Hronična opstruktivna bolest pluća (skraćeno HOBP) je još jedna u nizu bolesti savremenog čoveka, koja je direktna posledica narušene životne sredine, enormne količine zagađujućih, toksičnih materija izazvanih ljudskom aktivnošću ili prirodnim procesima.
HOBP ugrožava vrlo važan organ u našem telu – pluća – i reč je o ozbiljnoj bolesti koja može imati i fatalan ishod…
Disanje kao sinonim života
Opštepoznate činjenice su da prosečan čovek može bez hrane biti 3 nedelje, bez vode može izdržati 3 dana, a bez vazduha samo 3 minuta! O disanju se i ne razmišlja. Dišemo dok spavamo, kada smo u nesvesti, a u periodu kada naporno radimo automatski se menja brzina i dubina disanja.
Disanje je kompleksan proces u kojem se, zahvaljujući radu pluća, vrši razmena gasova živog organizma i okoline.
Da dodamo i ovo:
- Bez uticaja naše volje u samo jednom minutu udahnemo i izdahnemo 15–25 puta. Žene i deca dišu brže od muškaraca;
- Disanje punim plućima u prirodnom okruženju doprinosi oslobađanju hormona sreće dok nas ispunjava osećaj povezanosti sa prirodom.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i njene karakteristike
Iza gornjeg, podužeg naziva, stoji zapravo grupa hroničnih obolenja pluća i disajnih puteva, među kojima su emfizem pluća i hronični bronhitis. Kod nekih pacijenata prisutna je i astma.
Statistike pokazuju da opstruktivna bolest pluća najviše pogađa ljude srednje i zrele životne dobi. Procenjuje se da čak 10% svetske populacije boluje od nje, a zapaža se i porast broja obolelih poslednjih godina.
Kako su duvanski dim i zagađena životna sredina direktni uzročnici bolesti, opstruktivna bolest pluća je najčešća u zemljama gde je pušenje bilo ili je još uvek jako rasprostranjeno, kao i u onim krajevima gde je životna sredina posebno ugrožena. Postoji i genetska predispozicija prema ovoj hroničnoj bolesti.
Smatra se da svake godine gotovo tri miliona ljudi širom sveta umire od ove bolesti, što HOPB čini trećim vodećim uzrokom smrti u svetu, odmah posle srčanog udara i moždanog udara.
Zašto nastaje HOBP?
Podaci govore da su čak 80% obolelih – pušači! Ali duvanski dim i prilikom kontinuiranog pasivnog pušenja može izazvati bolest.
Zagađenost vazduha, kao pratilac industrijalizacije, stvorila je uslove za razvoj hronične opstruktivne bolesti pluća. I neprovetravani zatvoreni prostor zagađen sagorevanjem fosilnih goriva pogoduje razvoju bolesti.
Faktori rizika u radnoj sredini, prašina i štetne hemikalije povećavaju rizik od pojave HOBP-a, a prema rezultatima istraživanja postoji i nasledna predispozicija koja ima uticaja na pojavu bolesti.
Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća
U pitanju je poremećaj praćen smanjenom prohodnošću disajnih puteva. Otuda potiče i naziv bolesti (na latinskom opstructus znači blokiran, zapušen).
Uzrok tome je postojanje manje ili veće količine gustog sekreta, koji remeti normalnu funkciju pluća. S vremenom bolest progresivno napreduje, pa se intenzitet tegoba povećava.
Najčešći simptomi su kašalj praćen iskašljavanjem, otežano disanje i kratak dah. Primetno je brzo zamaranje čak i prilikom malih napora ili obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Taj sakupljeni sekret u disajnim putevima stvara zviždanje prilikom disanja, kao i osećaj stezanja u grudnom košu.
Pravovremena dijagnoza je vrlo važna
Kako bi se izbegle najteže posledice, opstruktivnu bolest pluća treba prepoznati u početnim fazama. Najveći broj obolelih, nažalost, otežano disanje povezuje sa starošću, gojaznošću i manjkom fiizičke aktivnosti. Ako su pri tome i pušači, sve simptome smatraju uobičajenom posledicom pušenja.
