Urinarne infekcije

Najveći broj obolelih od bakterijskih infekcija, po statistici, ima neki oblik urinarne infekcije, a globalni pokazatelji pokazuju da 80% pacijenata poseti lekara upravo zbog ovog problema.

Oboljenje urinarnog trakta izazvano infekcijom može se dijagnostikovati i kod novorođenčadi jednako kao i kod najstarije populacije. To pokazuje da je reč o ozbiljnom problemu koji zahteva odgovornost i na planu prevencije i na planu dijagnostike.

Prikaz urinarnog trakta - Urinarne infekcije

Dokaz o rasprostranjenosti urinarnih infekcija je to što gotovo da ne postoji osoba koja se nije suočila sa oboljenjem ovog tipa bar jednom u životu.

Urinarne infekcije se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, po nekim podacima čak 60% žena oboleva od ove infekcije.

U najvećem broju slučajeva ne predstavljaju problem koji zahteva komplikovano i dugotrajno lečenje. Međutim, ovo ne mora značiti da se ne može pojaviti teža klinička slika ili vraćanje infekcije, što je vrlo često. Upravo zato ne treba ignorisati prve simptome i obavezno treba posetiti lekara.

Uzroci nastanka urinarne infekcije

Urin je sterilna izlučevina jer zbog kiselosti i promenljive koncentracije rastvora ne predstavlja sredinu pogodnu za razvoj bakterija. Urinarna infekcija nastaje kada se bakterije nastane i počnu da se razmnožavaju unutar urinarnog trakta, najčešće u mokraćnoj bešici ili uretri. Tek se nakon toga urin inficira i njegovom analizom moguće je postaviti dijagnozu, kao i utvrditi vrstu bakterija odgovornu za bolest.

Infekcije najčešće zahvataju donji urinarni trakt – uretru, bešiku, a kod muškaraca prostatu i testise, ali i gornji urinarni trakt – uretere (mokraćne kanale) i bubrege. Po ovome se klasifikuju kao cistitisi (upale bešike), uretritisi (upale mokraćnih kanala), dok se pijelonefritisi (upala bubrega) smatraju težim oblikom infekcije.

Postoji i anatomski razlog što žene više pogađaju urinarne infekcije. Naime, mokraćni kanal kod žena kraći je nego kod muškaraca, a sama blizina vagine i analnog otvora daje mogućnost da bakterije na lakši način dospeju do unutrašnjosti urinarnog trakta.

Rizik za obolevanje od ove vrste infekcija povećan je kod obolelih od dijabetesa, zatim nepokretnih bolesnika, pacijenata koji teže prazne bešiku zbog suženih mokraćnih kanala, starijih muškaraca sa uvećanom prostatom, osoba sa urođenim anomalijama urotrakta, pacijenata kojima je ugrađen kateter i slično.

Neadekvatna lična higijena, neodgovarajuće ili neopravdano korišćenje antibiotika, ali i promiskuitet takođe mogu doprineti razvoju bolesti.

Muškarci u mlađim godinama ređi su pacijenti sa ovom dijagnozom, a čest uzrok bolesti u ovoj dobi su seksualno prenosive bakterije, dok su kod muškaraca zrele dobi infekcije najčešće vezane za neadekvatno pražnjenje bešike.

Seksualna aktivnost kao uzrok urinarnih infekcija jednako je prisutna i kod žena kao i kod muškaraca. Takođe, usled slabljenja mišića karličnog dna nakon porođaja, zbog gojaznosti i slično – bešika i materica se s vremenom spuštaju, što povećava rizik od ove bolesti. Isto tako, na pojavu urinarnih infekcija može uticati i pad estrogena u menopauzi.

Opstipacija (zatvor) takođe može izazvati infekciju urinarnog trakta.

Kakve simptome daju urinarne infekcije

Simptomi se razlikuju po mestu nastanka bolesti, a najčešći su: osećaj peckanja u mokraćnom kanalu, pritisak i napetost u predelu bešike, učestalo mokrenje, nemogućnost da se mokraća zadrži i slično. Kod dece su obično prisutni i temperatura, gubitak apetita, bezvoljnost, povraćanje, dijareja, pospanost, umokravanje, promena boje urina i slično.

Promena boje urina, zamućenost i neprijatan miris takođe mogu ukazati na to da se u urinarnom traktu nalaze bakterije. Žene se vrlo često žale na bol u karlici, dok muškarci mogu osetiti bol u predelu rektuma.

Bol i osetljivost u leđima ispod rebarnog luka, mučnina i povraćanje mogu signalizirati da su bakterije doprele do bubrega. Infekcija bubrega može ostaviti trajne posledice na zdravlje, a potencijalna opasnost po život nastupa u slučaju urosepse, odnosno kada  bakterije iz bubrega dospeju u krv.

Jednostavno do dijagnoze

Čak i ako ne postoje simptomi, to ne znači da ne postoji bolest ovog tipa. Praksa pokazuje da postoje i asimptomatske infekcije i jedini pouzdan način da se infekcija otkrije je laboratorijska analiza urina.

Za postavljanje dijagnoze, ako postoje simptomi infekcije, pored pregleda, nekad treba uraditi i bris uretre, a uz obaveznu laboratorijsku analizu urina nekada se radi i urinokultura.

