Da bi imuni sistem dobro funkcionisao bitan je dobar rad creva jer se oko 70 procenata imunološkog sistema nalazi upravo duž probavnog trakta. A za dobro funkcionisanje creva neophodni su probiotici i prebiotici. Čemu oni praktično služe? Pre ovog odgovora – podsetimo se kakvo je „stanje stvari“ na terenu tj. u crevima.
Veliki broj bakterija živi u našim crevima (setite se mikrobioma i mikrobiote). Rade „punom parom“ i bez pauze u procesu razgradnje unete hrane i od toga imaju koristi i one i mi. One imaju stanište i hranu koju vole, a mi veliku pomoć pri razgradnji iste te hrane, izvlačenju dodatnih hranljivih materija kao i proizvodnji nekih vitamina koji su nam neophodni.
Kada se ovim malim “radnicima” zada previše posla (uglavnom u vidu loše i nekvalitente hrane ali i stresa) – rezultat je loše varenje i previše toksina koji ostaju u organizmu. Sve se to reflektuje i na zdravlje našeg tela i na imunitet! Dakle, veliki procenat lošeg imuniteta leži u prevelikom obimu posla za mikroorganizme. Nekada (setite se šta je pisano za SIBO) bakterije jednostavno „odlepe“ i treba mnogo vremena da se vrate u ravnotežu.
Ponekad ovih malih pomagača nema dovoljno – najslikovitije se može opisati kao nedostatak radnika u fabrici u kojoj se obim posla stalno povećava.
Razlozi za povećanje obima posla tj. materijala koji se nađe u crevima – mogu da budu:
- Genetski, jer svako ima jedinstven sistem varenja pa neke materije sporije vari u ustima i želucu tako da višak prosleđuje u debelo crevo;
- Prevelik unos tečnosti pre i za vreme jela, jer se time razblažuje želudačna kiselina. Praktično, ako osoba nije imala problem sa slabim varenjem ranije na dobrom putu je da ga napravi;
- Redovna ishrana namirnicama koje sadrže velike količine konzervansa i antibiotika. Ukoliko nemate problema sa sistemom za varenje i sve radi regularno, opet može doći do zastoja kada hrana koja se inače vari u crevima a sadrži antibiotike. Problem je očigledan, jer svi ti vredni mikroorganizmi stradaju zajedno sa bakterijama uljezima.
Rešenje za bolji rad creva i bolji imunitet
Bilo kako bilo, za svaki problem koji se pojavi nađe se i rešenje. Vraćajući se na primer fabrike i radnika postoje dva načina kojima se može sa ovom poteškoćom izaći na kraj.
Prvi način je povećanje broja korisnih mikroorganizama a drugi je podsticanje postojeće populacije mikroorganizama da brže radi i da se brže razmnožava. I sve to kroz unos određenih namirnica. U savremenoj nauci ove dve vrste namirnica se zovu probiotici i prebiotici.
Probiotici
Probiotici su hranljive materije koje u sebi sadrže, po nas, korisne kulture mikroorganizama. Unosom hrane koja sadrži ove mikroorganizme mi činimo uslugu postojećim jer im obezbeđujemo pojačanje (ili slikovito: povećavamo broj radnika u fabrici). Probiotici se još u žargonu zovu i „živa hrana“.
U namirnice koje treba pomenuti kao delotvorne probiotike spadaju:
- jogurt,
- kefir,
- kiseli kupus,
- kiseli krastavci,
- različite vrste turšija,
- kombuha,
- zeleni grašak…
Ima ih još, ali su ove namirnice najefikasnije. Ako mislite da morate čekati jer je sezona pravljenja turšija prošla, obradovaće vas na kraju članka recept za pripremanje zdrave i brze turšije bogate probioticima.
Iako su spomenute namirnice dostupne u prodaji ipak je naša najtoplija preporuka da ih pravite u domaćoj režiji. Razlog su gore pomenuti konzervansi, antibiotici i prezervativi koje prerađivačka industrija stavlja u svoje proizvode. Da ne bude zabune, i industrijski proizvodi sadrže probiotike ali u znatno manjoj količini u odnosu na one iz domaće proizvodnje.
Prebiotici
Prebiotici su namirnice koje sadrže hranljive materije koje nisu primarno korisne za nas već za mikroorganizme koji obitavaju u našim crevima.
Logika kojom se kod upotrebe prebiotika služimo je činjenica da postoje idealni uslovi (tj. hrana) za najefektivniji rad i razmnožavanje bakterija tako da daju brzo varenje i kraće zadržavanje hrane u crevima. Praktično, mi ih hranimo namirnicama koje posebno vole a to su one bogate mineralima i zato je poželjno redovno jesti sveže povrće. Ne kuvano, ne pečeno već samo oprano i iseckano povrće je ono za čime naše bakterije najviše žude.
Prema analogiji fabrike i radnika onda ovo može da se opiše kao davanje povišice i podsticaja radnicima. Kao veoma efektivne prebiotike (spisak je duži) vredi pomenuti:
- svež koren cikorije,
- sveža čičoka,
- svež list maslačka,
- svež beli luk,
- svež praziluk,
- svež crni luk,
- sveža šargarepa…
Probiotici i prebiotici ipak nisu rešenje za sve
Probitici i prebiotici jesu rešenje za mnoge probleme koji nastaju usled sporog varenja ali nisu dugotrajno rešenje. Rešenje je pažnja. Pažnja koja se usmerava na namirnice koje vam izazivaju probleme sa varenjem i njihova zamena namirnicama koje vam ne prave taj problem.
Taj proces traženja, posmatranja i prebiranja šta valja i šta ne valja je dugotrajan a ponekad može da traje i godinama. Dok se jasno ne definiše šta je dobro a šta nije, probitici i prebiotici su tu da vam olakšaju život. A i vaš imunitet će biti znatno jači jer, kada probava radi kako treba, nema viška toksina i nikakvih iznenađenja za naše prirodne čuvare.
. . .
Brza turšija
Sastojci:
- šargarepa, kupus i krastavac
- morska ili himalajsk so
- voda
- lovorov list i biber u zrnu (ako želite)
Izrendajte šargarepu i kupus. Krastavac isecite na kolutiće. Pomešajte šargarepu i kupus (odnos po želji), pospite kašikicom soli i opet rukom promešajte uz malo jače pritiskanje tako da povrće upije so.
Na dno tegle stavite sloj povrća debljine 2 – 3 cm a preko toga naređajte kolutiće krastavca i slažite naizmenično povrće i krastavac sve dok se tegla ne napuni. Nalijte vodom da povrće u tegli ogrezne.
Staviti na sunce (osunčano mesto na terasi ili prozoru) i nakon 2 – 3 dana turšija je spremna za upotrebu. Pre korišćenja željenu količinu staviti u cediljku i pustiti mlaz vode da malo spere so, a zatim servirati.
Napomene: Na sličan način se pravi i turšija od krastavaca koje možete seći na različite načine. Rotkvice ili dajkon, mogu se takođe korisiti za turšiju na isti način kao kupus i šargarepa. Lovor i biber (oba ili pojedinačno) – stavljaju se prema ukusu. A možete eksperimentisati i sa mirođijom, ruzmarinom, majčinom dušicom…
