Migrena bez glavobolje: šta je tiha migrena i kako izgleda aura

Objavljeno: 5. jun 2026.

Nekome se pred očima pojave svetlucave tačkice. Neko vidi cik-cak linije, zamućen deo slike ili ima osećaj da mu na trenutak “beži” fokus. Kod nekoga se javi trnjenje u šaci, oko usana ili kratkotrajna teškoća da pronađe pravu reč.

To su tipični primeri aure. Kod klasične migrene posle aure često dolazi glavobolja. Kod tihe migrene dešava se nešto što zbunjuje: aura se pojavi, ali glavobolja izostane.

Zato tiha migrena često deluje kao problem sa očima, pritiskom, stresom, šećerom ili umorom. Ipak, u mnogim slučajevima reč je o migreni sa aurom, ali bez tipičnog migrenskog bola.

Šta je aura i kako izgleda?

Aura nije nikakva “energija oko tela”, već prolazna smetnja u radu nervnog sistema koja se kod nekih ljudi javlja pre migrene. Najčešće traje nekoliko minuta, razvija se postepeno i obično se povlači sama. Kod tihe migrene aura se pojavi, ali se glavobolja ne razvije.

Vizuelna aura može ličiti na bljeskove, cik-cak linije, mrlju u vidnom polju ili deo slike koji odjednom postaje zamućen.

Aura se najčešće primećuje po smetnjama vida, ali može zahvatiti i osećaj u telu, govor ili ravnotežu. Osoba može primetiti:

• svetlucave tačkice, bljeskove ili cik-cak linije pred očima
• zamućen deo vidnog polja, kao da deo slike nedostaje
• talasastu ili iskrivljenu sliku, kao gledanje kroz vodu ili naprslo staklo
• mrlju koja se pomera i širi kroz vidno polje
• trnjenje ili bockanje u prstima, šaci, licu ili oko usana
• utrnulost koja se postepeno širi kroz deo tela
• teškoću da se pronađe prava reč ili osećaj da govor na trenutak “zapne”
• pojačanu osetljivost na svetlo, zvuke ili mirise
• blagu vrtoglavicu, mučninu ili maglu u glavi

Upravo tu nastaje zabuna. Simptomi liče na uvod u migrenski napad, čovek očekuje da će ga zaboleti glava, ali se to ne desi. Ostane samo aura, ponekad i umor posle nje.

Šta je tiha migrena?

Tiha migrena je naziv koji se najčešće koristi za migrenu kod koje postoji aura, ali nema glavobolje. U stručnoj klasifikaciji govori se o tipičnoj auri bez glavobolje, kada se glavobolja ne pojavi tokom aure niti u roku od 60 minuta nakon nje. Ovaj oblik migrene opisan je i u međunarodnoj klasifikaciji glavobolja, poznatoj kao International Classification of Headache Disorders.

Drugim rečima, migrena nije uvek samo jak bol u jednoj polovini glave. Kod nekih ljudi postoje klasični simptomi migrene, kao što su mučnina, osetljivost na svetlo i pulsirajući bol, dok se kod tihe migrene bol u glavi uopšte ne mora pojaviti.

Zašto tiha migrena deluje zabrinjavajuće?

Kod klasične migrene čovek obično zna šta se dešava: boli glava, smeta svetlo, javlja se mučnina, traži se mir i tišina. Kod tihe migrene nema tog glavnog znaka, pa simptomi često deluju neobičnije i ozbiljnije.

Međutim, oprez je opravdan. Smetnje vida, trnjenje, problem sa govorom ili nagla slabost mogu imati i druge uzroke. Zato prvu epizodu ne treba olako proglasiti migrenom, naročito ako se javila posle 40. ili 50. godine, ako traje duže nego ranije ili ako se razlikuje od svega što ste do tada imali.

Posle aure se kod nekih ljudi javlja umor, pospanost, blaga mučnina ili osećaj magle u glavi, čak i kada se glavobolja ne razvije.

Kada ne treba čekati?

Ako se simptomi jave prvi put, najbolje je zakazati pregled kod lekara. Ako su nagli, jaki ili neobični, ne treba čekati redovan termin.

Hitno se treba javiti lekaru ako se pojavi slabost jedne strane tela, spušten ugao usana, nerazumljiv govor, gubitak vida na jednom oku, jaka vrtoglavica uz nestabilnost, konfuzija, gubitak svesti ili iznenadna najjača glavobolja u životu.

Ovo ne znači da svaka aura ukazuje na moždani udar. Znači samo da se simptomi koji liče na neurološki problem ne procenjuju “napamet”, posebno ako se javljaju prvi put ili se razlikuju od ranijih glavobolja.

Šta može da pokrene tihu migrenu?

Okidači se razlikuju od osobe do osobe. Kod nekoga je to loš san, kod nekoga preskakanje obroka, dehidratacija, jak stres, naglo popuštanje napetosti, alkohol, promena vremena ili hormonske oscilacije.

Dug rad za ekranom, umor i loš san kod osetljivih osoba mogu doprineti pojavi simptoma tihe migrene.

Ekrani takođe mogu biti važan okidač, naročito ako osoba dugo radi bez pauze, u lošem osvetljenju ili uz jak kontrast. Dugo gledanje u monitor, treperenje slike i rad u večernjim satima mogu dodatno opteretiti oči i nervni sistem, posebno kod osoba koje su osetljive na plavo svetlo i vizuelne nadražaje.

San je druga velika tema. Neredovan ritam spavanja, kasno leganje, premalo sna ili naglo menjanje rutine mogu povećati osetljivost na migrenu. Kod ljudi koji već imaju migrenu, neredovno spavanje često ne deluje samo kao umor, već kao okidač koji nervni sistem čini osetljivijim.

Kako pomoći sebi ako se tiha migrena ponavlja?

Najkorisnije je voditi kratak dnevnik simptoma. Zapišite kada se epizoda dogodila, koliko je trajala, šta ste videli ili osetili, da li ste bili neispavani, gladni, pod stresom, dugo pred ekranom ili izloženi jakom svetlu.

Vremenom se može pojaviti obrazac. Neko primeti da se aura javlja posle lošeg sna i tri kafe. Neko posle celog dana bez vode. Neko u danima kada se smenjuju kiša, vetar, naglo otopljenje i pad pritiska, jer migrene u prelaznim sezonama kod osetljivih osoba mogu biti češće i upornije.

Osnovne mere su jednostavne, ali često korisne: redovan san, obroci bez dugog gladovanja, dovoljno tečnosti, pauze od ekrana, smanjenje jakog svetla i kontrola krvnog pritiska. Ako se epizode ponavljaju, traju dugo ili remete svakodnevni život, potreban je pregled neurologa.

Zaključak

Tiha migrena nije izmišljena migrena niti običan umor. To je oblik migrene kod kog se javljaju simptomi aure, ali ne i glavobolja. Može izgledati dramatično, posebno kada se pojave smetnje vida, trnjenje ili problem sa govorom.

Najvažnije je ne paničiti, ali ni ne potcenjivati simptome. Ako se aura javlja prvi put, ako je drugačija nego ranije ili ako liči na moždani udar, pregled je najpametniji korak. Ako je dijagnoza već potvrđena, praćenje okidača i uređivanje svakodnevnih navika mogu pomoći da se epizode prorede i lakše kontrolišu.