r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Zdravlje mozga i navike koje mu škode

U doba modernih tehnologija kao da je veliki broj stvari napravljen na štetu našeg mozga. Stručnjaci tvrde da se moderan način života odražava na neuronske puteve i zdravlje mozga i čini nas mentalno sporijim i krutim, pa čak i manje sposobnim za originalno razmišljanje i za kreiranje novina.

Sva ta prevelika povezanost i aktivnost kojom obiluje sadašnjica, uzima svoj danak i u sferi produktivnosti i efikasnosti koje su značajno smanjene.

Zdravlje mozga

Zdravlje mozga – zaboravljena kategorija

Inače, kada se govori o zdravlju, prva asocijacija je zdravlje unutrašnjih organa a malo ko razmišlja o negovanju i zdravlju mozga. Kao da je superiornost koju mozak ima u odnosu na druge organe, dala pravo čoveku da o njemu ne razmišlja.

Stvarnost je drugačija. Važno je naučiti kako negovati mozak da bi se i svi drugi telesni procesi obavljali na efikasniji i produktivniji način i da bi se sprečilo opadanje kognitivnih funkcija.

Zato, da pogledamo koje su to loše svakodnevne navike koje značajno štete zdravlju mozga i šta se može učiniti da se one prevaziđu. Vaš um će vam biti zahvalan.

Propadanje mozga zbog neaktivnosti

Fizička neaktivnost ima svoju cenu, i to prilično visoku – vezana je za razvoj hroničnih zdravstvenih problema – srčanih bolesti, gojaznosti, depresije, demencije i raka. Mnogi ljudi su previše zauzeti da bi odvojili vreme za minimalne fizičke aktivnosti, ne znajući da to uzrokuje kognitivni pad.

Najnovija istraživanja su pokazala da sedenje menja strukturu određenih neurona u mozgu, što sugeriše vezu između neaktivnosti i mentalnog propadanja. Zato ne štedite na jednostavnim aktivnostima koje osnažuju zdravlje mozga, a to su: hodanje, vožnja biciklom, plivanje, istezanje itd.

Redovne fizičke aktivnosti mogu poboljšati koncentraciju i vaše sposobnosti za učenje, pamćenje, za brzo i efikasno rešavanje problema, bolju fokusiranost u poslu i sposobnost da  ceo radni dan budete efikasni i kreativni. Danas nije teško doći do kvalitetnih informacija o vežbanju – u stvari većina ljudi ih ima dovoljno, ali je problem što se to znanje ne primenjuje.

Odgovarajuća fizička aktivnost pomaže i reguliše metabolizam i održavanje poželjne telesne težine.

Multitasking – potreba ili moda

Mislite li da ste efikasniji ako radite više zadataka istovremeno? Razmislite ponovo…

Složićete se da su ljudi danas postali  „robovi“ i zavisnici od savremenih tehnologija i umesto da im je život olakšan i da imaju više vremena, situacija je potpuno suprotna. Užurbanost nikada veća, vremena nikada dovoljno i sve više obaveza – uprkos superiornoj tehnologiji koja je napravljena da bi olakšala život. Ili možda nije?

Pametni telefoni  koje svako od nas poseduje, postali su centar svih životnih i poslovnih zbivanja. Mala, pljosnata, magična kutija koja je u stanju u trenu da sve okrene naglavačke – „porobila“ je dobar deo čovečanstva. Pogledajte oko sebe i videćete bar par osoba koje pišu poruke dok hodaju ulicom, razgovaraju dok su u kupovini, proveravaju mejlove dok putuju, gledaju ili slušaju video klipove dok nešto ili nekoga čekaju – i to sve da ne izgube vreme.

Ali, ima jedan problem…

Ipak, konstantno gube nešto a to je psihička energija, opteretili su i iscrpeli mozak i propustili priliku da postanu svesni šta su sve u određenom vremenskom periodu uradili. Umesto zadovoljstva zbog postignutog, nezadovoljni su što nisu uspeli još više toga da urade.

Naš mozak nema mrežu za paralelno obavljanje više poslova. Užurbano prebacivanje sa jednog posla na drugi, stvara lažnu impresiju efikasnosti a u suštini je veoma naporno i neproduktivno. Ono što nas privlači takvom stilu rada je lučenje dopamina, hormona sreće koji se luči svaki puta kada se prebacimo na novi posao pa to izaziva uzbuđenje.

Naučno je potvrđeno da je obavljanje više zadataka paralelno loše za produktivnost i psihičko zdravlje.

Pokazalo se da je to iscrpljujuća navika koja opterećuje mozak i čini ljude manje efikasnim. Multitasking takođe povećava hormon stresa kortizol, kao i adrenalin, hormon koji se luči u situacijama ugroženosti kada se aktivira instinkt „bori se ili beži“, što prekomerno stimuliše mozak i prouzrokuje mentalnu maglu u glavi ili konfuzno razmišljanje.

Previše informacija je prekomerna stimulacije mozga

Količina elektronskih poruka, raznih promena i obaveštenja koje primate mogu biti neodoljivi i veoma uzbudljivi, na žalost na kratko. Stalni protok obimnih sadržaja, ako se njime ne upravlja na pravi način, može dovesti do stresa i mentalnog preopterećenja.

Previše informacija i „preopterećenost informacijama jedna je od najvećih iritacija u savremenom životu“, pisao je  Jozef Šumpeter, austrijski političar i ekonomista koji je živeo do sredine dvadesetog veka. Šta onda reći za protok informacija danas ako ih je i tada, u njegovo vreme bilo previše?

