najpogodnija za probavu. Žvakanje je prvi korak i treba da bude temeljan – svaki zalogaj treba žvakati najmanje 30 puta da bi se hrana natopila pljuvačkom koja sadrži enzim ptijalin. Njegova uloga je da započne razgradnju skroba skroba iz hrane.

Sažvakana hrana zatim prolazi kroz ždrelo do jednjaka. Pri gutanju, otvor dušnika (traheje) je zatvoren, osim kada neka mrvica slučajno zaluta i izazove iritirajući kašalj dok se ne izbaci iz zalutalog „sokačeta“ – tj. dušnika. Snažnim mišićnim kontrakcijama (peristaltikom) hrana se potiskuje na dole krećući se ka želucu brzinom od 2,5 do 5cm u sekundi. Kontrakcije su tako snažne da bi hranu potiskivale na dole i kada bi osoba koja jede dubila na glavi.

Jednjak prolazi kroz otvor u dijafragmi i na svom donjem kraju jednjak je zatvoren mišićnim prstenom koji se naziva sfinkter gornjeg otvora želuca. Taj sfinkter služi kao ventil za jednosmerno kretanje, koji sprečava želudačnu kiselinu da se izlije u jednjak.

Digestivni trakt – Želudac

Iz jednjaka hrana ulazi u želudac, koji se nalazi ispod dijafragme i zaštićen je rebrima. Mnogi o svom želucu razmišljaju sa nežnošću i blagošću što je potpuno suprotno od onoga što on zaista jeste – u njemu se odigravaju burni procesi razgradnje hrane uz pomoć želudačnih sokova i hlorovodonične kiseline (HCL). U pitanju je svojevrsna „digestivna vatra“ koja čeka da „sprži“ prispeli sadržaj. Imate sreće ako je ta vatra tako jaka da zaista sve svari, jer ako nije onda će taj proces dugo trajati što će se loše odraziti na vaše celokupno stanje – raspoloženje, izgled kože, imuni sistem i nivo energije.

Vekovima se smatralo da hrana u želucu truli, sve dok francuski naučnik Rene de Reamur, nije izveo eksperiment sa jednom vrstom sokola – pticom koja povrati sve što ne može da svari. Reamur je u želudac ptice spustio komadiće sunđera i kada bi ih ptica povratila, otkrio je da su upili kiselinu koja je dovoljno jaka da komadiće hrane pretvori u tečnost. Toliko je jaka želudačna kiselina. Zato retko koja bakterija može da napadne želudac, što nije slučaj sa ostalim organima.

Želudačnu kiselinu luče ćelije koje se nalaze na površini unutrašnjeg zida želuca, i prekrivene su sluzokožom koja ih štiti od nagrizanja kiselinom.

Mnogi nisu svesni da je želudac najsavršenija samozaštitna tvorevina prirode. On „steriliše“ hranu koju jedemo i sprečava da bakterije inficiraju ostali deo digestivnog trakta. Najvažniji probavni enzim kojeg luči želudac je pepsin. To je prvi u nizu enzima koji vari proteine.

Ruski naučnik Ivan Pavlov, je prvi podrobnije istraživao proces varenja u želucu i ta istraživanja su mu 1904. godine donela Nobelovu nagradu. Eksperimentišući sa psima dokazao je da izlučivanjem želudačnog soka upravlja mozak. Nervni impulsi iz mozga  direktno utiču na ćelije zida želuca da  podstiče stvaranje gastrina, hormona koji takođe podstiče razgradnju hrane.  Prisutnost hrane u želucu, samo po sebi, podstiče izlučivanje gastrina. Varenje u želucu traje od 2 do 6 sati, zavisno od hrane koja se konzumira.

Hrana iz želuca prelazi u dvanaestopalačno crevo i tu se obavlja veoma važan deo procesa varenja. Pankreasni sokovi ragrađuju proteine i skrob u sitne čestice spremne da za asimilaciju u crevima. U dvanaestopalačnom crevu se vrši i proces razbijanja masti i to uz pomoć žuči koju ispušta žučna kesa a proizvodi jetra. Žuč ima svojevrsnu ulogu „razbijača“ masti na sitne kapljice koje mogu biti lako apsorbovane u crevima.

digestivni trakt - anatomija

Apsorpcija hrane – tanko crevo

Hrana u obliku kaše nastavlja svoj put i iz dvanaestopalačnog creva spušta u tanko crevo, koje je dugačko oko 7 metara. Unutrašnja površina tankog creva kod prosečnog čoveka je oko 19 m2  i deset puta je veća od površine kože. Površinu tankog creva povećavaju milioni prstolikih izbočina koje se zovu resice ili vilusi (na latinskom vilus znači „čuperak“).

