Kao životno ugrožavajuće oboljenje, tromboza predstavlja značajan rizik za zdravlje pojedinca. Relativno je česta: 1 do 2 osobe na 1.000 godišnje oboli, ali je još važnija napomenuti da je stopa smrtnih ishoda izuzetno visoka – čak 20% obolelih premine tokom prve godine bolesti. I stopa recidiva je vrlo visoka, jer se tromboza ponovo javlja kod trećine osoba koje su je već imale i sanirale.
Medicinske statistike pokazuju da su bolesti srca i krvnih sudova na samom vrhu zdravstvenih izazova savremenog čoveka, a tromboza je u ovom „neslavnom“ društvu.
Oboljenje se može javiti ne samo u venama i arterijama već i u mikrocirkulaciji ekstremiteta, stomaka, srca, pluća, mozga, bubrega i drugih organa i tkiva i to je čini multisistemskom bolešću.
Kako nastaje tromboza ili tromb je početak
Zamislite da ste bili nespretni i malo se posekli na neki oštar predmet. Posekotina nije velika, nema obilnog krvarenja i vi znate da će za par minuta krvarenje stati, da će se na rani formirati neka vrsta čepa, okolno tkivo zacrveneti, a zatim početi da se formira krasta. Posle nekog vremena i krasta će otpasti ostavljajući samo ožiljak kao podsećanje na trenutak nepažnje.
Svima nam se ovo dešavalo (naročito kada smo bili deca) i prestanak krvarenja uzimamo „zdravo za gotovo“. Ipak, iza njega se krije jedinstven mehanizam koji ne dozvoljava da gubimo krv. U pitanju je proces zgrušavanja krvi (koagulacija) i ima veliki značaj za naš opstanak.
Krvni ugrušak – tromb koji se stvara sprečava prekomerno krvarenje kada je krvni sud oštećen. Osim toga, prilikom povrede, krvni sudovi postaju uži, smanjuje se dotok krvi do povređenog tkiva i ograničava gubitak krvi.
Krvne pločice (trombociti) i proteini iz krvne plazme se lepe i stvaraju krvni ugrušak kako bi smanjili krvarenje. Nakon nekog vremena, kada povreda zaraste, naše telo će rastvoriti taj krvni ugrušak.
Međutim, ponekad se ugrušci formiraju u unutrašnjosti krvnog suda bez nekog dobrog razloga (npr. povrede), ne rastvaraju se prirodno i tada mogu da izazovu opasne komplikacije, kao što je plućna embolija, koronarne bolesti srca, moždani udar…
Tromboza i simptomi koji je prate
Zgrušavanje krvi u šupljini krvnih sudova koje za posledicu ima začepljenost krvnih sudova, naziva se trombozom. Formacija, odnosno krvni ugrušak koji se stvara procesom tromboze naziva se tromb.
Trombovi se mogu javiti i u arterijama i u venama. Najčešći su u dubokim venama.
Posebnih znakova za raspoznavanje nema, ali ima simptoma karakterističnih za određeno mesto na kojem postoji krvni ugrušak.
- Krvni ugrušak u srcu praćen je bolom u grudima, ubrzanim disanjem, malaksalošću, mučninom.
- Ugrušak u mozgu izaziva slabost u rukama i nogama, probleme sa vidom, otežani govor, glavobolje, nesvesticu.
- Ako je krvni ugrušak u plućima, prati ga oštar bol u grudima, nedostatak vazduha, ubrzan puls, znojenje.
- Kada je tromb u rukama ili nogama, javlja se iznenadni ili postepeni bol, otok, osetljivost.
- Tromb u stomaku izaziva intenzivni bol, povraćanje, dijareju.
Duboka venska tromboza
O ovoj bolesti govorimo kada se krvni ugrušak formira u velikim dubokim venama tela, najčešće u dubokim venama nogu i male karlice.
Simptomi koji prate duboku vensku trombozu su otok, bol u nozi poput grčeva u predelu lista, crvenilo kože i osećaj topline u nozi zahvaćenoj trombozom.
Kada govorimo o uzrocima nastanka duboke venske tromboze, treba reći da može nastati kao posledica neke bolesti koja utiče na zgrušavanje krvi. Tromb u nozi može da se formira i ake se niste kretali duže vremena posle neke operacije, ako ste dugo sedeli tokom putovanja ili dugo bili vezani za postelju tokom preležane bolesti.
Posebno opasna komplikacija duboke venske tromboze nastaje kada se krvni ugrušak u nozi otkine i krvotokom stigne do pluća gde onemogućava protok krvi. Ovo izuzetno opasno stanje, poznato kao plućna embolija, praćeno je bolom u grudima, problemima sa disanjem, kašljanjem.
Dijagnostikovanje tromboze
Treba odmah napomenuti da dijagnostikovanje tromboze, pa ni duboke venske tromboze nije uvek jednostavno. Simptomi su prilično suptilni, kao diskretan bol u nozi kojem ne posvećujemo mnogo pažnje. Češće pomislimo da smo istegli mišić, nego da je u pitanju krvni ugrušak.
