Rasprostranjena i vrlo učestala, osteoporoza kao bolest savremenog sveta poprima dimenzije pandemije. Kako su simptomi ove hronične bolesti dugo gotovo neprimetni, osteoporozu stručnjaci nazivaju tihom bolesti sa velikim posledicama.
Šta je osteoporoza?
Osteoporozu karakterišu smanjena čvrstina kostiju i slabljenje celokupnog skeleta, što povećava mogućnosti za prelom kostiju. Na taj način ova metabolička bolest za krajnji ishod može imati trajnu onesposobljenost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Osteoporoza – najčešća bolest kostiju
Ova sistemska hronična bolest odlikuje se gubitkom koštane mase i smanjenom mineralnom gustinom kostiju. Osteoporoza izaziva poremećaj u građi koštanog tkiva, tako da kosti postaju razređene i krhke, što pak povećava njihovu sklonost ka prelomima.
O osteoporozi se najčešće govori kao o bolesti ljudi starije dobi. Medicinske statistike to nedvosmisleno potvrđuju, pa učestalost bolesti progresivno raste sa godinama. Zbog osteoporoze posle pedesete godine svaka druga žena i svaki četvrti muškarac dožive neki prelom kostiju.
Procenjuje se da više od 200 miliona ljudi širom sveta boluje od osteoporoze. Iako pogađa oba pola, čak četiri puta je veća šansa da žene obole od nje.
Simptomi osteoporoze
Kao što smo rekli, odsustvo vidljivih znakova koji bi upozorili na promene u strukturi koštanog sistema otežavaju preventivno delovanje i lečenje osteoporoze. I zaista, može se reći da u početnoj fazi bolesti nema nikakvih simptoma koji bi upozorili pacijenta. Iskustva govore da većina pacijenata tek nakon nekog preloma sazna da je osteoporoza pravi krivac.
Ipak, postoje neki znaci na koje treba obratiti pažnju, a izdvajamo sledeće:
- smanjenje visine – smanjenje visine za dva-tri centimetra ili više;
- promena držanja tela – savijanje, saginjanje napred;
- kratak dah – smanjen kapacitet pluća;
- bolovi u donjem delu leđa i
- prelom kosti.
Pošto, kao što znamo, osteoporozu najčešće ne prate simptomi koji mogu upozoriti na njeno postojanje, ima vrlo važnih faktora rizika koji doprinose njenom razvoju.
Starenje povećava rizik od preloma kostiju zbog osteoporoze i za muškarce i za žene. Međutim, zbog smanjenog lučenja hormona estrogena, koji čuva kosti, naročito su ugrožene žene koje imaju više od pedeset godina.
Struktura kostiju i telesna težina važan su faktor rizika. Žene sitne telesne građe i one mršave češće imaju problem sa osteoporozom i posledicama ove bolesti.
Nasledni faktor takođe može ukazati na sklonost ka osteoporozi. Ako su roditelji ili neko od predaka imali znakove osteoporoze, kao što su prelomi posle bezazlenih padova, to kod pacijenta može povećati rizik od osteoporoze.
Naravno, i neka medicinska stanja i lekovi, posebno oni povezani sa hormonskom neravnotežom, mogu uticati na zdravlje kostiju i pojavu osteoporoze.
Dijagnostikovanje osteoporoze
Na osnovu faktora rizika, kao i prethodnog i trenutnog kliničkog stanja, lekar sa pacijentom odlučuje treba li uraditi preglede kojima bi se dijagnostikovala osteoporoza.
Za dijagnostikovanje osteoporoze koriste se različita ispitivanja, ali i analiza krvi. Ova analiza, kao „prvi nivo” ispitivanja, utvrđuje koncentraciju kalcijuma i fosfora u krvi.
Za potpuniju sliku stanja kostiju neophodno je uraditi ispitivanje poznato kao denzitometrija, koje čini osnovu za procenu stanja koštane mase. Stručnjaci se opredeljuju za denzitometriju i ističu njene prednosti: visoka preciznost, odlična tolerancija pacijenata, zanemarljiv nivo zračenja i pristupačnost zbog niske cene.
Rezultati testa iskazuju se kao T-vrednosti i Z-vrednosti. Kada se gustina kostiju pacijenta poredi sa gustinom kostiju mladih ljudi istog pola, iskazuje se kao T-vrednost. Poređenje gustine kostiju vrši se i sa gustinom kostiju očekivanom kod osoba istih godina, pola, težine i etničkog porekla, pa se izražava kroz Z-vrednosti.