Da biste maksimalno iskoristili potencijal svog mozga, koristite bolje alate i podešavanja za filtriranje informacija tokom dana. Budite proaktivni u vezi sa konzumiranjem medija i pripremite mozak da ignoriše nepotrebne informacije. Ako svoj dan organizujete na osnovu ovih principa, verovatno ćete značajno povećati efikasnost svog mozga.

Dugo sedenje može da boli

Sedenje je jedna od najgorih stvari koje možete učiniti za svoje zdravlje, i ne samo fizičko već i neurološko. Dugotrajno sedenje utiče na strukturu mozga, tako da kasnije ni fizička aktivnost nije dovoljna da nadoknadi štetne efekte  dugotrajnog sedenja.

Vreme koje provodite sedeći, možete smanjiti uvođenjem umerenog hodanja, stajanja dok radite, skraćivanjem poslovnih sastanaka. Čak i samo deset minuta stajanja ili kretanja po prostoru u kome sedite, korisno je.

Samo kada odlučite, naći ćete mnogo prilika i dobrih razloga da se u toku radnog vremena pokrenete, protegnete i savijete mnogo češće nego što ste to do sada radili.  Za početak, podizanje sa stolice na svakih 45  minuta, može doneti primetan pomak.

devojka koja sedi na podu sa slušalicama na ušima i gleda u mobilni

Da ekran ne bude sav vaš svet

Interakcije licem u lice, danas sve više zamenjuju digitalni uređaji. Ljudi provode više vremena na društvenim mrežama, više nego ikad ranije (naravno, od nastanka istih :)).  Živimo u vreme ekrana, malih, velikih, srednjih… nije važno, samo da je ekran – televizori, telefoni, tableti, računari, video igre… i mogućnosti da birate šta i koliko ćete da gledate, slušate ili čitate.

Za razliku od ovih silnih ekrana i ipak sjajne mogućnosti da možete, kada želite, da ih isključite – živoj osobi ispred vas ne možete reći, „sad je dosta ja odoh“ ili se bez reči okrenuti i otići a da to ne ostavi posledice na odnos.

Međutim, razgovor licem u lice neverovatno je koristan za vaš mozak. Studija sa Univerziteta u Mičigenu je otkrila da samo 10 minuta razgovora sa drugom osobom dnevno, poboljšava pamćenje i kognitivne sposobnosti.

Studije o druženju

U studiji Univerziteta u San Dijegu, je navedeno da je „druženje bilo jednako efikasno kao i tradicionalnije vrste mentalnih vežbi za jačanje pamćenja i intelektualnih sposobnosti. Nedostatak istinske lične interakcije ograničava mogućnosti mozga da ostvari bolje veze. Takođe može dovesti do usamljenosti i depresije – mentalnih stanja koja značajno doprinose smanjenju zdravlja mozga.

Gledanje u ekran veći deo dana, oštećuje i oči i uzrokuje ukočenost ramena, vrata, leđa i podlaktice.

Postavite sebi jasna ograničenja  u korišćenju digitalnih uređaja da biste izbegli stvaranje štetnih navika a vremenom i zavisnosti.  Neka uređaji služe vama a ne vi njima.

Mozak, buka i zdrav sluh

Da li znate da je veoma lako da vaše slušalice oštete delove uha koji su vitalni za zdrav sluh? A da sluh na različite načine utiče i na zdravlje mozga?

U savremenom svetu, mnogih stvari je previše a jedna od njih je buka. Generacije su već izložene gradskoj buci još od detinjstva. Brojne studije o zagađenju bukom su pokazale povezanost izloženosti buci i pojavu anksioznosti, depresije, visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i šloga.

Ljudi po navici vole da povećaju jačinu zvuka, naročito kada slušaju muziku – tako im je zabavnije a i doživljaj je intenzivniji. Nekima okolina previše smeta pa im je primamljivo da stave slušalice u uši i slušaju omiljenu muziku. Ipak, ako je muzika duže vreme preglasna, može se oštetiti sluh.

To ne važi samo za one koji nose slušalice: gubitak sluha se javlja kod starijih osoba i povezan je sa problemima mozga i gubitkom moždanog tkiva.

Kada se mozak toliko napreže da razume šta se priča oko vas, on ne može da sačuva u memoriji ono što ste čuli. Zaštitite sluh podešavanjem jačine slušalica, to je odličan način da sačuvate sluh i omogućite svom mozgu da bolje funkcioniše.

Loše spavanje remeti vaš mozak

Loše spavanje i nesanica je veliki problem za mnoge ljude i može imati ozbiljne kratkoročne i dugoročne posledice – odražava se na reakcije i raspoloženje, uzrokuje oslabljeno pamćenje, slabu koncentraciju, lošije prosuđivanje i odlučivanje i neravnotežu hormona.

Nedavna istraživanja pokazuju da nedovoljno sna može bukvalno da smanji mozak, tako da je kvalitetno spavanje apsolutno neophodno za vaš mozak. To znači da ništa ne može da zameni sedam do osam sati dobrog noćnog sna.

Za dobar i okrepljujući san se treba pripremiti. Fizička aktivnost u toku dana i boravak na svežem vazduhu je veoma koristan. Muzika za opuštanje ili neka lagana opuštajuća vežba je odlična priprema da se lako utone u san.

Zaključak

Nikada nije suviše rano niti suviše kasno da se poboljša zdravlje mozga, a odgovornost za to je na vama. Ako do sada niste bili aktivni, danas je pravi trenutak da sa time počnete, a dobar je i trenutak da sa nečim prestanete a nešto i da potpuno isključite. Setite se da uvek imate izbor i zato ga iskoristite.

Nekoliko jednostavnih promena u vašem životnom stilu moglo bi vam poboljšati pamćenje, učenje, mentalnu otpornost i opšte zdravlje vašeg mozga.