Pre nego što počne proces apsorbovanja, kaša prispela u tanko crevo se dodatno razgrađuje enzimima koje luče resice: proteini u aminokiseline koje su gradivni materijal tela, masti u masne kiseline i glicerol a ugljeni hidrati u šećer (glukoza). Tako razgrađenu hranu resice su spremne da apsorbuju.

Sam proces apsorpcije u tankom crevu je dinamičan proces koji obavljaju resice i pri kojem se troši energija. Resice u tankom crevu ne uspeju da apsorbuju samo 5%  masti i 10% proteina.

Probava hrane u tankom crevu traje oko 5-6 sati.

Određeni procenat ljudi se rađa sa glatkim crevima – tj. nema crevne resice. Ovo je ozbiljan problem jer je apsorpcija hranljivih materija otežana i ove osobe često pate od grčeva i neuhranjenosti – naročito kada jedu hranu koja oblaže zidove creva i sprečava apsorpciju. Naročito je problem izražen kada jedu proizvode od pšenice i drugih žitarica koje sadrže gluten. Jedino pažljiv izbor namirnica bez glutena i konzumiranje onih koje se mogu lako svariti i asimilovati može pomoć da ove osobe vode normalan život.

Gluten može biti problem i osobama koje imaju normalne crevne resice ali su intolerantni (ne podnose). Kod njih ovaj protein koji ima kozistenciju lepka praktično oblaže tanko crevo, slepljuje crevne resice i onemogućuje apsorpciju hranljivih materija. Izbacivanje hrane koja sadrži gluten će omogućiti da se resice u tankom crevu oporave i ponovo počnu normalno da apsorbuju hranu.

Debelo crevo – eliminacija, kraj puta

Ostaci hrane iz tankog creva prelaze u debelo crevo. Iako se povezuje za izbacivanje ostataka hrane, to nije jedina njegova uloga.

Da bi otpadne stvari prešle s kraja na kraj debelog creva potrebno je od 12 do 24 sata.

Veliki broj ljudi ne zna da u crevima ima više bakterija nego što ima ćelija u celom telu. Bakterije koje se nalaze u debelom crevu stvaraju nekoliko vitamina uključujući i vitamin K koji koristi jetra pri stvaranju materija koje podstiču zgrušavanje krvi.

Čak 95% serotonina, hemikalije koja utiče na dobro raspoloženje, gradi se u crevima. U njima se nalazi i veliki broj nervnih završetaka pa su sa pravom zaslužila naziv „drugi mozak“. Debelo crevo i njegov mikrobiom (kompletna flora koja ga nastanjuje) su toliko važni za zdravlje, da zaslužuju poseban i detaljniji tekst.

Digestivni trakt i kako očuvati njegovo dobro zdravlje

Kroz probavni trakt svakodnevno struji oko 11,5 litara probavljene hrane, tečnosti i probavno-crevnih izlučevina. Od toga samo 100 ml odlazi sa izmetom.  Prirodni uzgredni proizvodi procesa varenja su plinovi i u crevima se uvek nalaze određene količine gasova. Nadutost ili preterano prisustvo plinova izaziva neprijatnost  a može biti posledica nepromišljene ishrane, poremećaja u probavnom traktu ili navike da se sa hranom  guta vazduh.

Da bi probavni sistem ostao jak i zdrav, poželjno je uskladiti sopstvene navike sa  prirodnim ritmovima, jer poštujući ih dodatno se jačaju svi organi. Digestivna snaga je povezana sa solarnim ciklusom i najjača je u periodu od podne do 14.00h tako da je najbolje u tom periodu ručati, odnosno tada jesti najjači obrok. Kako dan odmiče, sunce je u silaznoj fazi, probavna snaga slabi i zato večera treba da bude pre zalaska sunca i laganija od ručka. Teška hrana ili velika količina kasno uveče, je opterećenje i za probavni sistem ali i za ceo organizam. Preporučljivo je doručak uzimati između 7 i 9 h ujutro, jer je to vreme povećane aktivnosti želuca.
Još jedna loša navika koja može usporiti probavni sistem je hladna ili ledena voda koja se konzumira uz hranu… Uz obrok se ne preporučuje ni hladno mleko, sok niti bilo šta što je previše hladno.

