Neuroza i neurotsko ponašanje

Verovatno ste se već susreli sa terminom neuroza i neurotsko ponašanje. Ali da li znate šta zapravo znače ti izrazi i na šta se odnose?

Mladić na krevetu sedi savijenih kolena i pognute glave

U svakodnevnom govoru ovi se termini često koriste u pogrešnom smislu i mnogi ih mešaju sa neuroticizmom, što je u stvari osobina ličnosti.

Zbog toga želimo u ovom članku da napravimo paralelu između neuroza, neurotskog ponašanja i neuroticizma, kao i da objasnimo šta je zapravo neuroza i kako je prepoznati ali i razlikovati je od drugih poremećaja.

Šta je neuroza?

Izraz neuroza se koristi od 18. veka i skovan je kako bi se lakše označili različiti psihološki poremećaji koji nemaju fizički uzrok.

Prošlo je dosta vremena od 18. veka, ali još uvek ne postoji jedinstvena definicija neuroze. Smatra se da je neuroza dijagnostikovan psihološki poremećaj koji ometa kvalitet života, ali ne narušava percepciju stvarnosti pojedinca.

Ipak, danas se neuroza više ne koristi kao dijagnoza, a neuroze se dijagnostikuju kao depresivni ili anksiozni poremećaji. Iako je došlo do ove promene, dijagnoza neuroze je i dalje važna kako bi se bolje i lakše razumelo lečenje različitih psiholoških poremećaja.

Razlika između neuroze i neuroticizma

Bitno je napomenuti i šta je neuroticizam, s obzirom da se ovaj pojam često meša sa pojmom neuroza.

Neuroticizam se smatra osobinom ličnosti, ali ne i medicinskim stanjem. Ova osobina ličnosti je karakteristična po tome što osoba koja je poseduje ima dugoročnu tendenciju da bude u negativnom ili anksioznom emocionalnom stanju.

Osobe koje poseduju ovu osobinu ličnosti često su depresivnog raspoloženja i pate od osećanja krivice, besa, anksioznosti, zavisti i često se teško nose sa tim. Često ih trivijalne stvari frustriraju i dosta su osetljivi na spoljašnje uticaje.

Glavna razlika između neuroze i neuroticizma je ta da je neuroza u osnovi poremećaj koji uključuje opsesivne misli, anksioznost i emocionalnu nestabilnost, dok je neuroticizam osobina ličnosti koja nema negativan uticaj na svakodnevni život.

Uticaj na zdravstveno stanje

Ukoliko se ne leči neuroza može značajno da utiče na zdravstveno stanje pojedinca i da preraste u veći zdravstveni problem.

Fizičke komplikacije koje mogu da nastanu uzrokovane neurozom su:

Depresivna devojka u crnoj odeći drži crrno obojen balon - Neuroza

Tipovi neuroze

Postoji više različitih tipova neuroze a najčešći su:

  • Anksiozna neuroza: U ovom slučaju javlja se ekstremna anksioznost i zabrinutost, kao i napadi panike, ali i fizički simptomi koji uključuju prekomerno znojenje i drhtanje.
  • Depresivna neuroza: Osobe koje pate od depresivne neuroze žive sa konstantnim osećajem duboke tuge, a često se javlja i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su osobi nekada pružale bilo kakav vid zadovoljstva.
  • Opsesivno-kompulzivna neuroza: Kod ovog stanja javlja se učestalo ponavljanje nametljivih misli, ponašanja kao i mentalnih radnji. Kao i kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja ponavljanje, ali i lišavanje ovih simptoma može da izazove uznemirenost.
  • PTSP neuroza: Neuroza uzrokovana posttraumatskim stresnim poremećajem uključuje preterani stres i nemogućnost funkcionisanja u svakodnevnom životu nakon doživljavanja izrazito dubokih traumatskih događaja.

Dijagnoza

Kao što smo pomenuli neuroza se više ne koristi kao dijagnoza od strane zdravstvenih radnika. Ipak, neki psihoanalitičari i dalje koriste ovaj termin.

Većina psihologa i psihijatara sada simptome koji se smatraju simptomima neuroze svrstavaju u kategoriju depresivnih ili anksioznih poremećaja.

Lečenje neuroze

S obzirom da se danas neuroza deli na depresivni ili anksiozni poremećaj, za lečenje se koriste metode koje su se pokazale uspešnim u lečenju ovih poremećaja.

Tretman može da uključuje aktivnu psihoterapiju, korišćenje medikamenata, kao i različite vrste opuštanja, kao što je duboko disanje, meditacija i slično.

Najbolja vrsta terapije koja se unazad godinama pokazala kao uspešna za lečenje neuroze je kognitivna bihejvioralna terapija. Ova vrsta terapije prilagođava neispravne psihološke mehanizme kako bi reagovali na okolinu onako kako je to potrebno.

Umetničke i muzičke terapije su se takođe pokazale vrlo uspešnim pri rešavanju mentalnih poremećaja koji su slični neurozama.

Dodatni načini za borbu protiv neuroza

Pored psihoterapije i različitih metoda za opuštanje postoje i dodatni načini koji su pogodni za borbu protiv neuroza, a neki od njih su:

  • Redovno vežbanje: Svakodnevna fizička aktivnost od 30 minuta može dosta doprineti u borbi protiv neuroza. Ukoliko neko nije u mogućnosti da svaki dan izdvoji 30 minuta za neku vrstu fizičke aktivnosti, nekada je čak i 15 minuta šetanja sasvim dovoljno.
  • Dovoljno sna: Manjak kvalitetnog sna može da pogorša aksiozne napade i stres. Zbog toga je od izuzetnog značaja svaku noć imati bar 8 sati kvalitetnog sna.
  • Izbacivanje alkohola i kofeina: I alkohol i kofein su poznati po tome da loše utiču na anksioznost i pogoršavaju je. Najbolje bi bilo izbaciti obe supstance iz upotrebe i piti više obične vode.
  • Zdrava ishrana: Iako vam možda na prvi pogled ne izgleda kao da hrana ima bilo kakvog uticaja na stanje kao što je neuroza, ipak ima. Bitno je ne preskakati obroke i svoju ishranu bazirati na celovitim namirnicama i zdravim i izbalansiranim obrocima.
OZNAKE: neuroticizamneurozastres

NEWSLETTER