Kako usporiti starenje mozga

Hrana i piće koje konzumiramo veoma utiču na naš organizam, a od nas zavisi da li će taj uticaj biti negativan ili pozitivan. Za dobro zdravlje neophodno je jesti kvalitetnu i zdravu hranu, a potrebno je kvalitetno hraniti i naš mozak.

Kao i ostatak organizma i tela ljudski mozak stari i kako godine odmiču on gubi svoju funkcionalnost. Kako ne bi došlo do preranog kognitivnog pada potrebno je povesti računa o načinu života, promeniti loše životne navike i hraniti se zdravije.

Aktivnim životom sa dosta boravka na svežem vazduhu kao i svakodnevnim mentalnim zadacima (rešavanje ukrštenica, sudoku, igranje šaha…) mozak će dobijati izazove i odlagaće starenje. Još kada se uz sve doda ishrana – starenje mozga gotovo da staje. Pravilnom ishranom možemo poboljšati i negovati funkcionalnost našeg mozga, kao i podstaknuti bolje pamćenje i koncentraciju.

Šta je mozgu potrebno?

Mozgu je potrebna nutritivno bogata hrana, puna vitamina i minerala. Ako mozgu pružimo takvu ishranu on će nam biti zahvalan i vratiće nam bistrinom i mentalnom oštrinom.

• Omega-3 masne kiseline – Ove kiseline su poznate po svojim antiupalnim i antioksidativnim svojstvima koja sprečavaju starenje moždanih ćelija, a pomažu i kod izgradnje ćelijskih membrana u mozgu.
• Ginko biloba – Suplement poreklom iz Kine koji se dobija od Ginko drveta poznat je po pozitivnim efektima koje ima na obolele od demencije i Alchajmerove bolesti.
• Kurkumin – Pospešuje rast moždanih ćelija, poboljšava pamćenje i oštrinu misli, ublažava depresiju, a glavni je sastojak poznatog začina kurkume.
• Vitamin B – Ovaj vitamin pomaže razgradnju jedinjenja koji u velikoj količini može da izazove određene neurološke bolesti. Vitamini koji su posebno značajni za zdravlje mozga su B6, B9, B12.
• Vitamin E – Ovaj vitamin je odličan u borbi protiv oksidativnog stresa, a dokazano pomaže osobama sa Alchajmerovom bolesti.

Hrana koja je dobra za mozak

Za zdrav organizam i bistar mozak bitno je voditi izbalansiranu ishranu. Takva ishrana podrazumeva dosta povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, vlakana, biljnih i ribljih proteina i zdravih masti.

• Lisnato zeleno povrće – Povrće kao što su spanać, kelj, blitva, zelena salata i brokoli je bogato vitaminom K, luteinom i beta-karotenom koji su izuzetno zdravi za mozak.
• Jaja – U jajima ima B6 i B12 vitamina koji pomažu u usporavanju mentalnog pada tokom starenja. Kao i folata i holina koji pomažu u regulisanju raspoloženja i poboljšanju pamćenja.
• Orašasti plodovi i semenke – Orasi, čia i lanene semenke su bogati omega-3 masnim kiselinama koje usporavaju starenje moždanih ćelija i snižavaju krvni pritisak. Seme bundeve je bogato cinkom, magnezijumom i gvožđem, pa pomaže pri učenju i poboljšanju moždanih funkcija.
• Crveno bobičasto voće – Borovnice, aronija, kupine, maline i jagode su bogate flavanoidima koji pomažu kod poboljšanja pamćenja. Za mozak su posebno značajne borovnice.
• Masna riba – Još jedan dobar izvor omega-3 masnih kiselina je morska riba. Riba koju bi trebalo da jedete je losos, orada, bakalar, skuša, konzervirana tuna u sopstvenom soku ili vodi.
• Dobre masti – Pod dobrim mastima se smatraju hladno ceđeno maslinovo ulje, laneno i bundevino ulje. Dobar izbor je i ulje od avokada, kao i sam plod.
• Crna čokolada – U crnoj čokoladi i čistom kakao prahu se nalaze flavanoidi, kafein i antioksidanti koji pomažu u jačanju i očuvanju mozga, kao i kod poboljšanja raspoloženja. Bitno je jesti čokoladu koja ima više od 70% kakao delova i ne sadrži u sebi šećer.
• Zeleni čaj – Kofein u zelenom čaju pomaže izoštravanju fokusa, antioksidanti čuvaju mozak, a L-teanin vam pomaže da se opustite.
• Kurkuma – Kurkumin koji se nalazi u kurkumi direktno ulazi u mozak i može poboljšati pamćenje osobama obolelim od Alchajmerove bolesti. Pozitivno utiče i kod ostalih osoba, posebno na raspoloženje jer podiže nivo serotonina i dopamina.

