LORDOZA: Prosečan čovek današnjice živi mnogo drugačije od njegovih predaka koji su živeli pre sto, pa čak i pre samo pedeset godina. I mnogi bi na to rekli da ljudi danas žive mnogo bolje nego ranije, imajući u vidu tehnološki napredak i sve prednosti današnjice.
Iako to i te kako ima smisla, savremeni život sa svim svojim prednostima ipak nije savršen i ima i svoje mane. A jedna od najvećih mana, pored stresa, je to što ljudi danas mnogo sede, a ne vežbaju dovoljno.
Poslovi gde se u toku radnog vremena pretežno sedi, na prvi pogled izgledaju savršeno. Jer svakako je lakše sedeti puno radno vreme nego biti fizički aktivan. Ali i sedenje može da dovede do ozbiljnih povreda i zdravstvenih problema. A jedan od tih problema je i lordoza.
Zato, hajde da pogledamo šta je lordoza, kako nastaje i koji su načini da prevenirate ovaj ozbiljni i bolni zdravstveni problem.
Šta je lordoza?
Poznato vam je da kičma po svojoj prirodi nije ravna i da se savija tako da svojim oblikom podseća na slovo S. Ovakav oblik kičme nije slučajan i on pomaže da budemo fleksibilni, da se lako krećemo i pomeramo, ali i da kičma lakše apsorbuje šok i podržava težinu glave.
Onog momenta kada se kičma počne savijati previše ka unutra, to se naziva lordoza. Ova pojava može značajno da utiče na vrat i donji deo leđa, stvarajući prekomerni pritisak na kičmu što može stvarati bol i osećaj nelagodnosti.
Ukoliko se ne reaguje na vreme i ne leči se, lordoza može negativno uticati i na sposobnost kretanja.
Uzroci lordoze
Iako se lordoza može javiti u bilo kom životnom dobu postoje određeni uzroci koji dodatno povećavaju rizik od pojave, a to su:
- Kifoza – abnormalno pogrbljena leđa mogu dovesti i do pojave lordoze.
- Osteoporoza – ova bolest kostiju uzrokuje gubitak koštane mase i gustine kostiju, pa se pored povećanog rizika od preloma kostiju povećava i rizik od pojave lordoze.
- Spondilolisteza – osobe koje imaju problem sa spondilolistezom, odnosno sa klizenjem donjih pršljenova kičme spadaju u rizičnu grupu za razvitak lordoze.
- Ahondroplazija – patuljaste osobe često imaju problema sa lordozom.
- Gojaznost – nažalost, sve češće ljudi imaju problem sa gojaznošću koja je povezana sa sedećim načinom života. A usled gojaznosti javljaju se i različiti oblici problema sa kičmom, kao što je lordoza.
Lordoza se češće javlja kod dece, osoba starijih od 50 godina, kao i kod trudnica.
Tipovi lordoze
Postoje dve vrste ovog poremećaja kičme:
- Lordoza u donjem delu leđa – Najčešći tip lordoze je onaj u donjem, odnosno lumbalnom delu kičme.
- Cervikalna lordoza – Kičma u predelu vrata ne savija se na normalan način, već se savija u pogrešnom smeru, previše u levu, u desno, ili se previše savija u smeru u kom se inače savija.
Koji su simptomi lordoze?
Simptomi lordoze mogu biti izuzetno neprijatni, a najčešći simptom je bol u mišićima. Prilikom prevelikog savijanja kičme mišići počinju da povlače, pa dolazi do grčenja i zatezanja što može proizvesti bol i nelagodnost. Pored bola može doći i do ograničenja pokreta u donjem delu leđa ili u vratu, u zavisnosti do tipa lordoze.
Dodatni simptomi koji mogu da se pojave:
- Utrnulost
- Slabost u mišićima
- Peckanje u predelu vrata ili donjih leđa
- Poteškoće u kontrolisanju mišića
- Slaba kontrola bešike
Dijagnoza
Najbolji način da otkrijete da li imate lordozu ili ne je da posetite lekara koji će sa vama razgovarati o simptomima koje imate i obaviti fizički pregled.
Tokom fizičkog pregleda biće potrebno da se savijete i sagnete napred, kao i u stranu. Na taj način lekar će moći da vidi koliko vam je fleksibilna kičma, koji je vaš opseg pokreta, kao i da li su vidljive neke abnormalnosti.
Kako bi se definitivno utvrdilo prisustvo lordoze i u kom je stadijumu biće potrebno uraditi i rendgenski snimak kičme.
Lečenje lordoze
U većini slučajeva ozbiljne medicinske intervencije nisu neophodne i mnoge osobe žive normalno sa lordozom, koja im ne pravi značajne zdravstvene probleme.
Ako je lečenje potrebno, ono će zavisiti od ozbiljnosti stanja i koliko se zapravo kičma iskrivila. Neke od potencijalnih opcija lečenja, odnosno tretmana uključuju:
- Korišćenje lekova protiv bolova.
- Fizikalna terapija koja pomaže pri jačanju mišića i povećava opseg pokreta.
- Regulisanje ishrane i smanjenje prekomerne težine.
- Suplementacija vitaminom D.
- Operacija, isključivo u teškim slučajevima sa neurološkim problemima.
Potencijalni rizici
Iako mnoge osobe mogu normalno da žive sa lordozom bez bilo kakvih problema, nikako ne bi trebalo da ignorišete ukoliko primetite određene promene u predelu kičme.
Zapostavljena lordoza može dovesti do drugih zdravstvenih problema, bolova, nelagodnosti, kao i do povećanog rizika od problema sa kičmom, nogama, kao i unutrašnjim organima.
Stil života može smanjiti rizik od pojave lordoze
Ne postoje tačne smernice i uputstva na koji način je moguće sprečiti pojavu lordoze, ali promenom životnog stila svakako možete smanjiti potencijalni rizik.
- Hranite se zdravije i održavajte optimalnu telesnu težinu.
- Budite fizički aktivni.
- Ukoliko previše sedite na poslu, pravite pauze kada ćete ustati, prošetati i možda uraditi i neku vežbu istezanja.
- Nabavite ergonomičnu stolicu za rad, sa dobrom podrškom za leđa.
- Ukoliko previše stojite na poslu, pravite pauze kada ćete sesti i odmoriti se.
Redovno vežbanje je uvek dobrodošlo i može vam doneti samo dobro. Pored boljeg zdravlja i poboljšanog raspoloženja, određene vežbe mogu smanjiti i rizik od pojave lordoze.
Vežbe koje možete praktikovati i kod svoje kuće su lagane joga poze za početnike, vežbe sa pilates loptom koje uključuju vežbanje karlice, istezanje mišića vrata, ramena i nogu. Ove vežbe je potrebno raditi što češće, ako ste u mogućnosti i svakodnevno kako biste ojačali svoju kičmu.
