Gastritis

Gastritis predstavlja upalu sluzokože želuca koja može biti akutna i hronična. Akutni gastritis podrazumeva iznenadnu, a hronični gastritis dugoročnu upalu. Ona može trajati i godinama ukoliko se ne leči.

Pored ove dve vrste gastritisa, postoji jedan ređi oblik: erozivni gastritis. On se može javiti ako se ne leči početni stadijum gastritisa i on može izazvati krvarenja i čireve na sluzokoži želuca.

Zašto se javlja gastritis?

Najčešći uzrok gastritisa je bakterijska infekcija Heliko bakterijom (Helicobacter pylori). Ova bakterija utiče na sluzokožu želuca, a može se prenositi s osobe na osobu, kao i preko zaražene hrane i vode.

Osobe s oslabljenom sluzokožom želuca imaju veće šanse da dobiju gastritis, pošto njihova oslabljena sluzokoža dopušta želudačnoj kiselini da dodatno ošteti sluzokožu i izazove zapaljenje.

Određena zdravstvena stanja, bolesti i aktivnosti mogu znatno povećati rizik od pojave gastritisa:

• preteran unos alkohola,
• pušenje,
• dugoročno korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (aspirin, brufen),
• unos psihoaktivnih supstanci,
• starost,
• stres,
• autoimune bolesti,
• poremećaji digestivnog trakta, kao što je Kronova bolest i
• virusne infekcije.

Simptomi gastritisa

Ono po čemu je gastritis specifičan je to što ne izaziva iste simptome kod svih, ali neki od najčešćih simptoma bolesti su sledeći:

• mučnina,
• povraćanje,
• osećaj sitosti u gornjem delu stomaka i
• loša probava i problemi s varenjem.

Kada je reč o erozivnom gastritisu, javljaju se i drugačiji simptomi, kao što su tamna, crna stolica i povraćanje krvi.

Razlika između akutnog, hroničnog i erozivnog gastritisa

Kao što je napomenuto, akutni gastritis je iznenadna upala ili otok sluzokože želuca. Najčešći uzrok ovog tipa gastritisa je upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova i kortikosteroida. Iznenadna pojava gastritisa sa sobom nosi mnogo izraženije i ozbiljnije simptome.

PREPORUKA: Izborom odgovarajućih dopunskih pokrića uz životno osiguranje u vidu usluga sistematskih pregleda, birate mir i sigurnost, jer je vaše zdravlje u svakom momentu u rukama stručnjaka iz dobro organizovanog zdravstvenog sistema.

Hronični gastritis je dugoročna upala sluzokože želuca i ima više vrsta ovog stanja. Među uzrocima hroničnog gastritisa najčešći su: bakterijska infekcija, preteran unos alkohola, hronični stres, određeni lekovi, kao i problemi s imunim sistemom.

Osobe koje pate od hroničnog gastritisa nemaju simptome uvek, ali mogući su sledeći:

• bol u gornjem delu stomaka,
• problemi s varenjem,
• nadutost,
• mučnina,
• povraćanje,
• podrigivanje,
• gubitak apetita i
• gubitak telesne težine.

Erozivni gastritis je ređi oblik bolesti i predstavlja veliko oštećenje sluzokože želuca, kada je tkivo direktno izloženo želudačnoj kiselini. Ovakva vrsta gastritisa može se razvijati godinama i biti posledica početnog stadijuma gastritisa koji nije lečen na vreme.

Što više vremena prolazi bez adekvatnog lečenja i terapije, erozivni gastritis se širi i može uticati na ceo organizam. Česta komplikacija erozivnog gastritisa je čir na želucu.

Gastritis – dijagnostika

Ako primetite kod sebe bilo koji od prethodno navedenih simptoma, bitno je da se u što kraćem roku javite izabranom lekaru.

Kako bi se utvrdilo da li je u pitanju gastritis ili neka druga vrsta oboljenja, potrebno je uraditi određene testove. Ukoliko se sumnja na Heliko bakteriju (Helicobacter pylori), potrebno je uraditi analizu krvi, urea izdisajni test i analizu stolice.

Pored ovih testova, često treba uraditi i endoskopski pregled kako bi se proverilo da li ima upale. Takođe, često se radi i radiološki pregled (kao kontrastno sredstvo koristi se barijum) pomoću kojeg je moguće utvrditi tačno mesto problema.

Kako se leči gastritis

Način na koji se leči ova bolest uvek zavisi od uzroka gastritisa.

