Promene vremena i krvni pritisak: šta se zaista dešava kada zahladi ili otopli

Objavljeno: 25. oktobar 2025.
Ažurirano: 9. septembar 2026.

Jutros je bilo desetak stepeni, popodne gotovo 25. Sledećeg dana stižu kiša, vetar i naglo zahlađenje. Ako baš tada izmerite drugačiji krvni pritisak nego prethodnih dana, lako je zaključiti: „Opet je vreme krivo.“

Veza postoji, ali nije tako jednostavna. Temperatura vazduha zaista može uticati na krvni pritisak, naročito kod starijih ljudi i osoba sa hipertenzijom. Ipak, nije moguće svaku promenu krvnog pritiska pripisati atmosferskom pritisku, vlažnosti vazduha ili promeni vremena.

Da li promena vremena zaista može da utiče na krvni pritisak?

Može. Među meteorološkim faktorima, veza između temperature i krvnog pritiska najbolje je potvrđena. Kako navodi Stručni konsenzus Evropskog društva za hipertenziju, prosečne vrednosti krvnog pritiska češće su više pri nižim spoljašnjim temperaturama, a niže pri višim. To ipak ne znači da će svako zahlađenje podići pritisak niti da će svako otopljenje dovesti do njegovog pada.

Hladnoća sužava krvne sudove i može povisiti pritisak.

Zašto hladnoća može da podigne, a toplota da snizi pritisak?

Na hladnoći se krvni sudovi u koži i perifernim delovima tela sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote. Takvo sužavanje, odnosno vazokonstrikcija, povećava otpor protoku krvi i kod nekih ljudi podiže krvni pritisak. Zato se kod nekih ljudi krvni pritisak zimi razlikuje od vrednosti koje mere tokom toplijih meseci.

Na vrućini se krvni sudovi šire, pa pritisak može biti niži. Istovremeno se znojenjem gube voda i elektroliti, zbog čega se mogu javiti slabost, vrtoglavica ili nestabilnost pri ustajanju.

To je posebno važno kod starijih ljudi i osoba koje koriste lekove za snižavanje pritiska ili diuretike. Tokom velikih vrućina dodatnu pažnju zahtevaju i lekovi koji mogu povećati osetljivost na toplotu i dehidrataciju.

A šta je sa atmosferskim pritiskom?

Pri promeni vremena često se istovremeno menjaju temperatura, vlažnost vazduha, vetar i atmosferski pritisak. Zbog toga nije lako izdvojiti jedan faktor i proglasiti ga uzrokom.

Postoje istraživanja koja povezuju pojedine meteorološke promene sa krvnim pritiskom, ali su dokazi za temperaturu dosledniji nego za sam barometarski pritisak. Rečenica „pao je vazdušni pritisak, pa mi je skočio krvni“ može opisivati nečije iskustvo, ali ne dokazuje da je upravo to uzrok.

Jedno merenje nije dovoljno

Krvni pritisak se menja tokom dana. Može privremeno porasti posle fizičkog napora, uznemirenosti, kafe ili cigarete, neprospavane noći, zbog bola ili čak pune bešike. Na rezultat utiču i položaj tela i ruke, kao i veličina manžetne.

Zato jedno merenje, na primer 150/95 mmHg tokom zahlađenja, nije dovoljno da zaključite ni da je vreme uzrok ni da propisana terapija više ne reguliše pritisak kao ranije.

Ako želite da proverite da li se obrazac ponavlja, merite pritisak u sličnim uslovima: sedite mirno pet minuta, izbegavajte kafu, cigarete i vežbanje 30 minuta pre merenja, oslonite ruku u visini srca i uradite dva merenja u razmaku od oko jednog minuta.

Američko udruženje za srce takođe preporučuje dva uzastopna merenja i beleženje rezultata. Naš vodič za merenje krvnog pritiska kod kuće detaljnije objašnjava pravilnu tehniku.

Promena terapije zasniva se na ponovljenim merenjima i proceni lekara.

Da li terapiju treba menjati kada zahladi ili otopli?

Ne na svoju ruku. Jedna viša izmerena vrednost tokom hladnog dana nije razlog da uzmete dodatnu tabletu, kao što ni jedna niža vrednost tokom vrućine nije razlog da preskočite propisanu terapiju.

Kod nekih ljudi sezonske razlike mogu biti dovoljno izražene da lekar razmotri prilagođavanje terapije, ali tek na osnovu ponovljenih merenja, simptoma i drugih okolnosti. Ako se tokom toplog perioda ponavljaju vrtoglavica i neuobičajeno nizak pritisak ili tokom hladnijih dana vrednosti uporno ostaju više nego ranije, pokažite lekaru zapisane rezultate.

Kada vreme više nije dovoljno objašnjenje?

Ako više dana pravilno izmerene vrednosti ostaju povišene ili se uz promenu pritiska javljaju nove tegobe, ne treba sve pripisivati vremenu. Ako niste sigurni šta brojke znače, naš tekst o tome šta prvo uraditi kada izmerite visok krvni pritisak objašnjava kada treba ponoviti merenje i kada potražiti pomoć.

Ako izmerite tako visoku vrednost bez navedenih simptoma, sačekajte najmanje jedan minut i ponovite merenje. Ako pritisak i dalje ostaje veoma visok, odmah se javite lekaru da biste dobili savet šta dalje.

Šta možete da uradite?

• Na hladnoći se obucite dovoljno toplo i izbegavajte intenzivan fizički napor odmah po izlasku iz toplog prostora.
• Tokom vrućine unosite dovoljno tečnosti, osim ako vam je lekar ograničio njen unos.
• Terapiju uzimajte prema propisanom rasporedu i ne menjajte dozu zbog vremenske prognoze.
• Ako sumnjate da vreme utiče na vaš pritisak, merite ga nekoliko dana u sličnim uslovima i beležite rezultate.

Promena vremena može uticati na krvni pritisak, ali nije dobro objašnjenje za svaku oscilaciju. Ako se promene ponavljaju, pravilno merenje i kratak dnevnik daju lekaru korisniju informaciju od podatka da je tog dana stigao hladan front.