Čim se pojave prvi znaci lepšeg vremena, a živa na termometru počne pokazivati temperaturu iznad 20 stepeni, mnogi stručnjaci počnu da savetuju da treba preći na „lakšu ishranu”. Često se ovakav način ishrane preporučuje i osobama koje imaju poremećaje organa za varenje. Potrebno je prestati s konzumacijom određenih namirnica, a u ishranu uvrstiti laku hranu kako bi naš organizam funkcionisao što bolje.
Nažalost, najčešće sve ostane na savetima. Glavni razlog je što postoji malo podataka šta se podrazumeva pod lakom hranom i da li je stvarno potrebno menjati ishranu u skladu s godišnjim dobom.
Da ne biste pomislili kako je ovo samo još jedan novi trend u svetu, upoznaćemo se malo bolje s pojmom laka hrana i zašto je ona bitna za ljudski organizam.
Na šta se misli kada se kaže „laka hrana”?
Kad već govorimo o lakoj hrani, najpre je važno da se upoznamo sa tim šta to tačno znači. Pod lakom hranom se podrazumevaju namirnice koje se lakše i brže vare, odnosno one namirnice koje se ne zadržavaju previše dugo u želucu.
Upravo se zato laka hrana preporučuje osobama koje imaju neki problem s varenjem hrane, pošto laka hrana ne opterećuje želudac onoliko koliko to čini teška.
Koja se to hrana lakše vari? Najlakše i najbrže vare se ugljeni hidrati, zatim proteini, a najteže i najsporije vare se masti.
Povrće mnogi smatraju lakom hranom, ali ne znaju da nije svako povrće lako svarljivo zbog količine vlakana koje sadrži u sebi.
Bitno je razgraničiti da laka hrana i niskokalorična hrana nisu jedno te isto. Laka hrana ne mora biti niskokalorična i obrnuto. Ovo je bitno za one koji bi voleli da izgube višak kilograma, jer kada jedete laku hranu tokom svoje dijete, možete unositi previše kalorija, a konstantno biti gladni jer se hrana lako vari.
Zašto je bitno jesti laku hranu kada je toplo vreme?
Tokom jeseni I zime, kada je napolju hladno, a vremenski uslovi nepovoljni, potrebno nam je da konzumiramo hranu koja je kalorična i koja će nas dugo držati sitima.
U proleće i leto vremenske prilike se menjaju, a s njima i potrebe našeg organizma. Telo se tokom toplijih meseci detoksikuje od teške hrane koja se konzumirala zimi. Naš zadatak je da mu pomognemo tako što ćemo jesti laku hranu i tako dopustiti da se jetra i žučna kesa odmore i regenerišu. Takođe, u toku toplijih meseci treba jesti hranu koja hladi organizam, a ne onu koja ga dodatno zagreva.
Koja hrana je laka?
Kako biste što bolje mogli da planirate svoje obroke, podelićemo s vama koje to namirnice spadaju u laku kategoriju.
Namirnice koje se brzo vare:
- Voće: banane, dinja, lubenica, avokado, sos od jabuka;
- Povrće: bundeva, tikvica bez semenki, spanać, cvekla, boranija, zelena salata, šargarepa;
- Hleb: beli hleb, tost, dvopek, krekeri, testenina;
- Meso: nemasna piletina, ćuretina, riba, tofu;
- Mlečni proizvodi: jogurt, mladi sir, kiselo mleko, sladoled;
- Žitarice: beli pirinač, kinoa, heljda.
Kad se govori o lakoj hrani, ne misli se isključivo na prirodu namirnica, već i na njihovu pripremu. Da bi se hrana lakše svarila, potrebna je posebna priprema. Preporuka je da se hrana više priprema na vodi i na pari, a manje da se prži i peče. Ako je ipak potrebno peći neku hranu, daje se prednost pečenju u rerni s vrlo malo ulja ili bez njega.
Kada je reč o povrću, najbolje ga je pripremati na pari ili kratko bariti, jer se tako pripremljeno povrće mnogo lakše vari, a zadržava sve nutritivne vrednosti.
Mesne prerađevine je poželjno izbaciti iz ishrane, a kada su u pitanju mesa koja su dozvoljena, preporuka je da se izbegavaju dimljena mesa, ali i dimljena riba.
Kako planirati ishranu u toplijim mesecima?
Da bi hrana imala što bolji uticaj na naš organizam, bitno je dobro isplanirati obroke tokom toplijih meseci.
U proleće treba napraviti postepenu promenu od teške ka lakoj hrani. To podrazumeva konzumaciju povrća koje je u sezoni i postepeno izbacivanje namirnica koje se teško vare i zagrevaju organizam.
A kako biste se što bolje osećali, a organi za varenje bili što zdraviji, tokom leta treba primeniti sledeće savete:
- Jedite manje, a češće obroke;
- Jedite više voća i povrća i sveže ceđenih voćnih sokova;
- Pijte dosta vode;
- Izbegavajte previše začinjena i ljuta jela;
- Izbegavajte jela kao što su gulaši i paprikaši.
Predlog jelovnika s lakim obrocima
- Doručak: dva parčeta tosta, mladi sir i parče lubenice;
- Ručak: salata od mladog spanaća, zelene salate, kuvane kinoe i grilovane piletine bez ulja i s prelivom od jogurta;
- Večera: filet lososa pečen u rerni bez ulja s barenom šargarepom i boranijom.
Dobra ishrana je pola zdravlja
Iako nas moderno doba i prebrza sadašnjica često teraju da biramo bržu i nezdraviju hranu, ukoliko želimo da budemo zdravi, moramo voditi računa o ishrani.
Jedan od najboljih načina da se to postigne jeste da slušamo šta nam telo poručuje i da se hranimo u skladu s godišnjim dobima, i to hranom koja je dostupna tokom određene sezone.