Preporuka je da svaka žena starija od 65 godina uradi test denzitometrije. Kod žena sa prisutnim faktorima rizika za osteoporozu denzitometriju treba uraditi i u mlađoj životnoj dobi.
Kada je u pitanju muška populacija, preporuka je da muškarci stariji od 70 godina, kao i oni mlađi sa faktorima rizika urade ovakav test.
Kako se leči osteoporoza
Sa pravom se o osteoporozi govori kao o bolesti koja je u savremenom svetu pandemijska. To potvrđuju podaci koji kažu da se osteoporoza ispoljava kod jedne trećine žena u dobi od pedeset godina i kod čak dve trećine žena u dobi od sedamdeset godina.
Prevencija i lečenje osteoporoze podrazumevaju da se određenim merama zaustavi napredak gubitka koštane gustine, pa i da se gustina kostiju poveća. Kada se zaustavi napredak gubitka koštane gustine, i posledični prelomi kostiju mogu biti izbegnuti ili bar ređi.
Postoje dva načina kojima se ovo može postići:
- nefarmakološka terapija – podrazumeva vežbe i fizičku aktivnost, zatim pravilnu ishranu i unos kalcijuma i vitamina D, kao i eliminaciju faktora rizika, poput konzumiranja alkohola, pušenja, kortikosteroida i drugog;
- farmakološka terapija – primena takozvanih antiresorptivnih lekova, koji sprečavaju gubitak koštane mase, zatim stimulatora izgradnje kostiju, ali i lekova sa heterogenim dejstvom.
Lekovi kojima se postižu dobri rezultati u lečenju osteoporoze i najčešće se koriste jesu bifosfonati. Kako je osteoporoza hronična bolest, teško je odrediti koliko će trajati lečenje. Ako su faktori rizika ozbiljni, lečenje se ne prekida. Treba reći da bifosfonati mogu izazvati neželjene efekte na rad gastrointestinalnog trakta.
Lečenju osteoporoze treba pristupiti multidisciplinarno, što znači da u njemu, pored lekara opšte prakse, učestvuju i reumatolog, ortoped, endokrinolog, fizijatar i ginekolog.
Stil života kao faktor smanjenja rizika od osteoporoze
Među brojnim faktorima rizika od osteoporoze ima onih na koje ne možemo uticati – pol, starosna dob, nasledni faktor i drugi. Na sreću, postoji nešto na šta možemo uticati, a ključno je za smanjenje rizika od ove bolesti. Pogađate – zdrav način života.
Tu prvenstveno mislimo na izbalansiranu ishranu, bogatu namirnicama koje sadrže prekopotrebne minerale i vitamine. Za očuvanje zdravlja kostiju posebno je važan kalcijum, kao i vitamin D. Preporuke su 1000 mg kalcijuma dnevno, odnosno 1200 mg za žene preko 50 godina i muškarce preko 70 godina.
Magnezijum takođe pozitivno utiče na gustinu kostiju, dok unos natrijuma i zasićenih masti treba ograničiti.
Posebno važno za očuvanje zdravlja kostiju je fizičko vežbanje. Preporučuju se vežbe sa opterećenjem, sa rukama i nogama oslonjenim o pod. Korisne su i aktivnosti poput penjanja uz stepenice, čučnjeva, sklekova, treninga sa tegovima. Ovakav način vežbanja podstiče formiranje novog koštanog tkiva i jača kosti
Svakako, valja naglasiti da fizičko vežbanje ima čitav niz korisnih efekata na zdravlje čoveka, posebno u održavanju optimalne telesne težine i očuvanju zdravlja srca. Vežbanje je važno i kada su u pitanju posledice osteoporoze, jer poboljšava ravnotežu i koordinaciju, čime se mogu izbeći prelomi i povrede.
Zaključak
Osteoporoza, kao hronična bolest savremenog čoveka, ozbiljnim posledicama može značajno narušiti kvalitet života. Prelomi kostiju su bolni, dugo se leče, a mogu stvoriti i druge probleme. Tako prelom kuka vezuje pacijenta za postelju prilično dugo, čime se povećava rizik od stvaranja ugrušaka, pneumonije i raznih infekcija.
Ohrabruje što se na osteoporozu može delovati preventivno (pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću), a čak i ako obolite, postoje adekvatni lekovi koji će vam olakšati stanje. I kada postoji sumnja, odnosno povećan rizik od osteoporoze, i kada je ona već dijagnostikovana, najvažnije je obratiti se lekaru. On će sagledati sve i sačiniti plan prevencije i lečenja, što će poboljšati zdravlje vaših kostiju i sprečiti neželjene posledice.
