r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Pijenje vode ne izlazi iz mode

I dok se različite dijete svakodnevno pojavljuju i još brže nestaju na talasima novih otkrića i trendova – jedna aktivnost je uvek prisutna i na nju nema uticaja ni moda ni bilo šta drugo. U pitanju je naša elementarna potreba: pijenje vode.

pijenje vode - devojka pije čašu vode

Činjenica da telo sadrži preko 60% vode već sama za sebe govori koliko je bitno redovno unositi dovoljne količine ove dragocene tečnosti. Ona je neophodan fluid potreban svakoj ćeliji organizma da dobro funkcioniše. Voda je, između ostalog, i:

  • „Podmazivač“ zglobova;
  • Regulator telesne temperature;
  • Veliki čistač ćelija od toksina koje stvaraju
  • Sredstvo za jačanje imuniteta

Važno je napomenuti da se u ovom tekstu bavimo vodom. Da, to je ona providna tečnost, bez ukusa i mirisa, hemijske formule H2O koje ima je u izobilju svuda oko nas i koja je jedini tečni kristal na planeti Zemlji. Ne bavimo se drugim tečnostima (različiti napici, sokovi, gazirana pića…) koje imaju pretenziju da zamenjuju ulogu vode i od kojih je, nažalost, veoma često – više štete nego koristi.

Koliko vode treba unositi dnevno?

Postoji mnogo različitih mišljenja o tome koliko vode trebate piti svaki dan. Mnogi autoriteti iz oblasti ishrane obično preporučuju osam čaša od 2,5 dl, što je oko 2 litra vode dnevno.

Međutim, neki zdravstveni gurui smatraju da trebate stalno da pijuckate vodu tokom dana, čak i kada niste žedni. Pijenje vode je time postalo predmete ozbiljnih debata.

Кao i za većinu stvari, i pijenje vode je individualno i zavisi od osobe do osobe. Mnogi faktori (unutrašnji i spoljašnji) utiču na potrebu za vodom.

Koliko čovek može da preživi bez vode?

Bez unosa vode već posle 24 sata osoba postaje veoma iscrpljena, posle 48 sati se nalazi u velikim zdravstvenim problemima, a posle 72 sata – više nema ni jednog zemaljskog problema.

Voda je nosilac života i potrebno je stalno je unositi jer telo konstantno gubi vodu – pre svega putem urina, disanja i znoja. Da biste sprečili dehidraciju, treba da pijete odgovarajuću količinu vode i to kada osetite žeđ.

Da li unos vode utiče na nivo mentalne energije i funkciju mozga?

Mnogi ljudi tvrde da su primetili da im nedovoljna hidriranost tokom dana, smanjuje nivo energije a mentalne funkcije opadaju.

Postoji dosta studija koje potvrđuju ove navode.

Jedno istraživanje kod žena pokazalo je da gubitak tečnosti od 1,36% nakon vežbanja narušava raspoloženje i koncentraciju i povećava učestalost pojave glavobolja.

Druga istraživanja pokazuju da blaga dehidracija (1–3% telesne težine) izazvana vežbanjem ili vrućinom može nanati štetu mnogim različitim funkcijama mozga.

Imajte na umu da je samo 1% telesne težine značajna količina za organizam. A ovih 1% je lako izgubiti naročito pri aktivnostima koje izazivaju znojenje.

Blaga dehidracija takođe može negativno uticati na fizičke performanse, što dovodi do smanjene izdržljivosti.

Da li konzumiranje puno vode pomaže kod mršavljenja?

Postoje mnoge tvrdnje da povećani unos vode može smanjiti telesnu težinu ubrzavanjem metabolizma i smanjenjem apetita.

Prema dve studije, ispijanje pola litre vode može privremeno ubrzati metabolizam za 24–30%.

Istraživači su procenili da pijenje 2 litra u jednom danu povećava potrošnju energije za oko 96 kalorija dnevno.

Pored toga, možda bi bilo korisno piti hladnu vodu (ne baš iz frižidera), jer će vaše telo morati da troši dodatne kalorije da bi zagrejalo popijenu vodu do telesne temperature.

dve providne čaše sa vodom a iza je zelene pozadina

Da li je pijenje vode pre jela korisno za liniju?

Pijenje vode otprilike pola sata pre jela takođe može umanjiti broj kalorija koje ćete konzumirati, posebno kod starijih osoba, a povoljno utiče i na bolje varenje.

Jedno istraživanje je pokazalo da su osobe na dijeti koje su pile pola litre vode pre svakog obroka izgubile 44% više težine tokom 12 nedelja, u poređenju sa onima koji nisu pili dodatnu vodu pre obroka.

Sve u svemu, čini se da konzumiranje adekvatnih količina vode, posebno pre obroka, može imati značajan efekat u mršavljenju, posebno u kombinaciji sa zdravom ishranom.

Štaviše, adekvatan unos vode ima i niz drugih zdravstvenih dobrobiti.

Da li više vode pomaže u sprečavanju zdravstvenih problema?

Povećani unos vode, navodno, dobro utiče na nekoliko zdravstvenih problema:

Zatvor: Povećani unos vode može pomoći kod opstipacije, što je vrlo čest problem u savremenom svetu.