Najbolja ishrana za zdrav mozak

A koji je to način ishrane koji obuhvata sve ove namirnice koje smo sada naveli i pozitivno utiče na oštrinu uma, bolje pamćenje i lakšu koncentraciju?

To je bez sumnje mediteranski način ishrane. Ovakva ishrana se bazira na čestoj konzumaciji integralnih žitarica, orašastih plodova, voća, povrća, ribe i dobrih masti.

Takođe, u ovom načinu ishrane nećete naći one namirnice koje negativno utiču na zdravlje mozga, ali i celog organizma. Fokus se stavlja na domaće i organske namirnice, a prerađena hrana, slatkiši, sokovi i grickalice se ne konzumiraju.

Uz mediteransku ishranu koja je uravnotežena i fizičko i psihičko zdravlje su na dobitku.

Hrana koja je loša za mozak

Sada kada znate koja hrana je odlična za mozak trebalo bi da znate i koja je loša za mozak. Određena hrana može imati negativan uticaj na mozak, na raspoloženje, pamćenje, pa čak i povećati rizik od nastanka demencije.

• Zaslađena pića – U ovu grupu spadaju različiti sokovi, gazirani i negazirani, energetska pića, sportska pića, pa čak i voćni sokovi sa dodatim šećerima. Preterana konzumacija ovakvih pića može povećati rizik od nastanka dijabetesa tipa 2, koji se pokazao da povećava rizik od nastanka Alchajmerove bolesti. Visoko-fruktozni kukuruzni sirup koji se nalazi u zaslađenim pićima može uzrokovati zapaljenje mozga, pogoršanje pamćenja i sposobnosti za učenje.
• Rafinisani ugljeni hidrati – U grupu rafinisanih ugljenih hidrata spadaju šećeri i visoko prerađene žitarice, kao što je belo brašno. Rafinisani ugljeni hidrati obično imaju visok glikemijski indeks, a takva hrana loše utiče na pamćenje i inteligenciju.
• Hrana sa visokim sadržajem trans masti – Trans masti su vrsta nezasićenih masti koje predstavljaju problem ako se unose putem prerađene hrane kao što je margarin, keks, gotove torte i ostali slatkiši.
• Visoko prerađena hrana – U ovu hranu spadaju prerađene namirnice u kojima ima previše šećera, dodatih masti i soli. Obično su to čipsevi, grickalice, slatkiši, kupovni namazi, gotova jela, kokice za mikrotalasnu, gotovi sosevi, itd. Ishrana bogata ovakvim namirnicama može dovesti do zapaljenja mozga, ali i smanjenja moždanog tkiva.
• Alkohol – Preterana konzumacija alkohola može dovesti do smanjenja volumena mozga, metaboličkih promena i poremećaja neurotransmitera. Preporučuje se umerena konzumacija, dok rizične grupe kao što su tinejdžeri, mladi i trudnice bi trebalo da izbegavaju alkohol u potpunosti.

Zaključak

Ne postoji instant rešenje, niti hrana koja će preko noći poboljšati vaše moždane funkcije. Kao i sa ostatkom organizma, tako i sa mozgom, bitan je kontinuitet. Bitno je usvojiti zdrave životne navike, jesti kvalitetnu i zdravu hranu, izbegavati onu koja šteti mozgu i redovno se baviti fizičkom aktivnošću, jer je i pokret lekovit.

Uz adekvatnu brigu godine su samo broj, a znaci starenja mozga mogu biti minimalni ili čak neprimetni.