Ako je gastritis izazvan preteranom ili učestalom konzumacijom nesteroidnih antiinflamatornih lekova, potrebno je prestati s korišćenjem tih lekova, što je uglavnom dovoljno kako bi se simptomi ublažili.

Lečenje gastritisa koji je nastao usled prisustva Heliko bakterije treba započeti određenim antibioticima.

Pored antibiotika, postoje i dodatni lekovi koji se mogu koristiti u lečenju gastritisa, a to su:

• Inhibitori protonske pumpe – lekovi koji se koriste za blokiranje proizvodnje želudačne kiseline. Ne preporučuje se dugotrajna primena ovih lekova zbog povećanog rizika od preloma, kao i bubrežne insuficijencije;
• Lekovi koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline;
• Antacidi – lekovi za neutralisanje želudačne kiseline i smanjenje kiselosti stomačne sredine.

Moguće komplikacije zbog gastritisa

Kao i bilo koja druga bolest, ukoliko se sa lečenjem gastritisa ne počne blagovremeno, moguće su komplikacije.

Ako se gastritis ne leči, mogu se javiti krvarenje i čir. Pojedini oblici gastritisa (atrofični gastritis) mogu povećati rizik od razvitka stomačnog tumora, posebno kod osoba s istanjenom sluzokožom želuca.

Upravo zbog rizika od ovakvih komplikacija bitno je da se obratite lekaru čim primetite neki od simptoma ove bolesti ili ako posumnjate na postojanje gastritisa, posebno ako su simptomi hronični.

Ishrana

Pored terapije lekovima, avisnosti od uzroka gastritisa, bitno je i promeniti ishranu, jer hrana može znatno uticati na pojavu i jačinu simptoma koji karakterišu ovu bolest.

Hrana koju bi trebalo izbegavati:

Hrana sa najvećim uticajem na pogoršanje upale sluznice želuca i pojavu simptoma je masna hrana, pa je nju najviše potrebno izbegavati. Takođe, čest unos alkohola može izazvati gastritis, pa je poželjno izbaciti ga iz upotrebe.

Hrana i piće koji mogu uticati na pogoršanje simptoma gastritisa:

• alkohol,
• kafa,
• kisela hrana (paradajz, limun),
• voćni sokovi,
• masna hrana,
• pržena hrana,
• začinjena i ljuta hrana,
• presoljena hrana i
• gazirana pića.

Izbor hrane koja se preporučuje:

Postoji i hrana koja blagotvorno deluje na simptome gastritisa i pomaže u njihovom smanjenju.

Hrana i pića pogodna za ublažavanje simptoma gastritisa:

• hrana bogata vlaknima (voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice),
• nemasna hrana (riba, nemasno meso, povrće, tofu),
• negazirana pića i
• pića bez kofeina.

Pomoć iz prirode

Postoje određene namirnice koje su odlične u borbi protiv Heliko bakterije (H pilory), a mogu i ublažiti simptome gastritisa.

U korisne namirnice ubrajamo sledeće:

• Beli luk – antimikrobna svojstva belog luka pokazala su se uspešno u borbi protiv Heliko bakterije;
• Brusnica – poznata je kao namirnica – borac protiv mnogih infekcija;
• Đumbir – smanjuje i blokira rast bakterija;
• Kurkuma – smanjuje i blokira rast bakterija i pomaže u lečenju čireva i
• Kefir – bogat probioticima, kefir pomaže poboljšanju sluzokože želuca i tako ga štiti od bakterija.

Iskustva

„Neprijatnosti u predelu organa za varenje imam još od studentskih dana kada sam redovno konzumirala velike količine brze hrane i živela zaista neurednim životom. Pila sam mnogo kafe i energetskih pića da bih ostala budna noću i mogla što više da naučim. U toku vikenda, radi opuštanja, volela sam da popijem par čašica alkohola, koji me je opuštao.

I tako, posle četiri godine studija dobila sam diplomu ali i probleme sa želucem. Oni su se manifestovali kao tup bol i neprijatnost u stomaku ako preskočim obrok ali i osećaj mučnine, kiseline i potrebe da podrigujem za vreme jela. O nadutosti da ne govorim – sve mi je postajalo tesno posle obroka. Mislila sam da će neprijatnosti prestati sa završetkom studiranja i vraćanjem života u mirnije vode.