Rak: Neke studije pokazuju da oni koji piju više vode imaju manji rizik od nastanka karcinoma mokraćne bešike i debelog creva, mada druga istraživanja ne pronalaze takve korelacije.

Bubrežni kamenci: Povećani unos vode može umanjiti rizik od kamenca u bubrezima.

Hidratacija protiv akni i kože: Postoji puno anegdotskih izveštaja o tome kako voda može pomoći hidrataciji kože i smanjenju akni. Za sada nijedna studija nije potvrdila niti opovrgla ovu tvrdnju.

Verujte svom osećaju – postoje razlozi za to

Kao što smo videli, održavanje ravnoteže vode bitno je za vaš opstanak. To je razlog zašto vaše telo ima sofisticiran sistem za regulisanje kada i koliko vode pijete.

Mehanizam je sličan disanju – ne morate svesno da razmišljate o tome – dovoljno je da pustite organizam da vam šalje signale i da te signale pratite.

Za većinu ljudi, unos vode nije nikakvo sporno pitanje – instinkt žeđi je vrlo pouzdan.

Urbani mit o 8 čaša vode

Ne postoje naučne činjenice iza pravila da treba piti 8 čaša vode dnevno. U pitanju je urbani mit, a evo kako je nastao:

Jedan istraživač je davne 1921. godine, izmerio količinu urina i znoja koju je izbacio iz tela u toku 24 sata. Gubitak tečnosti je iznosilo 3% težine dotičnog istraživača ili oko 8 čaša tečnosti. Zaključio je da mu je potrebno 8 čaša vode da bi nadoknadio ovaj gubitak,  i publikovao dotičnu informaciju.

I tako je nastala preporuka o 8 čaša vode koju su naučnici i nutricionisti prihvatili kao činjenicu i prenosili iz generacije u generaciju do današnjih dana. Naravno, zaboravlja se na individualne karakteristike, klimu, stepen aktivnosti, što sve utiče na količinu vode koju osoba popije u toku dana.

Pijenje vode i prvi meseci života

Vode se prilično burne debate između zagovornika teze: često kada smo gladni mi smo u stvari žedni i onih koji se protive ovakvom razmišljanju čiji je kontra argument da su signali gladi i žeđi – odvojeni.

Zašto je ova polemika aktuelna (a i nije proverena)? Zagovornici „žedan si kada si gladan“, govore da je ova svojevrsna navika nastala kada smo bili bebe. Praktično, na svaki plač bebe, majke dotičnu prvo nude hranom što je vremenom dovelo do uslovnog refleksa. I tako i dan-danas, kada nam se nešto jede između obroka – mi smo u stvari žedni.

Koliko ima istine u ovim tvrdnjama i ko je u pravu – teško da ćemo saznati budući da bi ovakav eksperiment daleko iskoračio iz moralnih okvira istraživanja.

Naš savet je da – ukoliko se regularno i dovoljno hranite – probate u slučaju iznenadne gladi između obroka – popijete čašu tople vode. Da škodi ne može, a ustanovićete posle izvesnog vremena i kojoj suprotstavljenoj grupi ste naklonjeniji :).

devojka sa slušalicama u ušima pije vodu posle sporta - pijenje vode

Kada je potrebno piti više vode?

Određene okolnosti mogu zahtevati povećan unos vode.

Naročito je to važno u vreme pojačanog znojenja. To uključuje vežbanje i vruće vreme, naročito u predelima gde je suva klima.

Ako se puno znojite, obavezno nadoknadite izgubljenu tečnost vodom. Sportisti koji imaju veoma duge treninge, ili rade intenzivne vežbe, takođe moraju da nadoknade elektrolite zajedno sa vodom.

Ukoliko dojite bebu – potreba za vodom se povećava. Slično je kod bolesnih stanja – povišene temperature kao i kod nekih bolesti koje prati povraćanje i proliv.

Jedna od karakteristika šećerne bolesti je i povećana potreba za vodom – tako da budite oprezni ako vam se „traže“ velike količine vode.

Nadalje, stariji ljudi će možda morati svesno da paze na svoj unos vode jer mehanizam žeđi može u starosti da prestane da radi kako treba.

Ne zaboravite i na vaše diskuse jer diskus hernija u većini slučajeva i nastaje kada se ovi jastučići ispunjeni tečnošću smanjuju i time gube amortizujući efekat, a to se dešava zbog starenja organizma.

Кoliko je vode najbolje?

Na kraju, niko vam ne može tačno reći koliko vam vode treba. To zavisi od vas.

Pokušajte da eksperimentišete i iskustveno dođete do toga koja količina je najbolja za vas. Neki ljudi možda funkcionišu bolje s više vode nego inače, dok za druge to rezultira samo češćim odlascima u toalet.

Ako želite da stvari budu jednostavne, sledeće smernice bi trebalo da „rade“ kod većine ljudi:

  • Кada ste žedni, pijte.
  • Кad više niste žedni, stanite.
  • Tokom velikih vrućina i vežbanja, obavezno pijte dovoljno da nadoknadite izgubljenu tečnost.

To je to i veoma je jednostavno!

NEWSLETTER

Važno je zdravlje