Digestivnom traktu ne prija ni konzumiranje hrane u hodu, stojeći, u toku vožnje ili obavljanja neke druge aktivnosti. Hrana je toliko bitna za naš život da zaslužuje da je pojedemo sa zahvalnošću i poštovanjem – sedeći.

Ako se ujutro budite, mamurni, mrzovoljni i bez energije, najpre razmotrite da li je probavni sistem preopterećen ili stalno ugrožen nekom od uobičajenih loših navika.
Da biste procenili da li vaš probavni sistem funkcioniše optimalno, koristite ova tri kriterijuma:

  • Varenje treba da bude bez bola, gasova i nadimanja
  • Apsorpcija hranljivih materija treba da je dobra i kompletna i
  • Pražnjenje creva redovno i lako.
namirnice koje pomažu da digestivni trakt dobro radi

Poremećaji digestivnog trakta

Veliki broj ljudi pati od čestih ili povremenih problema sa varenjem: gasovi, nadimanje, težina i nelagoda u želucu, opstipacija, žgaravica i umor nakon obroka. Mnogi se na te tegobe naviknu i sažive sa njima. Bolja opcija je razmotriti ih i preduzeti adekvatne  promene u ishrani i životnom stilu i trajno ih se osloboditi. Tako zdravlje uzimamo u svoje ruke i odgovor na pitanje kako biti zdrav – pronalazimo u sopstvenim navikama i aktivnostima.

Žgaravica

Žgaravica (gorušica ili refluksna bolest GERB), se javlja kada se hrana i želudačna kiselina pomeraju ka jednjaku. To može  biti bolno i neprijatno. Najpre treba utvrditi koja hrana izaziva tegobe i isključiti je iz ishrane a zatim pronaći uzrok i raditi na njegovom otklanjanju.

Nadutost

Nadutost nastala nakon konzumiranja hrane iz grupe mahunarki i kupusnjača ili loše kombinovane hrane u toku obroka je bezazlena. Učestala i izražena može biti posledica poremećene ravnoteže bakterija u crevima ili pokazatelj poremećaja celokupnog probavnog sistema uključujući rad jetre, žučne kese i pankreasa.

Problem pražnjenja creva

Zbog neredovne i nepravilne ishrane, zatvor predstavlja problem velikom broju ljudi. Najlakše i najjednostavnije rešenje je preispitati način ishrane, količinu i vrstu napitaka koji se unose u toku dana i eliminisati ono što izaziva ili otežava pražnjenje creva a ubaciti ono što ga podstiče. Dugotrajan problem tvrde stolice i neredovnog pražnjenja creva izaziva umor, lošu koncentraciju, sniženo raspoloženje, problem sa kožom…

Praktični saveti za jak probavni sistem

Izbegavajte da se prejedate i da nešto „grickate“ između obroka. Digestivnom sistemu treba dosta energije dok se odvija proces varenja i odmor nakon toga.

Pijte dovoljno vode – nedovoljan unos tečnosti, pre svega vode, može biti razlog problema sa probavom. Neki ljudi jednostavno „zaborave“ da piju vodu jer nisu žedni. Gazirana, zaslađena pića se ne preporučuju jer dehidriraju organizam.
Čaša vode nakon buđenja  pokreće probavni sistem a čaše vode 30 minuta pre obroka stimuliše sluzokožu želuca i priprema je za hranu.

Izbegavajte da pijete vodu ili bilo koji drugi napitak, najmanje dva sata nakon obroka, jer se unosom tečnosti razblažuje želudačna kiselina što usporava varenje.

Jedite neprocesiranu hranu – uključujući povrće, integralne žitarice, voće…

Koristite prebiotsku i probiotsku hranu. Uzimanje probiotika po potrebi i  u umerenim količinama sprečava upalne bolesti creva i sindrom iritabilnog kolona.

Za kraj

Tržište proizvoda za olakšavanje poremećaja probavnog sistema je veliko što potvrđuje da znatan broj ljudi ima probleme. Lekovima se ublažavaju ili privremeno otklanjaju simptomi ali se ne rešava uzrok poremećaja. Sada kada ste upoznali put hrane, biće vam lakše da razumete šta sami možete da preduzmete da bi probavni sistem dobro funkcionisao. Veliki značaj ima ishrana, kvalitet i kvantitet hrane, način na koji je treba konzumirati ali i životne navike. Odgovornost je na svakom pojedincu   da se potrudi i postigne ravnotežu probavnog sistema a time zdravlje i vitalnost  celog organizma.