Kako komplikacije koje izaziva krvni ugrušak mogu biti fatalne, presudno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Kada se uspostavi brza dijagnoza i odmah započne lečenje, oporavak je relativno brz.
Najčešće se tromboza može dijagnostikovati kolor doplerom. Aparat šalje ultrazvučne talase kroz nogu kako bi lekar pratio krvotok u venama. Kolor dopler pregled je bezbolna, neinvazivna metoda pregleda. Lako se izvodi i po potrebi se može ponavljati.
Ukoliko kolor dopler ne da jasan nalaz, treba posegnuti za drugim dijagnostičkim metodama. D-dimer je postao test izbora u hitnoj dijagnostici pacijenata sa sumnjom na trombozu dubokih vena i plućnu emboliju.
Kako se leči tromboza?
Konvencionalno lečenje tromboze zavisi, uglavnom, od lokacije ugrušaka i zdravlja pacijenta.
Antikoagulansi
- Često korišćeni preparati u lečenju, smanjuju zgrušavanje krvi u venama, pa se zbog toga zovu i “razređivačima krvi”. Sprečavaju stvaranje novih ugrušaka i povećanje postojećih. Među neželjenim efektima su vrtoglavice, modrice, glavobolja i bolovi u stomaku.
Trombolitici
- Ovi preparati rastvaraju krvne ugruške. Ponekad se kombinuju sa antikoagulansima i tako ograničavaju štetu prouzrokovanu blokadom krvnog suda.
Hirurška trombektomija
- Pored konvencionalnog lečenja, krvni ugrušak se može ukloniti iz unutrašnje arterije ili vene hirurškim putem. Hirurg pravi rez na krvnom sudu, uklanja ugrušak i zašiva krvni sud.
Faktori rizika za nastanak tromboze
Stručnjaci kažu da su potrebna tri predisponirajuća uslova za formiranje tromba. Ta tri faktora su: oštećenja zida krvnog suda, narušen protok krvi i zgrušavanje krvi. Tu je i previše mirovanja – iz bilo kog razloga.
I neki drugi faktori povećavaju rizik od nastanka venskih krvnih ugrušaka. Među njima su urođeni faktori, kao posledica genetskih mutacija.
Među faktorima rizika stečenim tokom života su:
- Starosna dob – osobe starije od 60 godina su izloženije ovom riziku;
- Pozitivna porodična anamneza;
- Gojaznost
- Trudnoća – trudnice su 5 do 10 puta ugroženije od žena iste starosne dobi koje nisu trudne;
- Upotreba oralnih kontraceptivnih sredstava – posebno kod žena starijih od 35 godina;
- Pušenje
- Povišeni trigliceridi i glukoza u krvi.
Promene načina života sa ciljem sprečavanja ili ublažavanja bolesti
Tromboza kao vrlo ozbiljna bolest zahteva blagovremeno otkrivanje, ali još više preventivno delovanje. Tu prvenstveno mislimo na promenu životnog stila.
Promena ishrane
Regulisanjem telesne težine značajno se eliminišu ili smanjuju faktori rizika za razvoj tromboze. Snižava se holesterol, kao i krvni pritisak, a povećava osetljivost ćelija na insulin što je važno kod dijabetesa.
U tom smislu preporučuje se hrana koja uključuje zeleno lisnato povrće, šareno povrće (žuta bundeva, crvena paprika i plavi patlidžan), mahunarke, cela zrna žitarica i namirnice bogate omega 3 mastima (losos, orasi, laneno seme). Ove namirnice čine vaskularni sistem aktivnim, a telesnu težinu redukuju.
Hranu koja sadrži veštačke zaslađivače, transmasti i rafinisane ugljene hidrate, kao i alkohol, treba izbegavati.
Kada su u pitanju dodaci ishrani, istraživanja su pokazala da začin kurkuma deluje kao prirodni antikoagulans i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Za razliku od lekova, kurkuma nema neželjena dejstva.
Fizička aktivnost
Kao i za mnoge druge aspekte zdravlja, redovno fizičko vežbanje ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova, odnosno sprečavanja nastanka krvnih ugrušaka.
Najjednostavniji i najbezbedniji način vežbanja je hodanje. Lekari savetuju najmanje trideset minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno, najveći broj dana u nedelji. Moguće je aktivnost podeliti na tri perioda po deset minuta.
Kod osoba sa srčanim problemima i onih koji su doživeli moždani udar, neophodna je stručna konsultacija oko određivanja vežbi.
Zaključak
Zbog svega rečenog, nikada nemojte zanemariti simptome tromboze i duboke venske tromboze, misleći da će jednostavno nestati. Pogotovo to ne činite ako imate neke od faktora rizika. Jer znakovi, ako ih ima, mogu biti suptilni. Zato je najbolje da se obratite svom lekaru, ako posumnjate da postoji i najmanji rizik od razvijanja ove opasne bolesti.
