Sagorevanje na poslu (burnout): šta je i kako ga prepoznati

Sagorevanje na poslu, poznato i kao „burnout”, predstavlja sve izraženiji problem u današnjem brzom i zahtevnom radnom okruženju. Ovaj termin je prvi put 1974. godine uveo Herbert Frojdenberger, ukazujući na hronični stres izazvan visokim zahtevima na poslu.

Doktor razgovara sa pacijentom o simptomima sagorevanja na poslu

Razumevanje i rano prepoznavanje simptoma sagorevanja ključno je za očuvanje, kako zdravlja, tako i produktivnosti unutar radne atmosfere. Prepoznavanje simptoma omogućava pravovremene intervencije koje sprečavaju eskalaciju problema i nastanak ozbiljnijih posledica po mentalno i fizičko zdravlje.

Stres i sagorevanje na poslu: koja je razlika?

Za razliku od običnog stresa, koji može biti privremen i uzrokovan specifičnim događajima, sagorevanje predstavlja postepeno i hronično stanje. To je rezultat neprekidnog pritiska i preopterećenja, koje ne samo da smanjuje motivaciju i produktivnost već dovodi do osećaja apatije i gubitka interesa za rezultate rada.

Uzroci i profil osoba pod rizikom od sagorevanja

„Burnout” često pogađa one koji su najangažovaniji i najposvećeniji svom poslu, stvarajući paradoks između njihove posvećenosti i rizika od izgaranja. Osobe sa odličnim liderskim sposobnostima, koje su entuzijastične, otvorene i komunikativne često su cenjeni zaposleni. Međutim, ukoliko nemaju adekvatno razumevanje i podršku kolega i nadređenih, njihov rizik od sagorevanja značajno raste.

Ovakvi pojedinci obično preuzimaju više odgovornosti i od njih se očekuje da kontinuirano postižu visoke rezultate, što može stvoriti preveliki pritisak i stres. Visoki standardi koje postavljaju za sebe i druge mogu ih učiniti posebno osetljivim na razočaranje i profesionalnu izolaciju ako njihovi napori nisu priznati ili podržani.

Dodatni faktori kao što su konflikti na poslu i mobing mogu doprineti razvoju ovog sindroma. Neprijateljsko radno okruženje može pogoršati stres i povećati osećaj bespomoćnosti, dovodeći do duboke emocionalne iscrpljenosti i smanjene profesionalne efikasnosti.

Muškarac radi pod ekstremnim pritiskom i stresom

Faze nastanka sindroma sagorevanja

FAZA 1: Početna uzbuđenost i idealizacija radnog mesta

Entuzijazam prerasta u preteranu posvećenost, gde zaposleni preuzimaju više zadataka nego što mogu realno upravljati, često zanemarujući lične potrebe.

FAZA 2: Zanemarivanje odmora i preterano opterećenje poslom

Ova faza uključuje redovno ostajanje na poslu prekovremeno ili rad tokom vikenda, što može dovesti do ozbiljnog stresa koji zahvata sve aspekte života.

FAZA 3: Teškoće u međuljudskim odnosima i prenošenje nezadovoljstva na porodicu

Stres negativno utiče na privatni život, izazivajući sukobe sa najbližima zbog povećane razdražljivosti i smanjene strpljivosti. Ovim se sagorevanje na poslu prenosi i u krug bliskih ljudi.

FAZA 4: Razočaranje koje dovodi do emocionalne ranjivosti i nepoverenja

Gubitak vere u vrednost sopstvenog rada može dovesti do emocionalne ranjivosti i osećaja da trud nije adekvatno priznat.

FAZA 5: Povlačenje i izolacija

Poslednja faza pred potpuno sagorevanje uključuje apatiju, gubitak motivacije za društvene aktivnosti i može rezultirati depresijom i drugim zdravstvenim problemima.

Glavni simptomi sagorevanja na poslu

  • Stalni osećaj negativnosti: Osećaj nedostojnosti i beznađa, koji negativno utiče na profesionalne odnose.
  • Fizički i psihički umor: Ne samo fizička iscrpljenost već i emocionalni umor, koji otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
  • Nedostatak motivacije: Gubitak interesa čak i za aktivnosti koje su nekad bile izvor zadovoljstva.
  • Teškoće u koncentraciji: Mentalna i fizička iscrpljenost smanjuje fokus i povećava greške.
  • Promene raspoloženja: Razdražljivost i promene u emocionalnom stanju utiču na međuljudske odnose na poslu.
  • Osećaj ravnodušnosti: Apatija prema zadacima, što može rezultirati zanemarivanjem profesionalnih obaveza.

Lečenje

Lečenje sagorevanja na poslu često zahteva integrisani pristup, koji uključuje psihoterapiju, promene u načinu života i strategije za upravljanje stresom. Terapijski pristupi poput kognitivno-bihevioralne terapije često su efikasni u pomoći pojedincima da prepoznaju i izmene negativne obrasce misli i ponašanja.

Takođe je bitno uspostaviti zdravu ravnotežu između posla i privatnog života, što uključuje redovno vežbanje, kvalitetan san i pravilnu ishranu.

Zabrinuta poslovna žena suočava se sa stresom na poslu

Kako sprečiti sagorevanje na poslu

Važno je usmeriti se na strategije koje mogu smanjiti stres, poput postavljanja realnih ciljeva, učestvovanja u zabavnim aktivnostima i redovnog vežbanja. Ove aktivnosti poboljšavaju fizičko stanje, mentalnu jasnoću, kao i zadovoljstvo na poslu.

Organizovanje društvenih događaja i ohrabrivanje otvorene komunikacije unutar tima takođe može značajno doprineti smanjenju radnog stresa i poboljšanju radne atmosfere.

Zaključak

Prepoznavanje i rešavanje simptoma sagorevanja na poslu ključni su za očuvanje kako mentalnog, tako i fizičkog zdravlja u radnom okruženju. Pravovremene intervencije i aktivno učešće kako pojedinaca, ali i organizacija neophodni su za održavanje zdrave radne atmosfere i sprečavanje sagorevanja.

Ne dozvolite da burnout upravlja vašim životom; preduzmite korake već danas kako biste osigurali bolju ravnotežu i zdraviju radnu atmosferu.

NEWSLETTER