r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Agorafobija

Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja zbog kojeg pogođene osobe izbegavaju mesta i situacije u kojima mogu da se osećaju kao da su:

  • Zarobljeni;
  • Bespomoćni;
  • Uspaničeni;
  • Postiđeni;
  • Uplašeni.

Ljudi sa agorafobijom kada se nađu u stresnoj situaciji često imaju simptome napada panike, poput ubrzanog rada srca i mučnine. Oni takođe mogu da dožive ove simptome i pre nego što uopšte dođu u situaciju od koje se plaše.

devojka koju muči agorafobija gleda kroz razmaknute venecijanere

U nekim slučajevima stanje može biti toliko teško da ljudi izbegavaju svakodnevne aktivnosti, poput odlaska u banku ili prodavnicu i ostaju u kući veći deo dana. Procenjuje se da između 0,8 i 1% stanovnika razvijenih zemalja ima agorafobiju različitog intenziteta. Oko 40 odsto slučajeva smatra se teškim. Kako stanje napreduje, agorafobija može dovesti do invalidnosti, tj. toliko ograničiti osobu da ne može živeti bez tuđe pomoći. Ljudi sa agorafobijom često shvataju da je njihov strah iracionalan, ali ne mogu ništa da učine po tom pitanju. To često ometa njihove lične odnose i učinak na poslu ili školi. Ako sumnjate da imate agorafobiju, važno je da se lečite što pre. Lečenje vam može pomoći da upravljate simptomima i poboljšate kvalitet života. U zavisnosti od težine vašeg stanja, lečenje se može sastojati od psihoterapije, lekova i promene životnog stila.

Koji su simptomi agorafobije?

Osobe sa agorafobijom obično imaju:

  • Strah od napuštanja kuće duži vremenski period (može biti i svega nekoliko minuta kod teških slučajeva);
  • Strah od različitih društvenih dešavanja gde su sami tj. bez prisustva bliske osobe;
  • Strah od gubitka kontrole na javnom mestu;
  • Strah od boravka na mestima iz kojih bi bilo teško pobeći, poput automobila ili lifta;
  • Strah od odvajanja ili otuđenja od drugih;
  • Visok stepen uznemirenosti.

Agorafobija se često poklapa sa napadima panike. Napadi panike su niz simptoma koji se ponekad javljaju kod osoba sa anksioznošću i drugim poremećajima mentalnog zdravlja. Napadi panike mogu uključivati širok spektar ozbiljnih fizičkih simptoma, kao što su:

  • bol u grudima;
  • ubrzan rad srca;
  • kratak dah;
  • vrtoglavicu;
  • drhturenje;
  • osećaj gušenja;
  • znojenje;
  • valunge;
  • jezu;
  • mučninu;
  • dijareju;
  • utrnulost;
  • različita peckanja po telu…

Osobe sa agorafobijom mogu doživeti napade panike kad god uđu u stresnu ili neprijatnu situaciju, što dodatno pojačava njihov strah pa ih je teško naterati da se pokrenu.

POREKLO: Poreklo reči agorafobija potiče od starogrčkih reči αγορα (agora) što znači trg i φοβος (fobos) što znači strah. Ranije se ovaj izraz prvenstveno koristio da označi iracionalni strah od otvorenog protora (pijaca, trgova), a danas podrazumeva i druga javna mesta sa velikim brojem ljudi ali i ekstremnu usamljenost.

Šta uzrokuje agorafobiju?

Tačan uzrok agorafobije nije poznat. Međutim, poznato je da nekoliko faktora povećava rizik od razvoja agorafobije. Tu spadaju:

  • depresija;
  • druge fobije, poput klaustrofobije i socijalne fobije;
  • druge vrste anksioznog poremećaja, poput generalizovanog anksioznog poremećaja ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja;
  • istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja;
  • problemi zloupotrebe opojnih supstanci;
  • porodična istorija agorafobije.

Agorafobija je češća kod žena nego kod muškaraca. Obično započinje u mladoj odrasloj dobi, a prosečna starost osobe je 20 godina. Međutim, nije neobično da se simptomi ovog stanja pojave i u nekoj drugoj starosnoj dobi.

Kako se dijagnostifikuje agorafobija?

