Zapanjujuće ali istinito, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) identifikovala je nedostatak fizičke aktivnosti kao jedan od vodećih faktora rizika za globalnu smrtnost! Fizička neaktivnost, taj tihi ubica, prema procenama, godišnje odnosi čak 3,2 miliona života na svetskom nivou.
Istina je jasna i neumoljiva – sedentarni životni stil može biti smrtonosan.
Kako vežbanje deluje na prevenciju hroničnih bolesti?
Vežbanje ima važnu ulogu u prevenciji različitih hroničnih bolesti, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, gojaznost, osteoporoza i depresija.
Kardiovaskularne bolesti i vežbanje
Kardiovaskularne bolesti, kao što su bolesti srca i moždani udar, predstavljaju glavni uzrok smrti u svetu. Ove bolesti su često povezane sa životnim stilom, uključujući nezdravu ishranu, pušenje i neaktivnost.
Redovno vežbanje pozitivno utiče na srce i krvne sudove. Njime se poboljšava cirkulacija i snižava krvni pritisak, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Takođe, pomaže u regulaciji holesterola u krvi, pa se tako umanjuje rizik od stvaranja plaka u krvnim sudovima, kao i rizik od moždanog udara.
Dijabetes tipa 2 i vežbanje
Dijabetes tipa 2 je hronična bolest koja se karakteriše visokim nivoom šećera u krvi. Dijabetes tipa 2 često izazivaju neaktivan stil života i nezdrava ishrana.
Redovna fizička aktivnost poboljšava osetljivost ćelija na insulin, što omogućava ćelijama da koriste šećer u krvi kao gorivo. Tako se smanjuje nivo šećera u krvi i poboljšava se kontrola dijabetesa tipa 2. Redovna fizička aktivnost pomaže u kontroli telesne mase, što takođe može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2.
Osteoporoza i vežbanje
Vežbanje podstiče stvaranje novog koštanog tkiva i povećava gustinu kostiju. Kada vežbate, kosti koje su podložne osteoporozi postaju jače i otpornije na prelome.
Redovno vežbanje pomaže i u održavanju ravnoteže, koordinacije i snage mišića, što može smanjiti rizik od padova i preloma kostiju.
Mentalno zdravlje i vežbanje
Fizička aktivnost stimuliše oslobađanje endorfina, prirodnih hemikalija u mozgu koje povećavaju osećaj sreće i smanjuju stres i anksioznost. Osim toga, redovna fizička aktivnost može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna, smanjenju rizika od depresije i anksioznosti, poboljšanju samopouzdanja i smanjenju osećaja umora.
Praktični saveti za vežbanje
Evo nekoliko praktičnih saveta i preporuka o vrsti vežbi koje su pogodne za različite nivoe sposobnosti i osobe sa različitim zdravstvenim stanjima:
- Početnici: Ako ste novi u vežbanju, započnite sa niskointenzivnim aerobnim vežbama kao što su brza šetnja, vožnja bicikla ili plivanje. Takođe, možete probati vežbe snage koristeći sopstvenu težinu tela, a te vežbe su čučnjevi, sklekovi na kolenima i plank.
- Starije osobe: Za starije osobe preporučuju se niskointenzivne aerobne vežbe poput šetnje, vodenog aerobika i vožnje sobnog bicikla. Takođe, vežbe ravnoteže i fleksibilnosti, kao što su tai či i joga, mogu biti korisne za održavanje pokretljivosti i sprečavanje padova.
- Osobe sa artritisom: Osobe sa artritisom mogu imati koristi od vežbi snage koje ciljaju mišiće oko zglobova kako bi se smanjili bol i ukočenost. Niskointenzivne aerobne vežbe, kao što su plivanje i vodeni aerobik, mogu biti korisne jer smanjuju opterećenje na zglobovima.
- Osobe sa dijabetesom: Za osobe sa dijabetesom redovna aerobna aktivnost, kao brza šetnja, vožnja bicikla ili plivanje, pomaže u kontroli šećera u krvi. Vežbe snage (podizanje tegova ili vežbe sa otporom) mogu pomoći u poboljšanju osetljivosti na insulin.
- Osobe sa srčanim oboljenjima: Ako imate srčani problem, konsultujte se sa lekarom pre nego što započnete sa vežbanjem. Uglavnom se preporučuju umerene aerobne vežbe, kao što su šetnja, vožnja bicikla ili plivanje u kombinaciji sa vežbama snage.
- Osobe sa prekomernom težinom: Osobama sa prekomernom težinom preporučuju se niskointenzivne aerobne vežbe, koje smanjuju opterećenje na zglobovima, kao što su hodanje, vožnja bicikla ili plivanje. Vežbe snage takođe mogu biti korisne za izgradnju mišićne mase i poboljšanje metabolizma.
- Osobe sa mentalnim zdravstvenim problemima: Vežbe koje povećavaju proizvodnju endorfina, poput trčanja, plivanja ili vožnje bicikla, mogu biti korisne za poboljšanje raspoloženja i smanjenje simptoma depresije i anksioznosti. Takođe, vežbe koje poboljšavaju fokus i koncentraciju, kao što su joga i tai či, mogu pomoći osobama koje se bore s mentalnim problemima.
- Osobe sa hroničnim bolovima: Vežbe snage, istezanje i aerobne vežbe niskog intenziteta mogu pomoći u smanjenju hroničnih bolova. Plivanje, vodeni aerobik i joga su posebno korisni jer smanjuju opterećenje na zglobovima i mišićima.
- Trudnice: Trudnice mogu nastaviti sa vežbanjem uz odobrenje lekara. Preporučuju se umerene aerobne vežbe, kao što su šetnja i plivanje, i vežbe snage koje se fokusiraju na mišiće karlice, leđa i trbuha. Joga i pilates mogu biti korisni za poboljšanje fleksibilnosti i ravnoteže.
- Osobe sa invaliditetom: Osobe sa invaliditetom mogu se baviti vežbama prilagođenim njihovim potrebama i sposobnostima. To može uključivati aerobne vežbe, kao što su vožnja ručnog bicikla ili plivanje, kao i vežbe snage koje ciljaju specifične mišićne grupe.
Ne zaboravite da se konsultujete sa lekarom pre nego što započnete novi program vežbanja, posebno ako imate hronične zdravstvene probleme ili ste u nekim poznijim godinama. Uvek slušajte telo i prilagodite vežbe trenutnim sposobnostima i zdravstvenom stanju. Redovno vežbanje, uz pravilnu ishranu i odgovarajući odmor, može značajno doprineti vašem zdravlju i kvalitetu života.
Zaključak
U tekstu smo istakli značaj redovnog vežbanja kao ključnog faktora u prevenciji hroničnih bolesti. Osim toga što vežbanje poboljšava kardiovaskularno zdravlje, održava zdravu telesnu masu, smanjuje rizik od mentalnih poremećaja i jača imunološki sistem, ono ima brojne koristi na sveukupno zdravlje i blagostanje.
Sada je vreme da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem i započnete put ka boljem životu. Počnite danas sa redovnim vežbanjem i posvetite se zdravijem načinu života. Vaše telo i um će vam biti zahvalni za ovu investiciju u vašu budućnost.
Ne dozvolite da postanete deo statistike i smanjite rizik od hroničnih bolesti uz vežbanje. Upamtite, zdrav život je u vašim rukama – ustanite, pokrenite se i sprečite hronične bolesti.