Bitno je istaći da za uzorak nije neophodno uzeti prvi uzorak urina ujutro, već je mnogo važnije da se materijal pravilno uzme. Neophodno je dobro oprati genitalije, prosušiti ih čistim peškirom i tek nakon toga u sterilnu bočicu dati uzorak srednjeg mlaza. Ako je put od uzorkovanja do laboratorije duži, bočicu je potrebno čuvati u frižideru, na kockama leda u većoj posudi, odnosno materijal se ne sme zagrejati.

Lečenje

Lečenje infekcija urinarnog trakta najčešće nije komplikovano ni dugotrajno ako se pacijent na vreme obrati lekaru i disciplinovano se pridržava propisane terapije. U lakšim slučajevima dovoljni su analgetici i povećan unos tečnosti – vode i nezaslađenog čaja.

Prosečan period terapije je 3–10 dana, a urolozi ili nadležni lekari u najvećem broju slučajeva preporučuju antibiotike, koje daju na osnovu antibiograma ili oslanjajući se na iskustvo. Za trudnice, dojilje i pacijente sa alergijskim reakcijama na pojedine antibiotike propisuje se posebna terapija.

Mleko i mlečni proizvodi ne preporučuju se u ishrani tokom primene antibiotske terapije, a ne preporučuju se ni gazirana pića, alkohol, ljuta i začinjena hrana.

Probiotici se koriste odvojeno od antibiotika sa razmakom od najmanje tri sata. Ukoliko se infekcija ponovi i nakon lečenja antibioticima, preporučljivo je uraditi ultrazvuk urogenitalnog trakta. Za upale sa težom kliničkom slikom na bubrezima potrebno je konsultovati i nefrologa.

Priroda kao dokazani saveznik u lečenju urinarnih infekcija

Kao preventiva, ali i kao dodatak terapiji preporučuje se povećani unos tečnosti, te su čajevi odličan izbor. Iz širokog izbora prirodnih lekova najčešće se koriste uva, brusnica, beli slez, kukuruzna svila, kombinacija maslačka i rastavića, peršunov list, seme dinje.

Mlađa žena u pidžami prekrštenih nogu drži šolju čaja

Predstavljamo vam par jednostavnih čajnih kombinacija sa dokazanim dejstvom koje je lako pripremiti:

Čajevi sa diuretičkim svojstvima

  • Dve kašike svežeg peršuna potopljene u 2 dl vruće vode ostaviti da stoji 20-30 minuta i piti sveže pripremljen napitak 3 puta dnevno, pola sata pre obroka.
  • Kašičica suvih cvetova kamilice na 2,5 dl vruće vode, kao i kašičica sušenih listova breze potopljena u 2 dl vode takođe imaju diuretička svojstva.
  • Jednu kašiku osušenih niti kukuruzne svile preliti sa 3 dl vruće vode i ostaviti oko 15 minuta i procediti. Ovaj čaj se često upotrebljava u uslovima kućnog lečenja i široko je poznat u borbi protiv urinarnih infekcija. Pije se tri puta dnevno najviše pet dana a onda pravi pauza od dva dana, pa se procedura ponovi.

Čaj protiv Ešerihije koli

Seme dinje, i to 15 komada, potopljeno u 1l vode dokazani je čaj koji se koristi za eliminisanje bakterije ešerihija koli, najčešćeg izazivača urinarne infekcije.

NAPOMENA: Treba istaći da korišćenje svakog čaja zahteva prethodne konsultacije sa lekarem ili farmaceutom jer čajevi mogu imati i neke neželjene efekte. Primer je čaj od breze, koji treba koristiti oprezno ako pacijent ima problema sa srcem.

Još jednom valja naglasiti da čajevi nisu lek, već preventiva ili dodatak terapiji.

Prevencija

Jedna od najznačajnijih preventivnih mera je higijena urogenitalnog trakta, a za žene je posebno važno da se nakon pražnjenja bešike obavi brisanje u smeru od napred ka nazad (ka analnom otvoru). Higijenu treba održavati blagim sredstvima za intimnu regiju sa neutralnom pH vrednošću da se ne bi poremetila ili uništila genitalna flora, koja je najvažnija za sprečavanje razvoja bakterija. Takođe, preporuka je da se koristi isključivo pamučni veš.

Rizik od nastanka bolesti smanjuje redovno i potpuno pražnjenje bešike. Za pacijente sa kateterom na prvom je mestu poštovanje propisanog vremena zamene, kao i održavanje higijene.

Pored toga što mogu biti bolne i dosadne, urinarne infekcije smanjuju radnu sposobnost, ali i životne aktivnosti u načelu. Iako u najvećem broju slučajeva nisu bolest koja traje, postoji mogućnost da se stanje zakomplikuje, a tada je kasno za preventivne mere o kojima je bilo reči.

Higijenske navike su neophodne u prevenciji i neutralisanju dejstva bakterija u organizmu i najbolji su saveznik za očuvanje zdravlja. Čak i kada se jednom urinarna infekcija izleči, to ne znači da se neće pojaviti ponovo, te je prevencija najbitniji faktor da se umanji mogućnost ponovne borbe sa ovom upornom bolešću.

NEWSLETTER

Moj Wiener portal