Agorafobija se dijagnostikuje na osnovu simptoma i testova. Lekar će vas pitati o vašim simptomima, uključujući kada su se pojavili i koliko često ih doživljavate. Postavljaće i pitanja u vezi sa vašom medicinskom i porodičnom istorijom. Takođe može tražiti da se izvrše određeni testovi krvi kako bi isključili fizičke uzroke simptoma (neka stanja kod poremećene štitne žlezde mogu uticati na pojavu anksioznosti pa samim tim i agorafobije). Da bi vam se dijagnostifikovala agorafobija, potrebno je da se izvrši provera i ustanovi da li je u pitanju ovaj poremećaj ili „običan“ stres i strah. Dodatni kriterijumi obuhvataju intenzivan strah ili anksioznost u bar dve od sledećih situacija:

  • Pri korišćenju javnog prevoza poput voza ili autobusa;
  • Na otvorenim prostorima, poput prodavnice ili parkirališta;
  • U zatvorenim prostorima, poput lifta ili automobila;
  • U okruženju punom ljudi;
  • U situaciji kada ste sami kod kuće.

Pored ovoga, postoje i dodatni kriterijumi za dijagnozu paničnog poremećaja sa agorafobijom. Određuju se ako imati ponavljajuće napade panike, a najmanje jedan napad mora biti praćen:

  • strahom od ponovnih napada panike;
  • strahom od posledica paničnih napada, poput infarkta ili gubitka kontrole;
  • evidentnom promenom u vašem ponašanju koja je rezultat napada panike.

U većini slučajeva, neće vam biti dijagnostifikovana agorafobija ako su vaši simptomi uzrokovani nekom drugom bolešću.

usamljena žena sedi pored prozora

Kako se leči agorafobija?

Postoji čitav niz različitih načina lečenja agorafobije. Najbolje rezultate daje kombinacija psihoterapije i lekova ali to zavisi od pacijenta do pacijenta.

Psihoterapija

Psihoterapija, takođe poznata kao terapija razgovorom, podrazumeva redovne sastanke sa terapeutom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje. Terapija razgovorom omogućava da pričate o svojim strahovima i svim problemima koji vas muče. Psihoterapija se često kombinuje sa lekovima radi bolje efikasnosti. To su obično kratkotrajni tretmani koji mogu prestati kada odmaknete u radu na svojim strahovima i strepnjama i postanete sposobni da se sa njima nosite.

Kognitivno-bihevioralna terapija

Kognitivna bihejvioralna terapija je najčešći oblik psihoterapije koji se koristi za lečenje ljudi sa agorafobijom. Ova terapija vam može pomoći da razumete iskrivljena osećanja i stavove povezane sa agorafobijom. Takođe vas može naučiti šta da radite u stresnim situacijama zamenjujući iskrivljene predstave o nepostojećoj opasnosti zdravim mislima, omogućavajući vam da vratite osećaj kontrole u svoj život.

Terapija izlaganja

Terapija izlaganjem takođe vam može pomoći da prevaziđete strah. U ovoj vrsti terapije oprezno i lagano se izlažete situacijama ili mestima kojih se bojite. Ovaj pristup pomaže da se vaš strah vremenom smanjuje.

Lekovi i agorafobija

Određeni lekovi mogu vam pomoći da ublažite simptome agorafobije ili napada panike. Oni uglavnom uključuju različite anksiolitike (lekove protiv anksioznosti) i antidepresive. Ovi lekovi imaju specifična dejstva, prepisuje ih lekar i daje uputstva o njihovom korišćenju i ograničenjima vezanim za neke druge navike (npr. kada se uzimaju anksiolitici treba potpuno izbaciti alkohol i sl.)

Promena životnog stila

Promena životnog stila neće nužno izlečiti agorafobiju, ali može pomoći u smanjenju svakodnevne anksioznosti. Bez ikakve bojazni možete da u svoju svakodnevnu rutinu u borbi protiv agorafobije uključite:

  • redovno vežbanje kako biste povećali proizvodnju hemikalija u mozgu zbog kojih ćete se osećati srećnije i opuštenije;
  • jesti zdravu hranu koja se sastoji od integralnih žitarica, povrća i nemasnih proteina, što je generalno dobro za ceo organizam;
  • vežbanje opuštanja uključujući vežbe dubokog disanja za smanjenje anksioznosti i borbu protiv napada panike.

Tokom lečenja, najbolje je izbegavati uzimanje dijetetskih suplemenata i različitih biljaka. Dokazano je da ovi prirodni lekovi mogu ometati efikasnost propisanih lekova.

Kako živeti sa agorafobijom?

Nije uvek moguće sprečiti agorafobiju. Međutim, rano lečenje anksioznosti ili paničnih poremećaja može pomoći. Lečenjem imate dobre šanse da poboljšate stanje. Samo lečenje je obično lakše i brže kada se započne ranije, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, nemojte se ustručavati da potražite pomoć. Ovaj poremećaj može biti prilično iscrpljujući jer vas sprečava da učestvujete u svakodnevnim aktivnostima. Ne postoji lek, ali spomenuti tretmani mogu u velikoj meri da ublaže simptome i poboljšaju kvalitet života.

OZNAKE: depresijapanikastrahstres

NEWSLETTER