Možda prvi put čujete za lokomotorni sistem i sam naziv vam zvuči šaljivo ili kao nešto što smo upravo izmislili. Možda vam se čini da takav sistem ima veze sa automobilima ili motorima, ali on je jedan od najvažnijih sistema u ljudskom organizmu.
Lokomotorni sistem nam pomaže da se krećemo; hodamo, trčimo, skačemo i pravimo precizne pokrete prstima. Nažalost, ovaj sistem može oboleti.
Bolesti lokomotornog sistema sve su prisutnije u radnoj populaciji, predstavljaju sve veći problem, a posebno zabrinjava značajan porast stečenih bolesti lokomotornog sistema u mlađoj populaciji.
U ovom tekstu bavićemo se bolestima ovog sistema, zašto se javljaju i da li ih je i kako moguće sprečiti.
Šta je lokomotorni sistem?
Lokomotorni sistem je sistem organa za kretanje i sastoji se od tri povezana dela. Ta tri dela su koštani sistem, zglobovi i mišići.
Koštani sistem, odnosno skelet izgrađen je od velikog broja kostiju koje su međusobno povezane zglobovima i oni zajedno čine pasivni deo lokomotornog sistema. Mišići su aktivni deo ovog sistema i njihovim dejstvom se krećemo.
Bolesti lokomotornog sistema
S obzirom na to da se lokomotorni sistem sastoji od tri sistema, postoje mnoge bolesti koje mogu zahvatiti neki od njih. Posebno možemo izdvojiti bolesti koje su stečene i javljaju se u radnoj populaciji.
Bolesti lokomotornog sistema u radnoj populaciji
Povrede delova lokomotornog sistema i bolesti moguće su kojim god poslom da se bavite, a u poslednje vreme ih je sve više.
Određeni poslovi, kao što je teži fizički rad, nose veći rizik, dok se drugi, pretežno kancelarijski poslovi, smatraju manje rizičnim.
Kada se govori o bolestima lokomotornog sistema u radnoj populaciji, misli se na stečene bolesti i one mogu biti:
- stečeni deformiteti prstiju i šaka,
- bolesti čašice kolena,
- bol u leđima (lumbago),
- kifoza,
- skolioza i
- diskus hernija i vratna diskus hernija.
Stečeni deformiteti prstiju i šaka
Stečeni deformiteti prstiju i šaka mogu se javiti kao posledica različitih povreda ili neadekvatnog lečenja. Deformitet kao posledica povrede često se javlja u radnoj populaciji koja se bavi fizičkim poslovima, a posebno onim poslovima koji uključuju korišćenje različitih mašina. Stečeni deformitet prstiju i šaka se u većini slučajeva uspešno može rešiti operativnim putem.
Bolesti čašice kolena
Bolesti čašice kolena najčešće nastaju kao posledica nepravilnog pomeranja same čašice kolena, i to pri savijanju i opružanju kolena.
Iako je ova bolest tipična za sportiste, često se javlja i u radnoj populaciji, posebno kod osoba koje moraju dugo da stoje u toku radnog vremena. Lečenje podrazumeva fizikalnu terapiju u kombinaciji sa lekovima protiv bolova.
Bol u leđima (lumbago)
Bol u leđima, kao i bol u krstima, sve je veći problem velikog dela populacije. Najugroženiji su ljudi koji se bave teškim fizičkim poslovima, oni koji dižu i nose veliki teret, kao i oni koji su prinuđeni da veći deo, ako ne i celo radno vreme, provedu na nogama ili u nekom prinudnom (neprirodnom) položaju.
Ugroženi su i oni koji moraju da sede tokom čitavog radnog vremena, kao što su vozači kamiona, taksisti i drugi vozači motornih vozila i radnih mašina.
Bol u leđima se često javlja i kod osoba koje obavljaju kancelarijske poslove i konstantno sede u istom položaju.
Kifoza
Sve češći problem osoba koje veći deo radnog dana provode u sedećem položaju ispred monitora je pojava kifoze. Kifoza je deformitet kičme kada je kičma u grudnom delu previše ispupčena prema nazad i stvara se grba.
Kifoza se može tretirati fizikalnom terapijom, akupresurom i kiropraktikom.
Skolioza
Slično kao kifoza, i skolioza je deformitet kičme, ali u ovom slučaju reč je o bočnom krivljenju kičmenog stuba. Skolioza je složen problem i treba primeniti kombinovano lečenje kako bi se otklonio deformitet.
Diskus hernija
Diskus hernija je problem sa kojim se susreće veliki broj ljudi, a najčešće su to oni između 30 i 60 godina. Diskus hernija je prolaps međupršljenskog diska i u radnoj populaciji često se javlja kao posledica povrede.
Većina diskus hernija javlja se u lumbalnom delu kičme, ali neretko osobe imaju problema i sa vratnom diskus hernijom.
Kako bi se ublažili simptomi diskus hernije, treba kombinovati fizikalnu terapiju sa dekompresijom, ali i druge metode kao što su kiropraktika, akupunktura, masaže, a pomaže i vežbanje joge.
Postoji i opcija operativnog rešavanja problema diskus hernije, ali se ona praktikuje vrlo retko.
Sprečavanje bolesti lokomotornog sistema u radnoj populaciji
Stečene bolesti sistema za kretanje nije lako sprečiti. U većini slučajeva na njihov nastanak utiče nešto što je van naših moći, kao što su neadekvatni ili specifični uslovi za rad ili dužina radnog vremena.
Ipak, ono što može pomoći i na šta možemo da utičemo jesu:
- redovno bavljenje fizičkom aktivnošću,
- šetanje u slobodno vreme,
- redovno pravljenje pauza tokom radnog vremena,
- ustajanje iz sedećeg položaja i kratko istezanje na svakih 45 minuta,
- vežbe istezanja ujutru i uveče pred spavanje,
- pravilno sedenje u stolici,
- pravilno držanje i hodanje i
- odlazak na masaže.
Prevencija je uvek bolja od leka – zato gornje preporuke ozbiljno uzmite u razmatranje i uključite u životni stil, a osećaj slobode pokreta i život bez spomenutih problema nagrada je koja je i te kako dragocena.
