Ešerihija koli ima prilično lošu reputaciju. Kada čujemo da je negde ‘pronađena’, obično odmah pomislimo na infekciju i antibiotike. Međutim, ova bakterija normalno živi u našim crevima i većina njenih sojeva nikada nam ne napravi problem.
Potpuno je druga situacija kada određeni patogeni sojevi izazovu crevnu infekciju ili kada E. coli iz sopstvene crevne flore dospe u mokraćne puteve i izazove urinarnu infekciju. Zato je važno razlikovati tri stvari:
- E. coli koja normalno živi u crevima i ne izaziva bolest;
- patogene sojeve E. coli koji mogu izazvati dijareju i druge crevne tegobe;
- E. coli u urinarnom traktu, gde je jedan od najčešćih uzročnika urinarnih infekcija.
Od toga gde se bakterija nalazi i da li zaista izaziva bolest zavise simptomi, dijagnostika i lečenje.
Ešerihija koli nije isto što i infekcija
E. coli je deo mikroorganizama koji prirodno nastanjuju digestivni trakt. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da je većina njenih sojeva bezopasna.
Bolest izazivaju određeni patogeni sojevi ili bakterija koja dospe na mesto gde može da izazove infekciju. Zato cilj nije da se čovek „očisti od Ešerihije“, već da se, kada postoji, leči konkretna infekcija koju je izazvala.
Ešerihija koli: simptomi zavise od toga gde je problem
Ne postoji jedna grupa simptoma karakteristična za svaku E. coli infekciju. Tegobe zavise od vrste bakterije i dela organizma koji je zahvaćen.
Kada E. coli izazove crevnu infekciju
Patogeni sojevi koji izazivaju bolest creva najčešće dovode do:
- dijareje, koja može biti vodena ili krvava;
- grčeva i bolova u stomaku;
- mučnine i povraćanja;
- ponekad blago povišene temperature.
Kod većine ljudi crevna infekcija se završi oporavkom bez komplikacija, ali pojedini sojevi zahtevaju više opreza. Među njima su sojevi koji stvaraju Šiga toksin (STEC). Oni mogu izazvati veoma jake grčeve i krvavu dijareju, a kod manjeg broja obolelih i ozbiljnu komplikaciju koja se naziva hemolitičko-uremijski sindrom (HUS).
HUS može ozbiljno da ošteti bubrege. Zbog toga krvava dijareja nije situacija za samostalno eksperimentisanje sa antibioticima ili lekovima koji zaustavljaju stolicu.
Kada E. coli izazove urinarnu infekciju
Druga veoma česta situacija nema veze sa trovanjem hranom. Bakterija koja živi u crevima može dospeti do mokraćne cevi i urinarnog trakta i izazvati infekciju.
Tipični simptomi lokalizovane urinarne infekcije mogu biti:
- peckanje ili bol pri mokrenju;
- učestalo mokrenje;
- iznenadna i jaka potreba za mokrenjem;
- pritisak ili nelagodnost u donjem delu stomaka;
- ponekad prisustvo krvi u mokraći.
Urin može biti zamućen ili imati intenzivniji miris, ali sam izgled ili miris urina nije dovoljan da se zaključi da postoji bakterijska infekcija.
Ako se uz urinarne tegobe pojave temperatura, drhtavica, bol u slabinama ili leđima, mučnina i izražena malaksalost, infekcija može zahvatati više delove urinarnog sistema i potrebna je brža medicinska procena.
Kako se prenosi Ešerihija koli
Patogeni sojevi koji izazivaju dijareju mogu se preneti fekalno-oralnim putem, odnosno kada bakterija iz izmeta dospe u usta. Do toga može doći preko kontaminirane hrane ili vode, kontakta sa životinjama i njihovom okolinom, kao i kontaktom sa zaraženom osobom.
Rizični mogu biti nedovoljno termički obrađeno meso, naročito mleveno, nepasterizovano mleko i sokovi, kontaminirano sveže povrće i voda koja nije zdravstveno bezbedna.
Urinarna infekcija E. coli uglavnom nastaje drugačije. Bakterija najčešće potiče iz sopstvene crevne flore i dospeva do mokraćne cevi, odakle može da se širi dalje kroz urinarni trakt.