Ipak, moja očekivanja o poboljšanju se nisu ostvarila. Varenje se nije popravilo niti su se simptomi povukli – već su postali neprijatniji. Bilo je dana kada nisam mogla da ustanem iz kreveta od bolova u želucu, a ishrana koja mi je pomagala da bar malo ublažim bol svodila se na par kriški tosta i blagi čaj od kamilice. Pored toga, još jedino hladno kiselo mleko mogla sam koliko-toliko da konzumiram. Nekada i sama pomisao na hranu izazivala bi mi grčenje i neprijatnosti u stomaku. Tražila sam i na internetu prirodni lek za bolove u stomaku, ali ono što mi je inicijalno nedostajlo bila je pravilna dijagnoza.

I pored svih ovih problema, uspela sam da nađem posao, počnem da radim i koliko-toliko dobro funkcionišem. Međutim, posle par meseci rada, obaveze i odgovornosti počele da se nagomilavaju a sa njima i moje neprijatnosti sa želucem. Videla sam da nema dalje i da je trenutak da posetim lekara.

Moram kod lekara

Po opisu simptoma, moj lekar je odmah rekao da najverovatnije imam gastritis – bolest organa za varenje koju karakteriše zapaljenje sluznice želuca, verovatno da je prisutna i infekcija H pylori, ali da bi voleo da se potvrdi ovo njegovo mišljenje pa me je poslao kod gastrologa. Lekar specijalista za lečenje gastrointestinalnog trakta je takođe izneo isto mišljenje, ali mi je rekao da želi da „zaviri“ u moj želudac (tj. uradi gastroskopiju) i vidi šta se dešava, kao i da treba da dam krv na analizu za neku posebnu bakteriju (da li postoji infekcija sa bakterijom H pylori).

Za gastroskopiju i „gutanje sonde“ čula sam da je jako neprijatna, ali sama nisam imala takvo iskustvo. Lično, veća neprijatnost mi je čekanje u čekaonici stomatologa pred intervenciju na zubu od procedure koja je trajala desetak minuta i gde je savitljivo crevo bilo kroz jednjak pušteno u moj želudac i on detaljno pregledan. Dijagnoza se postavlja na ovaj način, precizna je i sigurna, a malo neprijatnosti je bolje od mnogo neprijatnosti ako se postojeće stanje trpi. Ipak, rekli su mi da ima mnogo pacijenata koji upravo zbog straha izbegavaju ovu proceduru koju preporučuje savremena medicina.

Sve u svemu, gastrolog mi je posle pregleda rekao da mi se sluznica želuca crveni kao da za svaki obrok jedem vrelu supu, da je sva u zapaljenju. Po dobijanju rezultata krvi gde se videlo da sam pozitivna na bakteriju H pylori tj. da postoji infekcija – dijagnoza je bila potvrđena: gastritis. (Što se tiče pojave bakterije H pylori ni dan-danas ne znam kako sam došla sa njom u kontakt.)

Ponovo bez bolova

Lečenje je bilo sledeće: dobila sam par antibiotika za borbu protiv bakterije, lekove za sam želudac kao i preporuke koju hranu da koristim a koju da izbegavam. Terapija koja mi je bila preporučena  je i izbegavanje stresa koliko god je to moguće.

Posle dve nedelje terapije i promene životnog stila već sam se mnogo bolje osećala, a posle mesec i po dana – kao da nikada nisam imala probleme sa želucem. Ipak, kada je u pitanju ihrana – ne preterujem – gledam da mi obroci budu manji, da su redovni, da su namirnice što zdravije (izbegavam svu procesiranu, konzerviranu, masnu i prženu hranu kao i kafu, alkohol i gazirana pića).

Nadam se da će moje iskustvo pomoći nekome ko ima slične simptome da razume ovu bolest i da nema potrebe da trpi neprijatnosti i bol. I, ono što je najvažnije, da će dobiti informaciju da je ovo stanje izlečivo a da samo lečenje nije ni dugo ni komplikovano!“DV

Zaključak

Od uzroka, tipa i simptoma gastritisa zavisiće i njegovo lečenje. Akutni gastritis se u većini slučajeva brzo leči. To ipak ne znači da će simptomi bolesti nestati sami od sebe. Ono što se može desiti jeste da nelečeni akutni gastritis pređe u hronični gastritis, koji znatno može uticati na kvalitet života.

Moguće je izlečiti i hronični gastritis i ublažiti simptome koje nosi ova bolest, ali isključivo ako se striktno prate plan ishrane i terapija. S ovom vrstom oboljenja bitno je biti strpljiv i uporan, jer rešenje ne dolazi preko noći.

Ukoliko primetite simptome koji vas podsećaju na prethodno navedene simptome ili ste ranije imali gastritis, potrebno je da se što pre javite izabranom lekaru. Odugovlačenje i izbegavanje posete lekaru može stvoriti mnoge komplikacije.