Bezglutenska dijeta privlači pažnju javnosti poslednjih godina. Neki ljudi je prihvataju kao trend, dok je za druge ovo dijeta iz zdravstvenih razloga. Da li je bezglutenska dijeta samo prolazna moda ili stvarna potreba?
Bezglutenska dijeta postala je izuzetno popularna u poslednjih nekoliko godina, a mnoge poznate ličnosti delile su hvalospeve o ovom načinu ishrane. Zato su mnogi ljudi pohitali da izbace gluten iz ishrane u nadi da će biti zdraviji, ali postavlja se sledeće pitanje – da li je to zaista neophodno? Da li je ovakav način ishrane stvarno toliko dobar za sve?
Pre nego što donesemo sud, prvo ćemo se upoznati sa samim pojmom glutena, a potom ćemo videti kome je ova dijeta zaista potrebna.
Šta je gluten?
Gluten je proteinski spoj koji se prirodno javlja u nekim žitaricama, pre svega, u pšenici, ječmu, raži i ovsu. Odgovoran je za elastičnost testa i pečenom proizvodu daje mekoću i oblik. To znači da ga možemo naći u hlebu, testenini, pecivima, kolačima i mnogim drugim proizvodima sa pomenutim žitaricama.
Za većinu ljudi gluten je potpuno bezbedan i ne izaziva nikakve negativne reakcije. Međutim, osobe sa celijakijom ili osetljivošću na gluten ne treba da unose gluten kako bi izbegle neprijatne simptome i očuvale zdravlje.
Ako nemate neko od ovih stanja, nema potrebe da izbacujete gluten iz ishrane, ali bitno je da vam se ishrana zasniva na nutritivno bogatim namirnicama, a ne samo na namirnicama koje sadrže gluten. Ukoliko imate bilo kakve sumnje ili zdravstvene probleme vezane za ishranu, uvek se posavetujte sa lekarom ili nutricionistom kako biste dobili adekvatne savete i preporuke.
Celijakija – glavni razlog za bezglutensku dijetu
Celijakija je hronična autoimuna bolest koja se javlja kod genetski predisponiranih osoba kada konzumiraju gluten, protein u pšenici, ječmu, raži i ovsu. Kada osoba sa celijakijom unese gluten, imunološki sistem reaguje na njega tako što napada sluzokožu tankog creva. Ovo oštećenje sluzokože ometa apsorpciju hranljivih materija iz hrane i može izazvati brojne zdravstvene probleme.
Simptomi i dijagnoza
Simptomi celijakije mogu varirati od osobe do osobe i obuhvataju širok spektar problema.
- Kod dece simptomi mogu uključivati probleme sa rastom i razvojem, dijareju, povraćanje, nadutost i smanjen apetit.
- Kod odraslih osoba simptomi se mogu manifestovati kao anemija, gubitak težine, umor, bolovi u stomaku, dijareja ili zatvor, nadutost, dermatitis herpetiformis (kožni osip) i problemi sa kostima.
Dijagnoza celijakije postavlja se na osnovu kombinacije kliničkih simptoma, laboratorijskih testova i biopsije tankog creva. Krvni testovi mogu ukazati na prisustvo antitela koja reaguju na gluten, dok biopsija tankog creva potvrđuje oštećenje sluzokože.
Lečenje celijakije
Jedini efikasan način da se izleči celijakija je potpuno izbegavanje glutena u ishrani. To znači da osobe sa celijakijom treba da izbegavaju pšenicu, ječam, raž i ovas, kao i sve proizvode u kojima ih ima. Srećom, sve je više bezglutenskih alternativa na tržištu, tako da osobe sa celijakijom i dalje mogu uživati u raznovrsnoj ishrani.
Važno je da osobe sa celijakijom budu pažljive prilikom kupovine i konzumiranja hrane, jer često gluten može biti skriven u mnogim proizvodima, kao što su umaci, prelivi, konzervirane namirnice i gotovi obroci.
Komplikacije i dugoročni efekti
Ako se celijakija ne dijagnostikuje na vreme i osoba se ne pridržava bezglutenske dijete mogu se pojaviti ozbiljne komplikacije. Oštećenje tankog creva može izazvati lošu apsorpciju hranljivih materija, zbog čega se mogu javiti anemija, osteoporoza, problem sa rastom kod dece, neplodnost, migrena, neurološki problemi i druge zdravstvene smetnje.
Nepodnošenje glutena i osetljivost na gluten
Dok je celijakija jasno definisana i dijagnostikuje se krvnim testovima i biopsijom tankog creva, postoji i drugi tip reakcije na gluten koji nije tako jasno definisan. Reč je o nepodnošenju glutena, odnosno osetljivosti na gluten.
Osobe sa ovim problemima takođe doživljavaju neprijatne simptome nakon konzumiranja glutena, ali im to ne oštećuje creva kao onima sa celijakijom. Simptomi su često slični onima kod celijakije i mogu uključivati dijareju, nadutost, umor, glavobolje i druge probavne smetnje. Osobe koje su osetljive na gluten i ne mogu da podnesu hranu koja sadrži ovaj protein takođe bi trebalo da ga izbace iz ishrane.
Rastuća popularnost bezglutenske ishrane
Razlog za nagli skok popularnosti bezglutenske ishrane delimično leži u porastu svesti o celijakiji i drugim sličnim stanjima, ali i u širenju informacija putem društvenih mreža i interneta. Mnoge poznate ličnosti, fitnes treneri, nutricionisti, pa i influenseri na društvenim mrežama promovišu bezglutensku ishranu kao način za mršavljenje i poboljšanje opšteg zdravlja, što je doprinelo njenom brzom usponu i popularnosti.
Bezglutenska dijeta – moda ili potreba?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ako imate celijakiju ili ste osetljivi na gluten, bezglutenska dijeta nije moda, već apsolutna potreba. Eliminacija glutena iz ishrane u ovim slučajevima može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života.
Međutim, za većinu ljudi koji nemaju ove dijagnoze bezglutenska ishrana može biti nepotrebno ograničavajuća. Glutena se ne morate odreći ako ne patite od ovih stanja, osim ako vam lekar ne preporuči drugačije.
Zaključak
Bezglutenska dijeta je neophodna osobama koje boluju od celijakije ili su osetljive na gluten. Međutim, za ostatak populacije to može biti samo trend ili moda. Pre nego što odlučite da promenite ishranu, konsultujte se sa lekarom ili nutricionistom kako biste dobili pravu dijagnozu i preporuke.
Budite svesni da bezglutenska ishrana može biti izazovna jer zahteva pažljivo biranje namirnica i može biti skuplja od uobičajene ishrane. Ako nemate medicinski razlog za ovu dijetu, važno je da se pridržavate izbalansirane ishrane, koja obuhvata raznovrsne žitarice, voće, povrće, proteine i masti.
Neka vaša odluka o ishrani bude zasnovana na činjenicama, a ne samo na modi ili trenutnim trendovima sa društvenih mreža. Važno je slušati svoje telo i pratiti savete stručnjaka kako biste postigli najbolje rezultate za svoje zdravlje i blagostanje.
. . .
„Hrana koju jedemo može biti ili najsigurniji i najmoćniji oblik medicine ili najsporija vrsta otrova.“ – Hipokrat, Otac medicine.