Zbog anatomskih razlika urinarne infekcije su naročito česte kod žena. Na rizik mogu uticati i seksualna aktivnost, trudnoća, menopauza, otežano pražnjenje bešike, prisustvo kamena, katetera ili drugih problema urinarnog sistema.
Kako se otkriva Ešerihija koli
Ne postoji jedan test koji ima istu svrhu u svim situacijama. Kod težih ili neuobičajenih crevnih tegoba lekar može tražiti analizu stolice, posebno kada postoji krvava dijareja ili druga klinička slika zbog koje je važno utvrditi uzročnika.
Urin, urinokultura i antibiogram
Kod urinarnih tegoba koriste se analiza urina i, kada za to postoji razlog, urinokultura. Ona može pokazati koja je bakterija pronađena i u kom približnom broju. Antibiogram zatim pokazuje na koje je antibiotike pronađena bakterija osetljiva, što može pomoći pri izboru terapije.
Važno je, međutim, da pozitivna urinokultura nije isto što i urinarna infekcija. Bakterije mogu biti prisutne u mokraći osobe koja nema nikakve simptome, što se naziva asimptomatska bakteriurija. Kod većine takvih osoba antibiotik nije potreban samo zato što je laboratorija pronašla bakteriju.
To je posebno važno kod starijih ljudi, kod kojih je asimptomatska bakteriurija česta i može dovesti do nepotrebnog propisivanja antibiotika ako se leči samo laboratorijski nalaz, a ne osoba i njeni simptomi. Važni izuzeci od pravila da se asimptomatska bakteriurija ne leči uključuju trudnoću i određene urološke procedure.
Ni često pominjanih 100.000 bakterija, odnosno 105 CFU/ml, nije univerzalna granica koja sama odlučuje da li postoji infekcija i da li treba terapija. Nalaz se tumači zajedno sa simptomima i drugim okolnostima.
Kako se leči Ešerihija koli
Najvažnije je prvo znati koju bolest lečimo. Crevna infekcija i urinarna infekcija izazvane E. coli ne leče se na isti način.
Lečenje crevne E. coli infekcije
Kod velikog broja crevnih infekcija osnovu čini nadoknada tečnosti i praćenje simptoma. Većina ljudi se oporavlja bez antibiotika.
Poseban oprez potreban je kada postoji sumnja na infekciju sojem koji proizvodi Šiga toksin. CDC ne preporučuje antibiotike kod STEC infekcije, jer mogu povećati rizik od hemolitičko-uremijskog sindroma. Jedan od mogućih razloga jeste to što pojedini antibiotici mogu podstaći stvaranje i oslobađanje veće količine Šiga toksina.
Ni lekove protiv dijareje nije dobro uzimati bez procene kada je stolica krvava, postoji visoka temperatura ili se sumnja na STEC.
Lečenje urinarne infekcije
Kada postoji simptomatska bakterijska urinarna infekcija, antibiotici često imaju važnu ulogu, ali ne postoji jedan „najbolji lek za Ešerihiju“ koji odgovara svima.
Izbor terapije zavisi od toga gde se infekcija nalazi i koliko je ozbiljna, od zdravstvenog stanja osobe, prethodnih infekcija i terapija i, kada je potrebno, rezultata urinokulture i antibiograma.
Zato samoinicijativno uzimanje antibiotika koji je nekome ranije pomogao nije dobra strategija.
Zašto antibiotik nekada ne deluje?
Razlog nije to što antibiotik „hrani bakteriju“. Takvo objašnjenje nema medicinsko uporište.
E. coli, kao i druge bakterije, može razviti ili steći otpornost na pojedine antibiotike. To znači da lek koji bi trebalo da deluje više nije dovoljno efikasan protiv konkretnog soja.
Ako se simptomi ne povuku ili se ubrzo vrate, potrebno je ponovo proceniti situaciju. Kod određenih pacijenata urinokultura i antibiogram mogu pokazati da je potreban drugi antibiotik ili da postoji drugi razlog zbog kojeg se tegobe ponavljaju.
Kako se rešiti Ešerihije zauvek?
Ovo je razumljivo pitanje, naročito ljudima kojima se urinarna infekcija vraća više puta. Ali sama formulacija može da zavara.
E. coli ne treba iskoreniti iz organizma. Ona normalno živi u crevima. Ono što želimo jeste izlečiti konkretnu infekciju i, kod osoba kojima se problem ponavlja, smanjiti verovatnoću nove epizode.