Za postavljanje dijagnoze HOBP-a neophodan je lekarski pregled koji podrazumeva detaljnu istoriju bolesti, važne faktore rizika i sagledavanje uslova u kojima pacijent radi. Tu su i dodatne laboratorijske analize, kao i bakteriološke analize ispljuvka.
Obavezan postupak je ispitivanje funkcije pluća, pa je tako neophodno uraditi spirometriju i rendgenski snimak pluća. Lekari ističu spirometriju kao zlatni standard za postavljanje dijagnoze opstruktivne bolesti pluća – kao što je merenje krvnog pritiska za dijagnostikovanje hipertenzije.
Kako se leči HOBP?
Eliminacija uzroka koji izazivaju bolest mora biti neophodan korak u procesu lečenja. Kada je u pitanju hronična opstruktivna bolest pluća, to znači prestanak pušenja, ali i izbegavanje svih drugih uzroka bolesti.
Uz to, kao i kod astme, i ovde je delotvorna inhalaciona terapija. Tom prilikom se kao baza koriste lekovi koji šire disajne puteve, kao i oni koji sprečavaju upalne procese.
Po potrebi, u lečenju se koriste kiseonik, aparati za ventilaciju, rehabilitacija, vakcinacija protiv gripa i pneumokoka. Pacijenti se uglavnom prate ambulantno, a u slučaju pogoršanja bolesti pacijent ide na bolničko lečenje.
Zdrave životne navike kao saveznik u borbi sa HOBP
Pored farmakoloških mera, pacijenti sa opstruktivnom bolesti pluća mogu i promenom stila života i navika koje imaju pomoći sebi i sprečiti ili usporiti dalje slabljenje disajne funkcije.
Istraživanje francuskih naučnika sprovedeno na oko 120.000 pacijenata pokazalo je da se zdravom ishranom za trećinu može smanjiti rizik od obolevanja od opstruktivne bolesti pluća. Preporučuje se manje crvenog mesa u ishrani, dok unos proizvoda od integralnih žitarica treba povećati. Konzumacija alkohola i gaziranih sokova nije poželjna.
Preporučljivo je dnevni unos hrane podeliti u više manjih obroka. Previše topla hrana, ona koja nadima, kao i ona koja se dugo žvaće, nisu poželjne. Unos soli u organizam treba svesti na minimum ili, još bolje, sasvim je izbaciti.
Voda, neophodna za sve životne procese i dobro zdravlje, pomaže pacijentima sa opstruktivnom bolesti pluća, tako što smanjuje sluz u plućima i pomaže izbacivanju šlajma. Preporučena dnevna količina je dva litra.
I vežbanjem se značajno može popraviti kvalitet života obolelih od opstruktivne bolesti pluća. Veoma je korisno šetati kraj reke, mora, u parku, u šumi i snabdevati pluća zdravim i čistim vazduhom. Umereno vežbanje može dodatno pomoći. Vežbe disanja su takođe od velike koristi.
Kako bi se unapredila higijena prostora u kojem živimo, pored čišćenja, preporučljivo je izbegavati zavese, tepihe i nameštaj koji se teško peru. Kontakt sa hemijskim sredstvima treba biti što kraći.
Inhalacija eteričnim uljima, posebno nane, treba da bude svakodnevna navika osoba sa opstruktivnom bolesti pluća. Tako će se raširiti bronhije i bolje čistiti pluća.
Zaključak
Hronična opstruktivna bolest pluća je ozbiljna bolest pluća koja otežava disanje, jedinu vitalnu funkciju našeg organizma bez koje bi se opstanak ljudskog organizma merio u nekoliko minuta.
Posebno u vreme pandemije kovida 19, ova progresivna i potencijalno fatalna bolest savremenog čoveka sve je češća, pa više od pola miliona ljudi u Srbiji pati od nje. Tako pravovremena dijagnostika opstruktivne bolesti pluća, uz farmakološke i druge mere, može znatno doprineti kvalitetu života ovih pacijenata.
