Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) jedna je od najpriznatijih, naučno utemeljenih i najčešće primenjivanih psihoterapijskih metoda današnjice. Prema podacima Američke psihološke asocijacije (APA), čak 70% osoba koje se uključe u KBT potvrđuju da je od 8 do 20 terapija dovoljno za značajno smanjenje simptoma depresije i anksioznosti.
Suština KBT-a zasniva se na pretpostavci da je naše raspoloženje u snažnoj korelaciji sa načinom razmišljanja i ponašanja. Zato se tokom terapije radi na prepoznavanju, preispitivanju i preoblikovanju negativnih i disfunkcionalnih obrazaca mišljenja i reakcija. Ovakav pristup vodi ka konkretnoj, dugotrajnoj promeni i poboljšanju kvaliteta života.
Kratak istorijat
Razvoj KBT-a povezuje se sa radom dvojice istaknutih kliničara i istraživača: Arona Beka i Alberta Elisa.
- Aron Bek, psihijatar koji je radio na kliničkom ispitivanju depresije tokom šezdesetih godina 20. veka, primetio je da osobe s depresijom često imaju tzv. negativnu pristrasnost u razmišljanju, tačnije sklonost da tumače događaje na pesimističan način.
- Albert Elis, sa druge strane, razvio je racionalno-emotivnu terapiju (RET) i ona se fokusirala na ulogu iracionalnih uverenja u generisanju negativnih emocija.
Spajajući ove ideje, KBT je s vremenom postao sveobuhvatan pristup koji integriše kognitivne tehnike (usmerene na ispravljanje iskrivljenih misaonih obrazaca) i bihevioralne tehnike (fokusirane na konkretne postupke i usvajanje novih navika).
U čemu sve KBT pomaže
Anksiozni poremećaji
Kognitivno-bihevioralna terapija se naročito dobro pokazala u lečenju panike, fobija, socijalne anksioznosti i generalizovanog anksioznog poremećaja. Terapeut pomaže klijentu da prepozna i preispita katastrofične misli („Ovo će se sigurno završiti loše”), a zatim da ih zameni realističnijim, umirujućim stavovima.
Depresija
Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), depresija trenutno pogađa oko 280 miliona ljudi širom sveta, a KBT se ističe kao jedna od najefikasnijih metoda za prevazilaženje ove raširene teškoće. Identifikovanje „negativnog unutrašnjeg dijaloga” i aktiviranje pozitivnih, smislenih aktivnosti doprinose trajnoj promeni raspoloženja.
Poremećaji ishrane
Kod problema poput bulimije, emocionalnog prejedanja ili ortoreksije KBT omogućava promenu osnovnih uverenja o hrani, telu i samopoštovanju. Tehnike kognitivne restrukturacije i planiranja obroka olakšavaju postepeno uspostavljanje zdravijeg odnosa prema ishrani.
Stres i „sagorevanje”
Hronični stres i tzv. sindrom izgaranja ili sagorevanja sve su češći u savremenim poslovnim okruženjima. KBT pomaže da se uoče preterano negativne ili perfekcionističke misli („Moram uvek da budem savršen”) i nudi alate za konstruktivnije reagovanje na svakodnevne izazove. Statistike pokazuju da programi usmereni na KBT značajno smanjuju izostanke s posla i unapređuju radnu efikasnost.
Kontrola besa i impulsivnih reakcija
Tehnike samoposmatranja, relaksacije i postepenog izlaganja neprijatnim situacijama pomažu osobama koje se bore s izlivima besa ili impulsivnim odlukama. Kroz vežbe i domaće zadatke klijent usvaja nove veštine reagovanja i stiče kontrolu nad sopstvenim ponašanjem.
Kako KBT podržava mentalno zdravlje
Mentalno blagostanje predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje u svim životnim sferama – poslu, porodici, društvenim odnosima i ličnim aktivnostima. Kada nam je psiha u ravnoteži, otporniji smo na stres, lakše donosimo odluke, rešavamo probleme i kvalitetnije komuniciramo sa okolinom.
KBT se u toj priči izdvaja kao izuzetno praktičan i često kraći terapijski pristup (od desetak do dvadesetak seansi, zavisno od problema), a njegova efikasnost potvrđena je brojnim kliničkim studijama. Rad na prepoznavanju i menjanju iskrivljenih uverenja može da se nauči i primeni relativno brzo, čime se stvaraju čvrsti temelji za dugoročni oporavak i lični rast.
Istovremeno, poslodavci koji prepoznaju značaj mentalnog zdravlja i kroz zdravstveno osiguranje ili druge beneficije obezbede psihoterapiju, uključujući i KBT, ulažu u prevenciju i blagovremeno rešavanje poteškoća na radnom mestu. Na taj način povećava se otpornost timova, smanjuju se izostanci zbog bolovanja, a samim tim povećava se i radni učinak.
Ovakva kultura brige o zaposlenima jača ugled kompanije, privlači kvalitetan kadar i donosi dugoročne koristi i za pojedince i za celu organizaciju.
Zaključak
Kognitivno-bihevioralna terapija nudi konkretne, naučno potkrepljene metode koje pomažu u savladavanju širokog spektra psihičkih teškoća – od anksioznosti i depresije, preko poremećaja ishrane i hroničnog stresa, pa sve do upravljanja besom. Njen uspeh počiva na jednostavnom principu: kada promenimo način na koji razmišljamo, menjaju se i naša osećanja i postupci.
Za sve one koji se osećaju preplavljeno ili traže efikasne strategije da poboljšaju život KBT predstavlja pouzdan put ka trajnijim i pozitivnijim promenama. Ulaganje u mentalno zdravlje uvek se isplati – ne samo za pojedinca već i za društvo u celini, jer nam omogućava da sa više elana, otpornosti i smirenosti gradimo ispunjen život.