Ponovljena urinarna infekcija ne mora značiti da je prethodna bakterija „ostala sakrivena“ u telu. Može biti nova infekcija bakterijom koja ponovo dolazi iz sopstvene crevne flore.
Ako se urinarne infekcije ponavljaju, važno je utvrditi da li postoji faktor koji povećava njihov rizik. To mogu biti seksualna aktivnost, menopauzalne promene, nedovoljno pražnjenje bešike, kamen ili drugi problemi urinarnog sistema.
Cilj tada nije beskonačno menjanje antibiotika, već razumeti zašto se infekcije vraćaju i, prema tome, izabrati odgovarajući način prevencije.
Prirodni lek protiv Ešerihije: šta stvarno možemo očekivati?
Popularnost izraza „prirodni antibiotik“ stvorila je utisak da beli luk, origano, med, kurkuma, alkohol ili neki drugi kućni preparat mogu izlečiti bakterijsku urinarnu infekciju. Za takvu tvrdnju nema dovoljno pouzdanih kliničkih dokaza.
Hrana može biti deo zdrave ishrane, ali laboratorijsko antibakterijsko dejstvo neke supstance nije isto što i dokaz da će ona izlečiti infekciju u ljudskom organizmu.
Američki NIDDK navodi da ishrana ne leči infekciju mokraćne bešike i da proizvodi od brusnice ne leče već postojeću infekciju.
To ne znači da svaka neantibiotska mera nema mesto u prevenciji. Brusnica, D-manoza i druge mogućnosti proučavaju se pre svega kod ponavljanih urinarnih infekcija, ali dokazi nisu jednako ubedljivi za sve pristupe.
Najvažnije je zato razlikovati lečenje aktivne bakterijske infekcije od pokušaja da se smanji rizik da se ona ponovo javi. Ono što eventualno može imati mesto u prevenciji ne treba predstavljati kao zamenu za medicinski opravdanu terapiju aktivne infekcije.
Kako smanjiti rizik od E. coli infekcije
Kod crevnih infekcija prevencija počinje bezbednom hranom i higijenom. Korisno je:
- dobro termički obraditi meso, naročito mleveno;
- izbegavati nepasterizovano mleko i proizvode nepoznatog porekla;
- prati sveže voće i povrće;
- koristiti zdravstveno bezbednu vodu;
- oprati ruke nakon toaleta, kontakta sa životinjama i pre pripreme hrane;
- sprečiti da sirovo meso i njegovi sokovi dođu u kontakt sa hranom koja se jede bez dodatne termičke obrade.
Kod osoba kojima se urinarne infekcije ponavljaju prevencija zavisi od razloga zbog kojeg se problem vraća. Nekome može pomoći veći unos tečnosti, dok kod drugih treba razmotriti menopauzalne, urološke ili druge faktore rizika. Zato ista preventivna strategija nije odgovarajuća za svakoga.
Kada zbog Ešerihije treba potražiti lekarsku pomoć?
Blaga dijareja ili tipični simptomi cistitisa najčešće nisu razlog za paniku, ali postoje znaci zbog kojih ne treba dugo čekati.
Kod crevnih tegoba posebno obratite pažnju na:
- krvavu dijareju;
- znake ozbiljnije dehidracije ili nemogućnost zadržavanja tečnosti;
- jak ili sve jači bol u stomaku;
- izraženu slabost ili pogoršanje opšteg stanja.
Kod urinarnih tegoba pregled je posebno važan ako se pojave:
- temperatura i drhtavica;
- bol u slabinama ili leđima;
- mučnina ili povraćanje uz urinarne simptome;
- simptomi urinarne infekcije tokom trudnoće;
- tegobe koje se ne povlače uprkos terapiji ili se brzo vraćaju.
Kod tipične upale bešike odnosno cistitisa problem je lokalizovan u donjem urinarnom traktu. Pojava temperature, drhtavice i bola u predelu bubrega menja kliničku sliku i zahteva ozbiljniju procenu.
Šta je najvažnije zapamtiti?
Crevna infekcija, E. coli pronađena u urinokulturi i ponavljani cistitis nisu isti problem i ne leče se na isti način. Zato najkorisnije pitanje nije „kako da zauvek uništim Ešerihiju“, već gde je pronađena, da li zaista izaziva bolest i šta je u toj konkretnoj situaciji najbolji sledeći korak.
